5 Мојсијева 1

1 Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,

Ko eni ʻae ngaahi lea naʻe lea ʻaki ʻe Mōsese ki ʻIsileli kotoa pē ʻi he potu mai ʻo Sioatani ʻi he toafa, ʻi he toafa ʻoku hangatonu ki he tahi Kulokula, ʻi he vahaʻa ʻo Palani, mo Tofeli, mo Lepani, mo Heseloti, mo Tesapi.

2 Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.

(Ko e fonongaʻanga ia ʻoe ʻaho ʻe hongofulu ma taha mei Holepi ʻi he hala ʻoe moʻunga ko Seia ki Ketesi-pania.)

3 А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,

Pea naʻe hoko ʻo pehē ʻi hono fāngofulu taʻu, ʻi hono hongofulu ma taha ʻoe māhina, ʻi he ʻuluaki [ʻaho ]ʻoe māhina, naʻe lea ʻa Mōsese ki he fānau ʻa ʻIsileli ʻo fakatatau ki he meʻa kotoa pē naʻe fekau atu ʻe Sihova kiate ia ke tala kiate kinautolu;

4 Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.

Hili ʻene tāmateʻi ʻa Sihoni ko e tuʻi ʻoe kau ʻAmoli, ʻaia naʻe nofo ʻi Hesiponi, mo Oki ko e tuʻi ʻo Pesani, ʻaia naʻe nofo ʻi ʻAsitelote ʻi ʻEtilei:

5 С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:

‌ʻI he potu mai ʻo Sioatani, ʻI he fonua ʻo Moape, naʻe kamata fakahā ʻe Mōsese ʻae fono ni, ʻo pehē,

6 Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.

“Naʻe folofola ʻa Sihova ko hotau ʻOtua kiate kitautolu ʻi Holepi, ʻo pehē, ‘Kuo mou nofo fuoloa lelei ʻi he moʻunga ni:

7 Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.

Mou tafoki, ʻo hiki homou fononga, pea ʻalu ki he moʻunga ʻoe kau ʻAmoli, pea ki he ngaahi potu ofi ki ai, ʻi he tafangafanga, ʻi he ngaahi moʻunga, pea ʻi he teleʻa, pea ʻi he potu tonga, pea ʻi he potu matātahi, ki he fonua ʻoe kau Kēnani, pea ki Lepanoni, ki he vaitafe lahi, ʻae vaitafe ko ʻIufaletesi.

8 Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.

Vakai, kuo u tuku ʻae fonua ki homou ʻao: mou ʻalu ki ai ʻo maʻu ʻae fonua ʻaia naʻe fuakava ai ʻe Sihova ki hoʻomou ngaahi tamai, ko ʻEpalahame mo ʻAisake, mo Sēkope, ke foaki ia kiate kinautolu, pea ki honau hako kimui ʻiate kinautolu.’”

9 И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.

Pea ne u lea kiate kimoutolu ʻi he kuonga ko ia, ʻo pehē, “ʻOku ʻikai te u mafai ke kātakiʻi ʻakimoutolu ʻeau pe:

10 Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.

Kuo fakatokolahi ʻakimoutolu ʻe Sihova ko homou ʻOtua, pea, vakai, ʻoku mou tatau he ʻaho ni mo e ngaahi fetuʻu ʻoe langi hono lahi.

11 Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.

(Kae ʻofa ke fakatokolahi ʻakimoutolu ʻe Sihova ko e ʻOtua ʻo hoʻomou ngaahi tamai ke laui liunga afe ʻa homou tokolahi ni, pea tāpuakiʻi ʻakimoutolu, ʻo hangē ko ia kuo ne talaʻofa kiate kimoutolu!)

12 Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

‌ʻE fēfē ʻeku faʻa fai ke kātaki ʻeau pe hoʻomou fakafiu mo hoʻomou kavenga, mo hoʻomou fekeʻikeʻi?

13 Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.

Mou fili ha kau tangata poto, ʻoku loto matala, ʻaia kuo ʻiloa ʻi homou ngaahi faʻahinga, pea te u fakanofo ʻakinautolu kenau puleʻi ʻakimoutolu.

14 Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.

Pea ne mou tala mai kiate au, ʻo pehē, Ko e meʻa kuo ke lea ki ai ʻoku lelei ia ke mau fai.”

15 Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.

Pea ne u fili mai ʻae houʻeiki ʻo homou ngaahi faʻahinga, ʻae kau tangata poto, pea ongoongo, ʻo fakanofo ʻakinautolu ke puleʻi ʻakimoutolu, ko e kau pule ki he ngaahi toko afe, mo e kau pule ʻoe ngaahi toko teau, mo e kau pule ʻoe ngaahi toko nimangofulu, mo e kau pule ʻoe ngaahi toko hongofulu, mo e kau matāpule ʻi homou ngaahi faʻahinga.

