Књига пророка Данила 4
1 Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.
Nebuchadnezzar the king, to all people, nations, and languages, that dwell in all the earth; Peace be multiplied to you.
2 Свиде ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог Вишњи.
I thought it good to show the signs and wonders that the high God has worked toward me.
3 Знаци Његови како су велики! И чудеса Његова како су силна! Царство је Његово царство вечно, и власт Његова од колена до колена.
How great are his signs! and how mighty are his wonders! his kingdom is an everlasting kingdom, and his dominion is from generation to generation.
4 Ја Навуходоносор бејах миран у кући својој и цветах у двору свом.
I Nebuchadnezzar was at rest in my house, and flourishing in my palace:
5 Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.
I saw a dream which made me afraid, and the thoughts on my bed and the visions of my head troubled me.
6 И заповедих да се доведу преда ме сви мудраци вавилонски да ми кажу шта значи сан.
Therefore made I a decree to bring in all the wise men of Babylon before me, that they might make known to me the interpretation of the dream.
7 Тада дођоше врачари, звездари, Халдеји и гатари, и приповедих им сан, али ми не могоше казати шта значи.
Then came in the magicians, the astrologers, the Chaldeans, and the soothsayers: and I told the dream before them; but they did not make known to me the interpretation thereof.
8 Најпосле дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мог, и у коме је дух светих богова, и приповедих му сан.
But at the last Daniel came in before me, whose name was Belteshazzar, according to the name of my God, and in whom is the spirit of the holy gods: and before him I told the dream, saying,
9 Валтасаре, поглаваре врачима, знам да је дух светих богова у теби и никаква тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и шта значи.
O Belteshazzar, master of the magicians, because I know that the spirit of the holy gods is in you, and no secret troubles you, tell me the visions of my dream that I have seen, and the interpretation thereof.
10 А утвара главе моје на постељи мојој беше: Видех, гле, дрво усред земље, и висина му велика.
Thus were the visions of my head in my bed; I saw, and behold a tree in the middle of the earth, and the height thereof was great.
11 Дрво беше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.
The tree grew, and was strong, and the height thereof reached to heaven, and the sight thereof to the end of all the earth:
12 Лишће му беше лепо и род обилат, и на њему беше хране свему, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, и на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тело.
The leaves thereof were fair, and the fruit thereof much, and in it was meat for all: the beasts of the field had shadow under it, and the fowls of the heaven dwelled in the boughs thereof, and all flesh was fed of it.
13 Видех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, Стражар и Светац сиђе с неба.
I saw in the visions of my head on my bed, and, behold, a watcher and an holy one came down from heaven;
14 Повика јако и рече овако: Посеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побегну звери испод њега и птице с грана његових.
He cried aloud, and said thus, Hew down the tree, and cut off his branches, shake off his leaves, and scatter his fruit: let the beasts get away from under it, and the fowls from his branches:
15 Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, нека га кваси роса небеска и део да му је са зверјем од траве земаљске.
Nevertheless leave the stump of his roots in the earth, even with a band of iron and brass, in the tender grass of the field; and let it be wet with the dew of heaven, and let his portion be with the beasts in the grass of the earth:
16 Срце човечје нека му се промени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.
Let his heart be changed from man’s, and let a beast’s heart be given to him; and let seven times pass over him.
17 То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да Вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижег између људи.
This matter is by the decree of the watchers, and the demand by the word of the holy ones: to the intent that the living may know that the most High rules in the kingdom of men, and gives it to whomsoever he will, and sets up over it the basest of men.
18 Тај сан сних ја, цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи шта значи, јер ниједан мудрац у царству мом не може да ми каже шта значи; а ти можеш, јер је у теби дух светих богова.
This dream I king Nebuchadnezzar have seen. Now you, O Belteshazzar, declare the interpretation thereof, for as much as all the wise men of my kingdom are not able to make known to me the interpretation: but you are able; for the spirit of the holy gods is in you.
19 Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: Господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.
Then Daniel, whose name was Belteshazzar, was astonished for one hour, and his thoughts troubled him. The king spoke, and said, Belteshazzar, let not the dream, or the interpretation thereof, trouble you. Belteshazzar answered and said, My lord, the dream be to them that hate you, and the interpretation thereof to your enemies.
