Књига проповедникова 10

1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.

Myrkkykärpäset saavat haisemaan ja käymään voiteentekijän voiteen. Pieni tyhmyys painaa enemmän kuin viisaus ja kunnia.

2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.

Viisaan sydän vetää oikealle, tyhmän vasemmalle.

3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.

Tietä käydessäkin puuttuu tyhmältä mieltä: jokaiselle hän ilmaisee olevansa tyhmä.

4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.

Jos hallitsijassa nousee viha sinua kohtaan, niin älä jätä paikkaasi; sillä sävyisyys pidättää suurista synneistä.

5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:

On onnettomuus se, minkä olen nähnyt auringon alla, vallanpitäjästä lähtenyt erehdys:

6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.

tyhmyys asetetaan arvon korkeuksiin, ja rikkaat saavat istua alhaalla.

7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.

Minä olen nähnyt palvelijat hevosten selässä ja ruhtinaat kävelemässä kuin palvelijat maassa.

8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

Joka kuopan kaivaa, se siihen putoaa; joka muuria purkaa, sitä puree käärme.

9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.

Joka kiviä louhii, se niihin loukkaantuu; joka puita halkoo, se joutuu siinä vaaraan.

10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.

Jos rauta on tylsynyt eikä teränsuuta tahkota, täytyy ponnistaa voimia; mutta hyödyllinen kuntoonpano on viisautta.

11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.

Jos käärme puree silloin, kun sitä ei ole lumottu, ei lumoojalla ole hyötyä taidostaan.

12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.

Sanat viisaan suusta saavat suosiota, mutta tyhmän nielevät hänen omat huulensa.

13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.

Hänen suunsa sanain alku on tyhmyyttä, ja hänen puheensa loppu pahaa mielettömyyttä.

14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?

Tyhmä puhuu paljon; mutta ihminen ei tiedä, mitä tuleva on. Ja kuka ilmaisee hänelle, mitä hänen jälkeensä tulee?

15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

Oma vaivannäkö väsyttää tyhmän, joka ei osaa kaupunkiinkaan kulkea.

16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!

Voi sinua, maa, jolla on kuninkaana poikanen ja jonka ruhtinaat jo aamulla aterioita pitävät!

17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.

Onnellinen sinä, maa, jolla on jalosukuinen kuningas ja jonka ruhtinaat pitävät aterioita oikeaan aikaan, miehekkäästi eikä juopotellen!

18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.

Missä laiskuus on, siinä vuoliaiset vaipuvat; ja missä kädet velttoina riippuvat, tippuu huoneeseen vettä.

19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

Hauskuudeksi ateria laitetaan, ja viini ilahuttaa elämän; mutta raha kaiken hankkii.

20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.

Älä ajatuksissasikaan kiroile kuningasta, äläkä makuukammiossasikaan kiroile rikasta, sillä taivaan linnut kuljettavat sinun äänesi ja siivelliset ilmaisevat sinun sanasi.