16 И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.

“Pea ne u fekau ki hoʻomou kau fakamaau ʻi he kuonga ko ia, ʻo pehē, ‘Mou fanongo ki he ngaahi meʻa ʻa homou ngaahi kāinga, pea fakamaau māʻoniʻoni ki he tangata kotoa pē mo hono tokoua, pea mo e muli ʻoku ʻiate ia.

17 Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.

‌ʻOua naʻa mou filifilimānako ki he kakai ʻi he fakamaau; ka te mou fanongo ki he siʻi pea mo e lahi; ʻoua naʻa mou manavahē ki he mata ʻoe tangata; he ʻoku ʻae ʻOtua ʻae fakamaau: pea ko e meʻa ʻoku faingataʻa kiate kimoutolu, ʻomi ia kiate au, pea te u fanongo ki ai.’

18 И заповедих вам онда све што ћете чинити.

Pea ne u fekau kiate kimoutolu ʻi he kuonga ko ia ʻae ngaahi meʻa kotoa pē ke mou fai.

19 Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.

“Pea ʻi heʻetau hiki mei Holepi, naʻa tau ʻalu ai pe ʻi he fuʻu toafa lahi ko ia mo fakamanavahē, ʻaia naʻa mou mamata ʻi he hala ʻoe moʻunga ʻoe kau ʻAmoli, ʻo hangē ko e fekau ʻa Sihova ko hotau ʻOtua kiate kitautolu; pea naʻa tau hoko ki Ketesi-pania.

20 Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.

Pea ne u pehē kiate kimoutolu, Kuo mou hoko ki he moʻunga ʻoe kau ʻAmoli, ʻaia ʻoku foaki ʻe Sihova ko hotau ʻOtua kiate kitautolu.

21 Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.

Vakai, kuo tuku ʻe Sihova ko ho ʻOtua ʻae fonua ʻi ho ʻao: ʻalu hake ʻo maʻu ia, ʻo hangē ko e folofola ʻa Sihova ko e ʻOtua ʻo hoʻo ngaahi tamai kiate koe; ʻoua naʻa manavahē, pe loto vaivai.

22 А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,

“Pea naʻa mou ʻunuʻunu mai kotoa pē kiate au ʻo mou pehē, Te mau fekau ʻae kau tangata ke muʻomuʻa ʻiate kimautolu, kenau asiasi ʻae fonua, pea toe fakahā mai ʻae hala ʻoku totonu ke mau ʻalu hake ai, pea ko e kolo fē ia te mau hoko ki ai.

23 И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;

Pea ne u fiemālie lahi ʻi he lea ko ia pea ne u fili ʻae kau tangata ʻe toko hongofulu ma toko ua ʻiate kimoutolu, ʻo tautau tokotaha ʻi he faʻahinga.

24 И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;

Pea naʻa nau afe ʻo ʻalu hake ki he moʻunga, pea ne nau hifo ki he potu tafangafanga ʻo ʻEsikoli, ʻonau vakai foli ia.

25 И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.

Pea naʻa nau toʻo ʻae fua ʻoe fonua ʻi honau nima, ʻonau ʻomi ia kiate kitautolu, ʻonau ʻomi mo e lea kiate kitautolu, ʻo pehē, Ko e fonua lelei ʻaia ʻoku foaki ʻe Sihova ko hotau ʻOtua kiate kitautolu.

26 Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.

Ka naʻe ʻikai te mou fie ʻalu hake ki ai, pea ne mou fai talangataʻa ki he fekau ʻa Sihova ko homou ʻOtua:

27 И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.

Pea naʻa mou lāunga, ʻi homou ngaahi fale fehikitaki, ʻo pehē, Ko e meʻa ʻi he fehiʻa ʻa Sihova kiate kitautolu, ko ia kuo ne ʻomi ai ʻakitautolu mei he fonua ko ʻIsipite, ke tukuange ʻakitautolu ki he nima ʻoe kau ʻAmoli, ke fakaʻauha ʻakitautolu.

28 Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.

Te tau ʻalu hake ki fē? Kuo fakavaivaiʻi homau loto ʻe homau ngaahi kāinga, ʻo pehē, ʻOku lahi hake mo lōloa ʻae kakai ʻiate kimautolu; ʻoku lahi ʻae ngaahi kolo pea ʻoku hoko hake ki he langi honau ʻā; kaeʻumaʻā foki ʻemau mamata ʻi ai ki he ngaahi foha ʻoe kau ʻAnaki.

29 А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.

Pea ne u pehē kiate kimoutolu, ʻoua naʻa mou lilika, pea ʻoua naʻa mou manavahē kiate kinautolu.