20 Дрво што си видео, велико и јако, коме висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,
The tree that you saw, which grew, and was strong, whose height reached to the heaven, and the sight thereof to all the earth;
21 Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске,
Whose leaves were fair, and the fruit thereof much, and in it was meat for all; under which the beasts of the field dwelled, and on whose branches the fowls of the heaven had their habitation:
22 То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.
It is you, O king, that are grown and become strong: for your greatness is grown, and reaches to heaven, and your dominion to the end of the earth.
23 А што цар виде Стражара и Свеца где силажаше с неба и говораше: Посеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са зверјем пољским нека му је део докле седам времена прође преко њега,
And whereas the king saw a watcher and an holy one coming down from heaven, and saying, Hew the tree down, and destroy it; yet leave the stump of the roots thereof in the earth, even with a band of iron and brass, in the tender grass of the field; and let it be wet with the dew of heaven, and let his portion be with the beasts of the field, till seven times pass over him;
24 Ово значи, царе, и ово је наредба Вишњег која ће се извршити на мом господару цару:
This is the interpretation, O king, and this is the decree of the most High, which is come on my lord the king:
25 Бићеш прогнан између људи, и са зверима ћеш пољским живети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.
That they shall drive you from men, and your dwelling shall be with the beasts of the field, and they shall make you to eat grass as oxen, and they shall wet you with the dew of heaven, and seven times shall pass over you, till you know that the most High rules in the kingdom of men, and gives it to whomsoever he will.
26 А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.
And whereas they commanded to leave the stump of the tree roots; your kingdom shall be sure to you, after that you shall have known that the heavens do rule.
27 Зато, царе, да ти је угодан мој савет, опрости се греха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, е да би ти се продужио мир.
Why, O king, let my counsel be acceptable to you, and break off your sins by righteousness, and your iniquities by showing mercy to the poor; if it may be a lengthening of your tranquility.
28 Све ово дође на цара Навуходоносора.
All this came on the king Nebuchadnezzar.
29 После дванаест месеци ходаше по царском двору у Вавилону.
At the end of twelve months he walked in the palace of the kingdom of Babylon.
30 И проговори цар и рече: Није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска, и слава величанству мом?
The king spoke, and said, Is not this great Babylon, that I have built for the house of the kingdom by the might of my power, and for the honor of my majesty?
31 Те речи још беху у устима цару, а глас дође с неба: Теби се говори, царе Навуходоносоре: Царство се узе од тебе.
While the word was in the king’s mouth, there fell a voice from heaven, saying, O king Nebuchadnezzar, to you it is spoken; The kingdom is departed from you.
32 И бићеш прогнан између људи, и живећеш са зверјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.
And they shall drive you from men, and your dwelling shall be with the beasts of the field: they shall make you to eat grass as oxen, and seven times shall pass over you, until you know that the most High rules in the kingdom of men, and gives it to whomsoever he will.
33 У тај час испуни се та реч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.
The same hour was the thing fulfilled on Nebuchadnezzar: and he was driven from men, and did eat grass as oxen, and his body was wet with the dew of heaven, till his hairs were grown like eagles’ feathers, and his nails like birds’ claws.
34 Али после тог времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових Вишњег, и хвалих и славих Оног који живи довека, чија је власт власт вечна и чије је царство од колена до колена.
And at the end of the days I Nebuchadnezzar lifted up my eyes to heaven, and my understanding returned to me, and I blessed the most High, and I praised and honored him that lives for ever, whose dominion is an everlasting dominion, and his kingdom is from generation to generation:
35 И сви становници земаљски ништа нису према Њему, и ради шта хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би Му руку зауставио и рекао Му: Шта радиш?
And all the inhabitants of the earth are reputed as nothing: and he does according to his will in the army of heaven, and among the inhabitants of the earth: and none can stay his hand, or say to him, What do you?
36 У то време ум мој врати ми се, и на слави царства мог врати ми се величанство моје и светлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.
At the same time my reason returned to me; and for the glory of my kingdom, my honor and brightness returned to me; and my counsellors and my lords sought to me; and I was established in my kingdom, and excellent majesty was added to me.
37 Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небеског, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито.
Now I Nebuchadnezzar praise and extol and honor the King of heaven, all whose works are truth, and his ways judgment: and those that walk in pride he is able to abase.
