< Дела апостолска 7 >

1 А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?
ততঃ পৰং মহাযাজকঃ পৃষ্টৱান্, এষা কথাং কিং সত্যা?
2 А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,
ততঃ স প্ৰত্যৱদৎ, হে পিতৰো হে ভ্ৰাতৰঃ সৰ্ৱ্ৱে লাকা মনাংসি নিধদ্ধ্ৱং| অস্মাকং পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষ ইব্ৰাহীম্ হাৰণ্নগৰে ৱাসকৰণাৎ পূৰ্ৱ্ৱং যদা অৰাম্-নহৰযিমদেশে আসীৎ তদা তেজোময ঈশ্ৱৰো দৰ্শনং দৎৱা
3 И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.
তমৱদৎ ৎৱং স্ৱদেশজ্ঞাতিমিত্ৰাণি পৰিত্যজ্য যং দেশমহং দৰ্শযিষ্যামি তং দেশং ৱ্ৰজ|
4 Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.
অতঃ স কস্দীযদেশং ৱিহায হাৰণ্নগৰে ন্যৱসৎ, তদনন্তৰং তস্য পিতৰি মৃতে যত্ৰ দেশে যূযং নিৱসথ স এনং দেশমাগচ্ছৎ|
5 И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.
কিন্ত্ৱীশ্ৱৰস্তস্মৈ কমপ্যধিকাৰম্ অৰ্থাদ্ একপদপৰিমিতাং ভূমিমপি নাদদাৎ; তদা তস্য কোপি সন্তানো নাসীৎ তথাপি সন্তানৈঃ সাৰ্দ্ধম্ এতস্য দেশস্যাধিকাৰী ৎৱং ভৱিষ্যসীতি তম্প্ৰত্যঙ্গীকৃতৱান্|
6 Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.
ঈশ্ৱৰ ইত্থম্ অপৰমপি কথিতৱান্ তৱ সন্তানাঃ পৰদেশে নিৱৎস্যন্তি ততস্তদ্দেশীযলোকাশ্চতুঃশতৱৎসৰান্ যাৱৎ তান্ দাসৎৱে স্থাপযিৎৱা তান্ প্ৰতি কুৱ্যৱহাৰং কৰিষ্যন্তি|
7 И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.
অপৰম্ ঈশ্ৱৰ এনাং কথামপি কথিতৱান্, যে লোকাস্তান্ দাসৎৱে স্থাপযিষ্যন্তি তাল্লোকান্ অহং দণ্ডযিষ্যামি, ততঃ পৰং তে বহিৰ্গতাঃ সন্তো মাম্ অত্ৰ স্থানে সেৱিষ্যন্তে|
8 И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.
পশ্চাৎ স তস্মৈ ৎৱক্ছেদস্য নিযমং দত্তৱান্, অত ইস্হাকনাম্নি ইব্ৰাহীম একপুত্ৰে জাতে, অষ্টমদিনে তস্য ৎৱক্ছেদম্ অকৰোৎ| তস্য ইস্হাকঃ পুত্ৰো যাকূব্, ততস্তস্য যাকূবোঽস্মাকং দ্ৱাদশ পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষা অজাযন্ত|
9 И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.
তে পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষা ঈৰ্ষ্যযা পৰিপূৰ্ণা মিসৰদেশং প্ৰেষযিতুং যূষফং ৱ্যক্ৰীণন্|
10 И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.
১০কিন্ত্ৱীশ্ৱৰস্তস্য সহাযো ভূৎৱা সৰ্ৱ্ৱস্যা দুৰ্গতে ৰক্ষিৎৱা তস্মৈ বুদ্ধিং দত্ত্ৱা মিসৰদেশস্য ৰাজ্ঞঃ ফিৰৌণঃ প্ৰিযপাত্ৰং কৃতৱান্ ততো ৰাজা মিসৰদেশস্য স্ৱীযসৰ্ৱ্ৱপৰিৱাৰস্য চ শাসনপদং তস্মৈ দত্তৱান্|
11 А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
১১তস্মিন্ সমযে মিসৰ-কিনানদেশযো ৰ্দুৰ্ভিক্ষহেতোৰতিক্লিষ্টৎৱাৎ নঃ পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষা ভক্ষ্যদ্ৰৱ্যং নালভন্ত|
12 А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.
