Дела апостолска 14

1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

2 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

4 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

6 Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

7 И онамо проповедаху јеванђеље.

8 И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

9 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

10 Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

11 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

13 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

15 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

16 Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

17 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

19 Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

21 И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

22 Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

23 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

25 И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

28 И осташе онде не мало времена с ученицима.