30 Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,

Ko Sihova ko homou ʻOtua ʻaia ʻoku muʻomuʻa ʻiate kimoutolu, ʻe tau ia maʻamoutolu, ʻo hangē ko ia kotoa pē naʻa ne fai ʻi ʻIsipite maʻamoutolu ʻi homou ʻao:

31 И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.

Pea ʻi he toafa, ʻaia naʻa ke mamata ai ki he fua ko e ʻe Sihova ko ho ʻOtua, ʻo hangē ko e fua ʻe he tangata hono foha, ʻi he hala kotoa pē naʻa mou ʻalu ai, kaeʻoua ke mou hoko ki he potu ni.

32 Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,

Ka ʻi he meʻa ni naʻe ʻikai te mou tui kia Sihova ko homou ʻOtua,

33 Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.

‌ʻAia naʻe ʻalu muʻomuʻa ʻi he hala ʻiate kimoutolu, ke kumi ʻae potu ke fokotuʻu ai homou ngaahi fale fehikitaki, ʻi he afi ʻi he poʻuli, ke fakahā kiate kimoutolu ʻae hala ko ia te mou ʻalu ai, pea ʻi he ʻao ʻi he ʻaho.

34 И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:

Pea naʻe ongoʻi ʻe Sihova ʻae leʻo ʻo hoʻomou ngaahi lea, pea naʻe houhau ia, pea ne fuakava, ʻo pehē,

35 Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,

Ko e moʻoni ʻe ʻikai ha tokotaha ʻoe kau tangata ʻoe toʻutangata kovi ni te ne mamata ki he fonua lelei ko ia, ʻaia ne u fuakava ke foaki ki hoʻomou ngaahi tamai,

36 Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.

Ka ko Kelepi ko e foha ʻo Sifune: ʻe mamata ia ki ai, pea te u foaki kiate ia, ʻae fonua kuo ne tuʻu ki ai, pea ki heʻene fānau ko e meʻa ʻi heʻene muimui angatonu kia Sihova.

37 Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.

Pea naʻe houhau ʻa Sihova kiate au foki koeʻuhi ko kimoutolu, ʻo pehē, Ko koe foki ʻe ʻikai te ke hoko ki ai.

38 Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.

Ka ko Siosiua ko e foha ʻo Nuni, ʻaia ʻoku tuʻu ʻi ho ʻao, ʻe ʻalu ia ki ai: ke ke tokoni kiate ia: he te ne pule ke maʻu ia ʻe ʻIsileli.

39 А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.

Ka ko hoʻomou ngaahi fānau iiki ʻakinautolu ne mou pehē ʻe hoko ʻo moʻua, mo hoʻomou ngaahi fānau, ʻakinautolu naʻe ʻikai ʻilo ʻi he ʻaho ko ia ʻae lelei mo e kovi, tenau hoko ki ai, pea te u foaki ia kiate kinautolu, pea tenau maʻu ia.

40 Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.

Ka ko kimoutolu, mou tafoki, pea hiki homou fononga ki he toafa ʻi he hala ʻoe Tahi Kulokula.

41 А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.

Pea naʻa mou lea ʻo pehē kiate au, Kuo mau fai angahala kia Sihova; te mau ʻalu hake ʻo tau, ʻo fakatatau ki he meʻa kotoa pē ʻoku fekau ʻe Sihova ko homau ʻOtua kiate kimautolu. Pea hili hoʻomou nonoʻo taki taha ʻae tangata ʻene mahafutau kiate ia, naʻa mou teu pe ke ʻalu ki moʻunga.

42 А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.

Pea naʻe folofola ʻa Sihova kiate au, Tala kiate kinautolu, ʻOua naʻa ʻalu hake, pea ʻoua naʻa tau; he ʻoku ʻikai te u ʻiate kimoutolu; telia naʻa teʻia ʻakimoutolu ʻi he ʻao ʻo homou ngaahi fili.

43 И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.

“Pea ne u lea kiate kimoutolu; pea naʻe ʻikai te mou tui ki ai, ka naʻa mou angatuʻu ki he fekau ʻa Sihova, ʻo ʻalu hake loto fielahi pe ki he moʻunga.

44 Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.

Pea naʻe haʻu ʻae kau ʻAmoli, ʻaia naʻe nofo ʻi he moʻunga ko homou tali, pea naʻa nau tuli ʻakimoutolu ʻo hangē ko ia ʻoku fai ʻe he fanga pi, pea naʻe teʻia ʻakimoutolu ʻi Seia, ʻo aʻu ki Hoama.

45 И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

Pea ne mou foki ʻo tangi ʻi he ʻao ʻo Sihova, ka naʻe ʻikai tokanga ʻa Sihova ki homou leʻo, pe fakaongo kiate kimoutolu.

46 И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.

Ko ia naʻa mou nofo ai ʻi Ketesi ʻo ʻaho lahi, ʻo fakatatau ki he ngaahi ʻaho naʻa mou nofo ʻi ai.