১২কিন্তু মিসৰদেশে শস্যানি সন্তি, যাকূব্ ইমাং ৱাৰ্ত্তাং শ্ৰুৎৱা প্ৰথমম্ অস্মাকং পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষান্ মিসৰং প্ৰেষিতৱান্|
13 И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.
১৩ততো দ্ৱিতীযৱাৰগমনে যূষফ্ স্ৱভ্ৰাতৃভিঃ পৰিচিতোঽভৱৎ; যূষফো ভ্ৰাতৰঃ ফিৰৌণ্ ৰাজেন পৰিচিতা অভৱন্|
14 А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
১৪অনন্তৰং যূষফ্ ভ্ৰাতৃগণং প্ৰেষ্য নিজপিতৰং যাকূবং নিজান্ পঞ্চাধিকসপ্ততিসংখ্যকান্ জ্ঞাতিজনাংশ্চ সমাহূতৱান্|
15 И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.
১৫তস্মাদ্ যাকূব্ মিসৰদেশং গৎৱা স্ৱযম্ অস্মাকং পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষাশ্চ তস্মিন্ স্থানেঽম্ৰিযন্ত|
16 И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.
১৬ততস্তে শিখিমং নীতা যৎ শ্মশানম্ ইব্ৰাহীম্ মুদ্ৰাদৎৱা শিখিমঃ পিতু ৰ্হমোৰঃ পুত্ৰেভ্যঃ ক্ৰীতৱান্ তৎশ্মশানে স্থাপযাঞ্চক্ৰিৰে|
17 И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,
১৭ততঃ পৰম্ ঈশ্ৱৰ ইব্ৰাহীমঃ সন্নিধৌ শপথং কৃৎৱা যাং প্ৰতিজ্ঞাং কৃতৱান্ তস্যাঃ প্ৰতিজ্ঞাযাঃ ফলনসমযে নিকটে সতি ইস্ৰাযেল্লোকা সিমৰদেশে ৱৰ্দ্ধমানা বহুসংখ্যা অভৱন্|
18 Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.
১৮শেষে যূষফং যো ন পৰিচিনোতি তাদৃশ একো নৰপতিৰুপস্থায
19 Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.
১৯অস্মাকং জ্ঞাতিভিঃ সাৰ্দ্ধং ধূৰ্ত্ততাং ৱিধায পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষান্ প্ৰতি কুৱ্যৱহৰণপূৰ্ৱ্ৱকং তেষাং ৱংশনাশনায তেষাং নৱজাতান্ শিশূন্ বহি ৰ্নিৰক্ষেপযৎ|
20 У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.
২০এতস্মিন্ সমযে মূসা জজ্ঞে, স তু পৰমসুন্দৰোঽভৱৎ তথা পিতৃগৃহে মাসত্ৰযপৰ্য্যন্তং পালিতোঽভৱৎ|
21 А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.
২১কিন্তু তস্মিন্ বহিৰ্নিক্ষিপ্তে সতি ফিৰৌণৰাজস্য কন্যা তম্ উত্তোল্য নীৎৱা দত্তকপুত্ৰং কৃৎৱা পালিতৱতী|
22 И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.
২২তস্মাৎ স মূসা মিসৰদেশীযাযাঃ সৰ্ৱ্ৱৱিদ্যাযাঃ পাৰদৃষ্ৱা সন্ ৱাক্যে ক্ৰিযাযাঞ্চ শক্তিমান্ অভৱৎ|
23 А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
২৩স সম্পূৰ্ণচৎৱাৰিংশদ্ৱৎসৰৱযস্কো ভূৎৱা ইস্ৰাযেলীযৱংশনিজভ্ৰাতৃন্ সাক্ষাৎ কৰ্তুং মতিং চক্ৰে|
24 И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.
২৪তেষাং জনমেকং হিংসিতং দৃষ্ট্ৱা তস্য সপক্ষঃ সন্ হিংসিতজনম্ উপকৃত্য মিসৰীযজনং জঘান|
25 Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.
২৫তস্য হস্তেনেশ্ৱৰস্তান্ উদ্ধৰিষ্যতি তস্য ভ্ৰাতৃগণ ইতি জ্ঞাস্যতি স ইত্যনুমানং চকাৰ, কিন্তু তে ন বুবুধিৰে|
26 А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?
