Дела апостолска 19
1 Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
And it came to pass, that, while Apollos was at Corinth, Paul having passed through the upper coasts came to Ephesus: and finding certain disciples,
2 Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
He said unto them, Have ye received the Holy Spirit since ye believed? And they said unto him, We have not so much as heard whether there be any Holy Spirit.
3 А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.
And he said unto them, Unto what then were ye baptized? And they said, Unto John's baptism.
4 А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
Then said Paul, John verily baptized with the baptism of repentance, saying unto the people, that they should believe on him which should come after him, that is, on Messiah Yahushua.
5 А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
When they heard this, they were baptized in the name of the Master Yahushua.
6 А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
And when Paul had laid his hands upon them, the Holy Spirit came on them; and they spake with tongues, and prophesied.
7 А беше људи свега око дванаест.
And all the men were about twelve.
8 И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.
And he went into the synagogue, and spake boldly for the space of three months, disputing and persuading the things concerning the kingdom of YHWH.
9 А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.
But when divers were hardened, and believed not, but spake evil of that way before the multitude, he departed from them, and separated the disciples, disputing daily in the school of one Tyrannus.
10 И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.
And this continued by the space of two years; so that all they which dwelt in Asia heard the word of YHWH, both Jews and Greeks.
11 И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
And YHWH wrought special miracles by the hands of Paul:
12 Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
So that from his body were brought unto the sick handkerchiefs or aprons, and the diseases departed from them, and the evil spirits went out of them.
13 И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.
Then certain of the vagabond Jews, exorcists, took upon them to call over them which had evil spirits the name of the Master Yahushua, saying, We adjure you by Yahushua whom Paul preacheth.
14 А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.
And there were seven sons of one Sceva, a Jew, and chief of the priests, which did so.
15 А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
And the evil spirit answered and said, Yahushua I know, and Paul I know; but who are ye?
16 И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
And the man in whom the evil spirit was leaped on them, and overcame them, and prevailed against them, so that they fled out of that house naked and wounded.
17 И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
And this was known to all the Jews and Greeks also dwelling at Ephesus; and fear fell on them all, and the name of the Master Yahushua was magnified.
18 И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.
And many that believed came, and confessed, and shewed their deeds.
19 А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.
Many of them also which used curious arts brought their books together, and burned them before all men: and they counted the price of them, and found it fifty thousand pieces of silver.
20 Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.
So mightily grew the word of YHWH and prevailed.
21 И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.
After these things were ended, Paul purposed in the spirit, when he had passed through Macedonia and Achaia, to go to Jerusalem, saying, After I have been there, I must also see Rome.
22 И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.
So he sent into Macedonia two of them that ministered unto him, Timotheus and Erastus; but he himself stayed in Asia for a season.
23 А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,
And the same time there arose no small stir about that way.
24 Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,
For a certain man named Demetrius, a silversmith, which made silver shrines for Diana, brought no small gain unto the craftsmen;
25 Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;
Whom he called together with the workmen of like occupation, and said, Sirs, ye know that by this craft we have our wealth.
26 И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.
Moreover ye see and hear, that not alone at Ephesus, but almost throughout all Asia, this Paul hath persuaded and turned away much people, saying that they be not mighty ones which are made with hands:
27 И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.
So that not only this our craft is in danger to be set at nought; but also that the temple of the great goddess Diana should be despised, and her magnificence should be destroyed, whom all Asia and the world worshippeth.
28 А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!
And when they heard these sayings, they were full of wrath, and cried out, saying, Great is Diana of the Ephesians.
29 И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.
And the whole city was filled with confusion: and having caught Gaius and Aristarchus, men of Macedonia, Paul's companions in travel, they rushed with one accord into the theatre.
30 А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
And when Paul would have entered in unto the people, the disciples suffered him not.
31 А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.
And certain of the chief of Asia, which were his friends, sent unto him, desiring him that he would not adventure himself into the theatre.
32 Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.
Some therefore cried one thing, and some another: for the assembly was confused; and the more part knew not wherefore they were come together.
33 А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.
And they drew Alexander out of the multitude, the Jews putting him forward. And Alexander beckoned with the hand, and would have made his defence unto the people.
34 А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.
But when they knew that he was a Jew, all with one voice about the space of two hours cried out, Great is Diana of the Ephesians.
35 А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?
And when the townclerk had appeased the people, he said, Ye men of Ephesus, what man is there that knoweth not how that the city of the Ephesians is a worshipper of the great goddess Diana, and of the image which fell down from Jupiter?
36 Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;
Seeing then that these things cannot be spoken against, ye ought to be quiet, and to do nothing rashly.
37 Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.
For ye have brought hither these men, which are neither robbers of temples, nor yet blasphemers of your goddess.
38 А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.
Wherefore if Demetrius, and the craftsmen which are with him, have a matter against any man, the law is open, and there are deputies: let them implead one another.
39 Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.
But if ye inquire any thing concerning other matters, it shall be determined in a lawful assembly.
40 Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну.
For we are in danger to be called in question for this day's uproar, there being no cause whereby we may give an account of this concourse.
41 И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.
And when he had thus spoken, he dismissed the assembly.
