Дела апостолска 14

1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

Il arriva qu'à Iconium, ils se rendirent ensemble à la synagogue, juive et y parlèrent de telle sorte que Juifs et Grecs devinrent croyants en grand nombre.

2 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

Mais les Juifs restés incrédules excitèrent et indisposèrent la population païenne contre les frères.

3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

Ceux-ci prolongèrent alors leur séjour, pleins de courage et se confiant au Seigneur qui rendait témoignage à la prédication de sa grâce en leur donnant de faire des miracles et des prodiges.

4 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

Cependant la population de la ville se divisa, les uns furent pour les Juifs, les autres pour les apôtres;

5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

et comme les Juifs et les païens, d'accord avec les autorités, parlaient de les maltraiter et de les lapider,

6 Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

les apôtres, l'ayant appris, se réfugièrent dans les villes de Lycaonie, à Lystre, à Derbé et aux environs,

7 И онамо проповедаху јеванђеље.

et ils y annoncèrent l'Évangile.

8 И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

Or, il y avait à Lystre un homme paralysé des jambes, estropié de naissance; toujours assis, il n'avait jamais marché.

9 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

Cet homme écoutait Paul parler et lui, arrêtant sur lui son regard, vit qu'il avait la foi pour être guéri. Il lui dit alors à haute voix:

10 Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

«Lève-toi droit sur tes pieds; » il se leva d'un saut; il marchait!

11 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

Le peuple, voyant ce que Paul avait fait, se mit à pousser des acclamations, et à s'écrier en langue lycaonienne: «Les dieux sous forme humaine sont descendus vers nous»!

12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

Barnabas fut appelé Zeus, et Paul Hermès, parce que c'était lui qui portait la parole.

13 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

Le prêtre de Zeus, qui avait un temple à l'entrée de la ville, amena des taureaux et apporta des guirlandes devant les portes, et, d'accord avec le peuple, il allait offrir un sacrifice.

14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

Mais les apôtres Barnabas et Paul, apprenant cela, déchirèrent leurs vêtements, et se jetèrent au milieu de la foule en s'écriant:

15 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

Lycaoniens «Pourquoi faites-vous cela? Nous sommes de même nature que vous, nous ne sommes que des hommes, nous vous prêchons l'Évangile qui vous dit de renoncer à ces idoles inutiles, de vous tourner vers le Dieu vivant, créateur du ciel, de la terre, de la mer,

16 Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

et de tout ce qu'ils renferment. Il a laissé, dans les siècles passés, toutes les nations païennes suivre leurs propres voies;

17 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

et cependant il s'est fait connaître à vous par ses bienfaits; c'est lui qui vous donne la pluie du ciel, les saisons avec leurs fruits, la nourriture et toutes les joies du coeur dont vous êtes comblés.»

18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

Malgré ces paroles, ce ne fut pas sans peine qu'ils empêchèrent le peuple de leur offrir un sacrifice.

19 Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

Cependant, survinrent d'Antioche et d'Iconium des Juifs qui gagnèrent le peuple et Paul fut lapidé, traîné hors de la ville et laissé pour mort.

20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

Quand les disciples vinrent l'entourer, il se releva et rentra dans la ville. Le lendemain, il partit avec Barnabas pour Derbé.

21 И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

Ils y annoncèrent l'Évangile et y firent de nombreux disciples, puis retournèrent à Lystre, à Iconium et à Antioche,

22 Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

affermissant l'esprit des disciples, les exhortant à persévérer dans la foi et leur apprenant que c'est par beaucoup de tribulations qu'on entre dans le Royaume de Dieu.

23 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

Ils firent nommer des Anciens dans chaque Église, puis ils les recommandèrent par des jeûnes et des prières au Seigneur en qui ils avaient cru.

24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

Ils traversèrent ensuite la Pisidie, vinrent en Pamphylie

25 И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

et, après avoir annoncé la parole à Perge, ils descendirent à Attalie.

26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

De là ils firent voile pour Antioche, où ils avaient été livrés à la grâce de Dieu pour l'oeuvre qu'ils venaient d'accomplir.

27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

A leur arrivée, ils convoquèrent l'Église et racontèrent les choses que Dieu avait faites par eux. «Il a ouvert aux païens, dirent-ils, la porte de la foi.»

28 И осташе онде не мало времена с ученицима.

Ils faisaient un assez long séjour auprès des disciples