Колошанима 2

1 Хоћу дакле да ви знате колику борбу имам за вас и за оне што су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видеше лице моје у телу, 2 Да се утеше срца њихова, и да се стегну у љубави, и у сваком богатству пуног разума, на познање тајне Бога и Оца и Христа, 3 У којој је све благо премудрости и разума скривено. 4 А ово говорим, да вас нико не превари слатким речима. 5 Јер ако телом и нисам код вас, али сам духом с вама, радујући се и видећи ваш ред и тврђу ваше вере у Христа. 6 Како дакле примисте Христа Исуса Господа онако живите у Њему, 7 Укорењени и назидани у Њему и утврђени вером као што научисте, изобилујући у њој захвалношћу. 8 Браћо! Чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и празном преваром, по казивању човечијем, по науци света, а не по Христу. 9 Јер у Њему живи свака пунина Божанства телесно. 10 И да будете испуњени у Њему који је глава сваком поглаварству и власти; 11 У коме и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивши тело греха месних обрезањем Христовим; 12 Закопавши се с Њим крштењем, у коме с Њим и устасте вером силе Бога који Га васкрсну из мртвих. 13 И вас који сте били мртви у гресима и у необрезању тела свог, оживео је с Њим, поклонивши нам све грехе, 14 И избрисавши писмо уредбе која беше против нас, и то узевши са среде прикова га на крсту; 15 И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и победи их на њему. 16 Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе; 17 Које је све било сен од оног што хтеде да дође, и тело је Христово. 18 Нико да вас не вара по својој вољи изабраном понизношћу и службом анђела, истражујући и шта не виде, и узалуд надимајући се умом тела свог, 19 А не држећи се главе, из које је све тело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте за раст Божји. 20 Ако дакле умресте с Христом стихијама света, зашто се као живећи у свету препирете: 21 Не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе који чини, 22 По заповестима и наукама људским? 23 Које је само по речи премудрост самовољно избране службе и понизности и нештеђења тела, не за част какву, за пуњење тела.