Дела апостолска 14

1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

В Иконии они вошли вместе в Иудейскую синагогу и говорили так, что уверовало великое множество Иудеев и Еллинов.

2 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

А неверующие Иудеи возбудили и раздражили против братьев сердца язычников.

3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

Впрочем, они пробыли здесь довольно времени, смело действуя о Господе, Который, во свидетельство слову благодати Своей, творил руками их знамения и чудеса.

4 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

Между тем народ в городе разделился: и одни были на стороне Иудеев, а другие на стороне Апостолов.

5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

Когда же язычники и Иудеи со своими начальниками устремились на них, чтобы посрамить и побить их камнями,

6 Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

они, узнав о сем, удалились в Ликаонские города Листру и Дервию и в окрестности их

7 И онамо проповедаху јеванђеље.

и там благовествовали.

8 И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

В Листре некоторый муж, не владевший ногами, сидел, будучи хром от чрева матери своей, и никогда не ходил.

9 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

Он слушал говорившего Павла, который, взглянув на него и увидев, что он имеет веру для получения исцеления,

10 Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

сказал громким голосом: тебе говорю во имя Господа Иисуса Христа: стань на ноги твои прямо. И он тотчас вскочил и стал ходить.

11 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

Народ же, увидев, что сделал Павел, возвысил свой голос, говоря по-ликаонски: боги в образе человеческом сошли к нам.

12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

И называли Варнаву Зевсом, а Павла Ермием, потому что он начальствовал в слове.

13 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

Жрец же идола Зевса, находившегося перед их городом, приведя к воротам волов и принеся венки, хотел вместе с народом совершить жертвоприношение.

14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

Но Апостолы Варнава и Павел, услышав о сем, разодрали свои одежды и, бросившись в народ, громогласно говорили:

15 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

мужи! что вы это делаете? И мы - подобные вам человеки, и благовествуем вам, чтобы вы обратились от сих ложных к Богу Живому, Который сотворил небо, и землю, и море, и все, что в них,

16 Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

Который в прошедших родах попустил всем народам ходить своими путями,

17 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

хотя и не переставал свидетельствовать о Себе благодеяниями, подавая нам с неба дожди и времена плодоносные и исполняя пищею и веселием сердца наши.

18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

И, говоря сие, они едва убедили народ не приносить им жертвы и идти каждому домой. Между тем как они, оставаясь там, учили,

19 Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

из Антиохии и Иконии пришли некоторые Иудеи и, когда Апостолы смело проповедывали, убедили народ отстать от них, говоря: они не говорят ничего истинного, а все лгут. И, возбудив народ, побили Павла камнями и вытащили за город, почитая его умершим.

20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

Когда же ученики собрались около него, он встал и пошел в город, а на другой день удалился с Варнавою в Дервию.

21 И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

Проповедав Евангелие сему городу и приобретя довольно учеников, они обратно проходили Листру, Иконию и Антиохию,

22 Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

утверждая души учеников, увещевая пребывать в вере и поучая, что многими скорбями надлежит нам войти в Царствие Божие.

23 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

Рукоположив же им пресвитеров к каждой церкви, они помолились с постом и предали их Господу, в Которого уверовали.

24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

Потом, пройдя через Писидию, пришли в Памфилию

25 И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

и, проповедав слово Господне в Пергии, сошли в Атталию;

26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

а оттуда отплыли в Антиохию, откуда были преданы благодати Божией на дело, которое и исполнили.

27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

Прибыв туда и собрав церковь, они рассказали все, что сотворил Бог с ними и как Он отверз дверь веры язычникам.

28 И осташе онде не мало времена с ученицима.

И пребывали там немалое время с учениками.