২৬তৎপৰে ঽহনি তেষাম্ উভযো ৰ্জনযো ৰ্ৱাক্কলহ উপস্থিতে সতি মূসাঃ সমীপং গৎৱা তযো ৰ্মেলনং কৰ্ত্তুং মতিং কৃৎৱা কথযামাস, হে মহাশযৌ যুৱাং ভ্ৰাতৰৌ পৰস্পৰম্ অন্যাযং কুতঃ কুৰুথঃ?
27 А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?
২৭ততঃ সমীপৱাসিনং প্ৰতি যো জনোঽন্যাযং চকাৰ স তং দূৰীকৃত্য কথযামাস, অস্মাকমুপৰি শাস্তৃৎৱৱিচাৰযিতৃৎৱপদযোঃ কস্ত্ৱাং নিযুক্তৱান্?
28 Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?
২৮হ্যো যথা মিসৰীযং হতৱান্ তথা কিং মামপি হনিষ্যসি?
29 А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.
২৯তদা মূসা এতাদৃশীং কথাং শ্ৰুৎৱা পলাযনং চক্ৰে, ততো মিদিযনদেশং গৎৱা প্ৰৱাসী সন্ তস্থৌ, ততস্তত্ৰ দ্ৱৌ পুত্ৰৌ জজ্ঞাতে|
30 И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.
৩০অনন্তৰং চৎৱাৰিংশদ্ৱৎসৰেষু গতেষু সীনযপৰ্ৱ্ৱতস্য প্ৰান্তৰে প্ৰজ্ৱলিতস্তম্বস্য ৱহ্নিশিখাযাং পৰমেশ্ৱৰদূতস্তস্মৈ দৰ্শনং দদৌ|
31 А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:
৩১মূসাস্তস্মিন্ দৰ্শনে ৱিস্মযং মৎৱা ৱিশেষং জ্ঞাতুং নিকটং গচ্ছতি,
32 Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.
৩২এতস্মিন্ সমযে, অহং তৱ পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষাণাম্ ঈশ্ৱৰোঽৰ্থাদ্ ইব্ৰাহীম ঈশ্ৱৰ ইস্হাক ঈশ্ৱৰো যাকূব ঈশ্ৱৰশ্চ, মূসামুদ্দিশ্য পৰমেশ্ৱৰস্যৈতাদৃশী ৱিহাযসীযা ৱাণী বভূৱ, ততঃ স কম্পান্ৱিতঃ সন্ পুন ৰ্নিৰীক্ষিতুং প্ৰগল্ভো ন বভূৱ|
33 А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.
৩৩পৰমেশ্ৱৰস্তং জগাদ, তৱ পাদযোঃ পাদুকে মোচয যত্ৰ তিষ্ঠসি সা পৱিত্ৰভূমিঃ|
34 Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.
৩৪অহং মিসৰদেশস্থানাং নিজলোকানাং দুৰ্দ্দশাং নিতান্তম্ অপশ্যং, তেষাং কাতৰ্য্যোক্তিঞ্চ শ্ৰুতৱান্ তস্মাৎ তান্ উদ্ধৰ্ত্তুম্ অৱৰুহ্যাগমম্; ইদানীম্ আগচ্ছ মিসৰদেশং ৎৱাং প্ৰেষযামি|
35 Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.
৩৫কস্ত্ৱাং শাস্তৃৎৱৱিচাৰযিতৃৎৱপদযো ৰ্নিযুক্তৱান্, ইতি ৱাক্যমুক্ত্ৱা তৈ ৰ্যো মূসা অৱজ্ঞাতস্তমেৱ ঈশ্ৱৰঃ স্তম্বমধ্যে দৰ্শনদাত্ৰা তেন দূতেন শাস্তাৰং মুক্তিদাতাৰঞ্চ কৃৎৱা প্ৰেষযামাস|
36 Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.
৩৬স চ মিসৰদেশে সূফ্নাম্নি সমুদ্ৰে চ পশ্চাৎ চৎৱাৰিংশদ্ৱৎসৰান্ যাৱৎ মহাপ্ৰান্তৰে নানাপ্ৰকাৰাণ্যদ্ভুতানি কৰ্ম্মাণি লক্ষণানি চ দৰ্শযিৎৱা তান্ বহিঃ কৃৎৱা সমানিনায|
37 Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.
