Дела апостолска 28

1 И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.

Спасени же бывше иже с Павлом от корабля, тогда разумеша, яко остров Мелит нарицается.

2 А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

Варвари же творяху не малое милосердие нам: возгнещше бо огнь, прияша всех нас, за настоящий дождь и зиму.

3 А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

Сгромаждшу же Павлу рождия множество и возложившу на огнь, ехидна от теплоты изшедши, секну в руку его.

4 И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи.

И егда видеша варвари висящу змию от руки его, глаголаху друг ко другу: всяко убийца есть человек сей, егоже спасена от моря суд Божий жити не остави.

5 А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

Той же убо, оттряс змию во огнь, ничтоже зло пострада.

6 А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог.

Они же чаяху его имуща возгоретися, или пасти внезапу мертва: на мнозе же того чающым и ничтоже зло в нем бывшее видящым, претворшеся, глаголаху Бога того быти.

7 А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

Окрест же места онаго бяху села перваго во острове, именем Поплиа, иже приимь нас, три дни любезне учреди.

8 А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га.

Бысть же отцу Поплиеву огнем и водным трудом одержиму лежати: к немуже Павел вшед, и помолився, и возложь руце свои нань, исцели его.

9 А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се.

Сему же бывшу, и прочии имущии недуги во острове том прихождаху и исцелевахуся:

10 И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

иже и многими честьми почтоша нас, и отвозящымся нам яже на потребу вложиша.

11 А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури.

По триех же месяцех отвезохомся в корабли Александрийстем, подписаном Диоскуры, презимевшем во острове,

12 И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана.

и доплывше в Сиракусы, пребыхом дни три:

13 А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

оттуду же отплывше, приидохом в Ригию, и по единем дни возвеявшу югу, во вторый день приидохом в Потиолы,

14 Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

идеже обретше братию, умолени быхом от них пребыти дний седмь: и тако в Рим идохом.

15 И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

И от тамо братия, слышавше яже о нас, изыдоша во сретение наше даже до Аппиева торга и триех корчемниц: ихже видев Павел и благодарив Бога, прият дерзновение.

16 А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше.

Егда же приидохом в Рим, сотник предаде узники воеводе, Павлу же повеле пребывати о себе, с соблюдающим его воином.

17 А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

Бысть же по днех триех, созва Павел сущыя от Иудеев первыя: сшедшымся же им, глаголаше к ним: мужие братие, аз ничтоже противно сотворив людем или обычаем отеческим, узник от Иерусалимлян предан бых в руце Римляном,

18 Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

иже разсудивше яже о мне, хотяху пустити, зане ни едина вина смертная бысть во мне:

19 Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити.

сопротив же глаголющым Иудеем, нужда ми бысть нарещи кесаря, не яко язык мой имея в чесом оклеветати:

20 Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.

сея ради убо вины умолих вас, да вижду и беседую: надежды бо ради Израилевы веригами сими обложен есмь.

21 А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе.

Они же к нему реша: мы ниже писания о тебе прияхом от Иудей, ниже пришед кто от братий возвести или глагола что о тебе зло:

22 Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

молимся же, да слышим от тебе, яже мудрствуеши: о ереси бо сей ведомо есть нам, яко всюду сопротив глаголемо есть.

23 И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака.

Уставивше же ему день, приидоша к нему в странноприемницу множайшии, имже сказаше свидетелствуя Царствие Божие и уверяя их, яже о Иисусе, от закона Моисеова и пророк, от утра даже до вечера.

24 И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.

И ови убо вероваху глаголемым, ови же не вероваху.

25 А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим

Несогласни же суще друг ко другу, отхождаху, рекшу Павлу глагол един, яко добре Дух Святый глагола Исаием пророком ко отцем нашым,

26 Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети.

глаголя: иди к людем сим и рцы: слухом услышите и не имате разумети: и видяще узрите и не имате видети:

27 Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим.

одебеле бо сердце людий сих, и ушима тяжко слышаша, и очи свои смежиша, да не како увидят очима, и ушима услышат, и сердцем уразумеют, и обратятся, и исцелю их.

28 Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути.

Ведомо убо да будет вам, яко языком послася спасение Божие, сии и услышат.

29 И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

И сия тому рекшу, отидоша Иудее, многое имуще между собою состязание.

30 А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

Пребысть же Павел два лета исполнь своею мздою (цела два лета на своем иждивении) и приимаше вся приходящыя к нему,

31 Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.

проповедуя Царствие Божие и учя яже о Господе нашем Иисусе Христе со всяким дерзновением невозбранно.