Књига проповедникова 3

1 Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Todo tiene su tiempo. Todo lo que se quiere bajo el cielo tiene su hora:

2 Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Tiempo de nacer y tiempo de morir. Tiempo de plantar y tiempo de arrancar lo plantado.

3 Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.

Tiempo de matar y tiempo de curar. Tiempo de destruir y tiempo de edificar.

4 Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;

Tiempo de llorar y tiempo de reír. Tiempo de endechar y tiempo de bailar.

5 Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

Tiempo de esparcir piedras y tiempo de reunir piedras. Tiempo de abrazar y tiempo de no abrazar.

6 Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

Tiempo de buscar y tiempo de perder. Tiempo de guardar y tiempo de desechar.

7 Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

Tiempo de romper y tiempo de coser. Tiempo de callar y tiempo de hablar.

8 Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.

Tiempo de amar y tiempo de aborrecer. Tiempo de guerra y tiempo de paz.

9 Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

¿Qué provecho hay para el trabajador de aquello en lo cual trabaja?

10 Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

Vi el trabajo que ʼElohim dio a los hijos de hombres para que se ocupen.

11 Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

Todo lo hizo apropiado en su tiempo, y colocó eternidad en su corazón. Pero el hombre no entiende lo que hizo ʼElohim desde el principio hasta el fin.

12 Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.

Sé que nada hay mejor para ellos que gozarse y hacer bien en sus vidas.

13 И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.

También que es don de ʼElohim que todo hombre coma y beba, y vea el bien de toda su labor.

14 Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

Entendí que todo lo que hace ʼElohim es perpetuo. A ello no se añadirá, ni de ello se disminuirá. ʼElohim lo hizo así para que los hombres teman ante Él.

15 Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.

Lo que es, ya fue. Lo que será, ya fue, Y ʼElohim restaura lo que pasó.

16 Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.

Además vi bajo el sol: En el lugar de la justicia hay impiedad, Y en el lugar de la equidad hay iniquidad.

17 И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

Y dije en mi corazón: Al justo y al perverso los juzgará ʼElohim. Porque allí hay un tiempo Para todo lo que se quiere y todo lo que se hace.

18 Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

Me dije con respecto a los hijos de hombres: ʼElohim ciertamente los probó para que ellos vean que solo son como las bestias.

19 Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

Porque lo mismo que sucede al hombre sucede a la bestia. Un mismo suceso es: como muere uno, así muere el otro. Todos tienen un mismo aliento. El hombre no tiene ventaja sobre el animal, porque todo es vanidad.

20 Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

Todos van a un mismo lugar. Todos proceden del polvo y todos vuelven al polvo.

21 Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?

¿Quién conoce el espíritu de los hijos de hombres? ¿Va él hacia arriba? ¿Y el hálito de la bestia baja a la tierra?

22 Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?

Así vi que nada hay mejor para el hombre que alegrarse en sus obras, porque ésa es su parte. ¿Porque quién lo llevará para que vea lo que ocurrirá después de él?