৩৭প্ৰভুঃ পৰমেশ্ৱৰো যুষ্মাকং ভ্ৰাতৃগণস্য মধ্যে মাদৃশম্ একং ভৱিষ্যদ্ৱক্তাৰম্ উৎপাদযিষ্যতি তস্য কথাযাং যূযং মনো নিধাস্যথ, যো জন ইস্ৰাযেলঃ সন্তানেভ্য এনাং কথাং কথযামাস স এষ মূসাঃ|
38 Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;
৩৮মহাপ্ৰান্তৰস্থমণ্ডলীমধ্যেঽপি স এৱ সীনযপৰ্ৱ্ৱতোপৰি তেন সাৰ্দ্ধং সংলাপিনো দূতস্য চাস্মৎপিতৃগণস্য মধ্যস্থঃ সন্ অস্মভ্যং দাতৱ্যনি জীৱনদাযকানি ৱাক্যানি লেভে|
39 Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,
৩৯অস্মাকং পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষাস্তম্ অমান্যং কৎৱা স্ৱেভ্যো দূৰীকৃত্য মিসৰদেশং পৰাৱৃত্য গন্তুং মনোভিৰভিলষ্য হাৰোণং জগদুঃ,
40 Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.
৪০অস্মাকম্ অগ্ৰেঽগ্ৰে গন্তুম্ অস্মদৰ্থং দেৱগণং নিৰ্ম্মাহি যতো যো মূসা অস্মান্ মিসৰদেশাদ্ বহিঃ কৃৎৱানীতৱান্ তস্য কিং জাতং তদস্মাভি ৰ্ন জ্ঞাযতে|
41 И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
৪১তস্মিন্ সমযে তে গোৱৎসাকৃতিং প্ৰতিমাং নিৰ্ম্মায তামুদ্দিশ্য নৈৱেদ্যমুত্মৃজ্য স্ৱহস্তকৃতৱস্তুনা আনন্দিতৱন্তঃ|
42 А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
৪২তস্মাদ্ ঈশ্ৱৰস্তেষাং প্ৰতি ৱিমুখঃ সন্ আকাশস্থং জ্যোতিৰ্গণং পূজযিতুং তেভ্যোঽনুমতিং দদৌ, যাদৃশং ভৱিষ্যদ্ৱাদিনাং গ্ৰন্থেষু লিখিতমাস্তে, যথা, ইস্ৰাযেলীযৱংশা ৰে চৎৱাৰিংশৎসমান্ পুৰা| মহতি প্ৰান্তৰে সংস্থা যূযন্তু যানি চ| বলিহোমাদিকৰ্ম্মাণি কৃতৱন্তস্তু তানি কিং| মাং সমুদ্দিশ্য যুষ্মাভিঃ প্ৰকৃতানীতি নৈৱ চ|
43 И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.
৪৩কিন্তু ৱো মোলকাখ্যস্য দেৱস্য দূষ্যমেৱ চ| যুষ্মাকং ৰিম্ফনাখ্যাযা দেৱতাযাশ্চ তাৰকা| এতযোৰুভযো ৰ্মূৰ্তী যুষ্মাভিঃ পৰিপূজিতে| অতো যুষ্মাংস্তু বাবেলঃ পাৰং নেষ্যামি নিশ্চিতং|
44 Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;
৪৪অপৰঞ্চ যন্নিদৰ্শনম্ অপশ্যস্তদনুসাৰেণ দূষ্যং নিৰ্ম্মাহি যস্মিন্ ঈশ্ৱৰো মূসাম্ এতদ্ৱাক্যং বভাষে তৎ তস্য নিৰূপিতং সাক্ষ্যস্ৱৰূপং দূষ্যম্ অস্মাকং পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষৈঃ সহ প্ৰান্তৰে তস্থৌ|
45 Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,
৪৫পশ্চাৎ যিহোশূযেন সহিতৈস্তেষাং ৱংশজাতৈৰস্মৎপূৰ্ৱ্ৱপুৰুষৈঃ স্ৱেষাং সম্মুখাদ্ ঈশ্ৱৰেণ দূৰীকৃতানাম্ অন্যদেশীযানাং দেশাধিকৃতিকালে সমানীতং তদ্ দূষ্যং দাযূদোধিকাৰং যাৱৎ তত্ৰ স্থান আসীৎ|
46 Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.
৪৬স দাযূদ্ পৰমেশ্ৱৰস্যানুগ্ৰহং প্ৰাপ্য যাকূব্ ঈশ্ৱৰাৰ্থম্ একং দূষ্যং নিৰ্ম্মাতুং ৱৱাঞ্ছ;
47 А Соломун Му начини кућу.
