Дела апостолска 28

1 И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.

Vutughendile vunonu, putukhalumanya ukhuta ikisiva khila vitambula ukhuta malta.

2 А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.

Avanu avaponu pala vakhatupokhela nu lughano ululutilile, vakhakhoncha umwoto vakhatupokhela nie niemepu ni fula yiliekhutima.

3 А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

Upavuli akhahagala inyagala unjigho akhakhoncha pa mwoto, munjigho gwa nyagala yale muyile injokha iyeilinugoda unkhali yiekhakhuma munyagala khumafuke ghaa mwoto, pwu yikhienianga mukhievoko kya mwene.

4 И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи.

Avanu avenyeji va pala, vuvawene injokha ijielumbela mukhivoka, vakhavulana vavo vakhata, “lweli umunu uyu iva imbudi atolwikhe khu nyaja, sapanogile ukhuta atamage nkilunga.”

5 А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.

Pwu upavuli akhayitahita injokha iela mumwoto khange sayandume.

6 А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог.

Avene valiekhulolela ukhuta khifimba ikhivoko pwu ingwa nukhufwa imbievie. hange vuvalolile khwu nseikhi untali vakhavona sakhuliekhinu ikhihumila khumwene, vakhatengula ukhusaga vuunge nukhunchova ukhuta akhale Nguluve.

7 А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.

Upavule pala pawipi pale nikyalo ikhivaha kyale kya mbava va khisia uvivahtambulaga ukhuta vie pablio, uviatupokliele vunonu nukhutuliesya amanchuva gadatu.

8 А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га.

Udadaye ua pablio akhatamwa liliekhuvava eilitumbu alikhuhaliesya. upavuli akhaluta khumwe akhadoovela, akahavieka amavoko pantwe gwa mwene akhapona.

9 А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се.

Vuvalolie inchi inchihumile, avanu avingi avamukhisiva khila avale vatamuvakhaluta vope vakhapona.

10 И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.

Avanu valiekhutudwada khulisima ilivaha. vutwikhola ukhuhega tugeendage, vakhatupa ifinu fyoni ifyutwalonga.

11 А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури.

Vugiesilie imyeenchi geidatu tukhageenda mungalava iya isakanda yiyobomoliwe niemepu pala pakhisiva, yiyo avalongonchi vayene vale mapasya vavile uyunge ale vie kasta nu polukusi.

12 И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана.

Twavile tufikhe khukhilunga ikya silakusa, twatamile pala amachuva gadatu.

13 А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.

Ukhuhuma pala tukhageenda tukhafika khukhilunga ikya legio, vulilutile ilinchuva limo imepo iya khusikha yiekhincha imbieve, tukhagenda manchuva gavili tukhilkunga ikya putoli.

14 Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.

Ukwa tukhavavona navalukhololweto, vakhatupokhela vunonu tukhatama nawo amanchuva saba pwutukha hegha ukhuluta impakha khu roma.

15 И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.

Avalukhololwetu avakhu loma vuvapulikhe inongwa nchitu, vakhincha khukhotwupilila khuliguunchi ilya apiasi upwuvieta “migahava giedatu”. vakhansana u Nghuluve.

16 А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше.

Vutufikhe khu loma, upavuli vakhatavula ukhutama mwene nundindilinchi uviandolelaga.

17 А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,

Vughlutile amanchuva ghudatu upavuli akhavielanga avaghosi uvuvale valongonchi muva yahudi. vuvinchile paninie, akhanchova akhata, “valunkololwangwa une sanienangile khinu khulyumwe khuvanu ava apange ukhuvomba umusavakhanogwagwa mumigeendele igya dada vienyo avatalile, une vanoili ndunkungwa ukhuhuma khu yelusalemu ukhugugaa mumavokho agavaloma.

18 Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.

Avene vuvikhumbuncha valikhuvona nilievuvule einogwa valikhunogwa inchikhumbiekha ukhuta niehigiwe ukhufwa.

19 Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити.

Ulwakhuva avayahudi vakhanchova vakhapiendula umuvienogwa avene, une pwuniekhadova kwa kaisari, khuta inongwa yango yilutage kuvulongolo, ulwakhuva sanaleta inongwa ya nkilunga kyango.

20 Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.

Ulwakhuva natile inongwa yango yillutaghe kuvulongolo, pwunikhadova ukhuta nienchove numwe. ulwakhuva uluhuvilo lwa islaeli lukhungiwe nunyololo.

21 А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе.

Vakhambula vakhata, “satwupilile inkhalata ukhuhuma khuvayahudi iyiekhukhunchova uuve, hange asikhuli ululkololwo uvieinchile kwinchova eilimenyu eilivivi eililoncha khulyuve.

22 Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.

Leino pwutwinogwa ukhupulikha khuluyve vusaga khihki khuvanu ava, ilwakhuva guupuliekhikhi khwoni ukhuta savikhwidihana ukhukhongana.

23 И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака.

vakhavika ielinchuva ilyakhuchova nu vanu, avanu valikhutunga valiekwincha upualeikhutama ukhuma vuwikya ukhuduga iyakhimihe, pualikhuvavula inongwa incha yesu ni ncha ludeva ulya Nguluve, ukhuma mundagielo incha mose navanyamalago.

24 И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.

Avanu avange wu valikwidihana nagiichoviwa avange valiekhubela, savaliekwidihana.

25 А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим

Vuvalemilwe ukhupuliehana vavo vakhahega, vavile vihega upavuli akhanchova ilieminyu limo “umepo umbalanche anchovile vunonu khuvadada vienyo ukhugendela unyamalango uisaya incha ntwa uyesu.

26 Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети.

Akhata, ulutage khuvanu ava ukhatiinchage, “khumbulukhutu nchiento mupulikhagha hange samukhanchimanyage; khumiho gienyo muiolaga hange siimukhanchinovage.

27 Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим.

Ukhuva inumbula incha vanu ava ndekhedekhe, imbuluukhutu nchaveni sanchipulika vunonu, amiho gavene, nukhupulikha khumbulukhutu nchavo, inumbua nchavo nchilumanyage nukhusyetukha une nikhuvapokha.

28 Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути.

Pwu mulumanye ukhuta, uvupokhi uwa Nguluve vulutile khuvanyapanyi hanga uyuvikhumpuliekha.” (Unchingahienche: uvusimbe uvu

29 И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.

Unsienkhi uguuvavulanga amamenyu aaga, avayahudi vakhahega, vakhava nienchakwievuncha imbava mumbene).

30 А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху,

Upavuli atamili munyumba yieyo yale sayamwene imyaakha gievile, alikhuvapo khela voni avaluutaga khukhuombona.

31 Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.

Avombaga ukhulumbiliela uvuntwa uwa Nguluve hange aliekhumanyisya inongwa incha ntwa uyesu klisite khumakha goni, akhava asipali uviekhunsinga.