৪৭কিন্তু সুলেমান্ তদৰ্থং মন্দিৰম্ একং নিৰ্ম্মিতৱান্|
48 Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
৪৮তথাপি যঃ সৰ্ৱ্ৱোপৰিস্থঃ স কস্মিংশ্চিদ্ হস্তকৃতে মন্দিৰে নিৱসতীতি নহি, ভৱিষ্যদ্ৱাদী কথামেতাং কথযতি, যথা,
49 Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?
৪৯পৰেশো ৱদতি স্ৱৰ্গো ৰাজসিংহাসনং মম| মদীযং পাদপীঠঞ্চ পৃথিৱী ভৱতি ধ্ৰুৱং| তৰ্হি যূযং কৃতে মে কিং প্ৰনিৰ্ম্মাস্যথ মন্দিৰং| ৱিশ্ৰামায মদীযং ৱা স্থানং কিং ৱিদ্যতে ৎৱিহ|
50 Не створи ли рука моја све ово?
৫০সৰ্ৱ্ৱাণ্যেতানি ৱস্তূনি কিং মে হস্তকৃতানি ন||
51 Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.
৫১হে অনাজ্ঞাগ্ৰাহকা অন্তঃকৰণে শ্ৰৱণে চাপৱিত্ৰলোকাঃ যূযম্ অনৱৰতং পৱিত্ৰস্যাত্মনঃ প্ৰাতিকূল্যম্ আচৰথ, যুষ্মাকং পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষা যাদৃশা যূযমপি তাদৃশাঃ|
52 Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;
৫২যুষ্মাকং পূৰ্ৱ্ৱপুৰুষাঃ কং ভৱিষ্যদ্ৱাদিনং নাতাডযন্? যে তস্য ধাৰ্ম্মিকস্য জনস্যাগমনকথাং কথিতৱন্তস্তান্ অঘ্নন্ যূযম্ অধূনা ৱিশ্ৱাসঘাতিনো ভূৎৱা তং ধাৰ্ম্মিকং জনম্ অহত|
53 Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.
৫৩যূযং স্ৱৰ্গীযদূতগণেন ৱ্যৱস্থাং প্ৰাপ্যাপি তাং নাচৰথ|
54 Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.
৫৪ইমাং কথাং শ্ৰুৎৱা তে মনঃসু বিদ্ধাঃ সন্তস্তং প্ৰতি দন্তঘৰ্ষণম্ অকুৰ্ৱ্ৱন্|
55 А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;
৫৫কিন্তু স্তিফানঃ পৱিত্ৰেণাত্মনা পূৰ্ণো ভূৎৱা গগণং প্ৰতি স্থিৰদৃষ্টিং কৃৎৱা ঈশ্ৱৰস্য দক্ষিণে দণ্ডাযমানং যীশুঞ্চ ৱিলোক্য কথিতৱান্;
56 И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.
৫৬পশ্য, মেঘদ্ৱাৰং মুক্তম্ ঈশ্ৱৰস্য দক্ষিণে স্থিতং মানৱসুতঞ্চ পশ্যামি|
57 А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.
৫৭তদা তে প্ৰোচ্চৈঃ শব্দং কৃৎৱা কৰ্ণেষ্ৱঙ্গুলী ৰ্নিধায একচিত্তীভূয তম্ আক্ৰমন্|
58 И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.
৫৮পশ্চাৎ তং নগৰাদ্ বহিঃ কৃৎৱা প্ৰস্তৰৈৰাঘ্নন্ সাক্ষিণো লাকাঃ শৌলনাম্নো যূনশ্চৰণসন্নিধৌ নিজৱস্ত্ৰাণি স্থাপিতৱন্তঃ|
59 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
৫৯অনন্তৰং হে প্ৰভো যীশে মদীযমাত্মানং গৃহাণ স্তিফানস্যেতি প্ৰাৰ্থনৱাক্যৱদনসমযে তে তং প্ৰস্তৰৈৰাঘ্নন্|
60 Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.
৬০তস্মাৎ স জানুনী পাতযিৎৱা প্ৰোচ্চৈঃ শব্দং কৃৎৱা, হে প্ৰভে পাপমেতদ্ এতেষু মা স্থাপয, ইত্যুক্ত্ৱা মহানিদ্ৰাং প্ৰাপ্নোৎ|

< Дела апостолска 7 >