Дела апостолска 12
1 У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
tasmin samaye herodrAjo maNDalyAH kiyajjanebhyo duHkhaM dAtuM prArabhat|
2 И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
vizeSato yohanaH sodaraM yAkUbaM karavAlAghAten hatavAn|
3 И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),
tasmAd yihUdIyAH santuSTA abhavan iti vijJAya sa pitaramapi dharttuM gatavAn|
4 Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
tadA kiNvazUnyapUpotsavasamaya upAtiSTat; ata utsave gate sati lokAnAM samakSaM taM bahirAneyyAmIti manasi sthirIkRtya sa taM dhArayitvA rakSNArtham yeSAm ekaikasaMghe catvAro janAH santi teSAM caturNAM rakSakasaMghAnAM samIpe taM samarpya kArAyAM sthApitavAn|
5 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
kintuM pitarasya kArAsthitikAraNAt maNDalyA lokA avizrAmam Izvarasya samIpe prArthayanta|
6 А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
anantaraM herodi taM bahirAnAyituM udyate sati tasyAM rAtrau pitaro rakSakadvayamadhyasthAne zRGkhaladvayena baddhvaH san nidrita AsIt, dauvArikAzca kArAyAH sammukhe tiSThanato dvAram arakSiSuH|
7 И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.
etasmin samaye paramezvarasya dUte samupasthite kArA dIptimatI jAtA; tataH sa dUtaH pitarasya kukSAvAvAtaM kRtvA taM jAgarayitvA bhASitavAn tUrNamuttiSTha; tatastasya hastasthazRGkhaladvayaM galat patitaM|
8 А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
sa dUtastamavadat, baddhakaTiH san pAdayoH pAduke arpaya; tena tathA kRte sati dUtastam uktavAn gAtrIyavastraM gAtre nidhAya mama pazcAd ehi|
9 И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
tataH pitarastasya pazcAd vrajana bahiragacchat, kintu dUtena karmmaitat kRtamiti satyamajJAtvA svapnadarzanaM jJAtavAn|
10 А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
itthaM tau prathamAM dvitIyAJca kArAM laGghitvA yena lauhanirmmitadvAreNa nagaraM gamyate tatsamIpaM prApnutAM; tatastasya kavATaM svayaM muktamabhavat tatastau tatsthAnAd bahi rbhUtvA mArgaikasya sImAM yAvad gatau; tato'kasmAt sa dUtaH pitaraM tyaktavAn|
11 И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.
tadA sa cetanAM prApya kathitavAn nijadUtaM prahitya paramezvaro herodo hastAd yihUdIyalokAnAM sarvvAzAyAzca mAM samuddhRtavAn ityahaM nizcayaM jJAtavAn|
12 И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
sa vivicya mArkanAmrA vikhyAtasya yohano mAtu rmariyamo yasmin gRhe bahavaH sambhUya prArthayanta tannivezanaM gataH|
13 А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.
pitareNa bahirdvAra Ahate sati rodAnAmA bAlikA draSTuM gatA|
14 И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
tataH pitarasya svaraM zruvA sA harSayuktA satI dvAraM na mocayitvA pitaro dvAre tiSThatIti vArttAM vaktum abhyantaraM dhAvitvA gatavatI|
15 А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.
te prAvocan tvamunmattA jAtAsi kintu sA muhurmuhuruktavatI satyamevaitat|
16 А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.
tadA te kathitavantastarhi tasya dUto bhavet|
17 А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.
pitaro dvAramAhatavAn etasminnantare dvAraM mocayitvA pitaraM dRSTvA vismayaM prAptAH|
18 А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.
tataH pitaro niHzabdaM sthAtuM tAn prati hastena saGketaM kRtvA paramezvaro yena prakAreNa taM kArAyA uddhRtyAnItavAn tasya vRttAntaM tAnajJApayat, yUyaM gatvA yAkubaM bhrAtRgaNaJca vArttAmetAM vadatetyuktA sthAnAntaraM prasthitavAn|
19 А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
prabhAte sati pitaraH kva gata ityatra rakSakANAM madhye mahAn kalaho jAtaH|
20 Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.
herod bahu mRgayitvA tasyoddeze na prApte sati rakSakAn saMpRcchya teSAM prANAn hantum AdiSTavAn|
21 А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;
pazcAt sa yihUdIyapradezAt kaisariyAnagaraM gatvA tatrAvAtiSThat|
22 А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.
sorasIdonadezayo rlokebhyo herodi yuyutsau sati te sarvva ekamantraNAH santastasya samIpa upasthAya lvAstanAmAnaM tasya vastragRhAdhIzaM sahAyaM kRtvA herodA sArddhaM sandhiM prArthayanta yatastasya rAjJo dezena teSAM dezIyAnAM bharaNam abhavatM
23 Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
ataH kutracin nirupitadine herod rAjakIyaM paricchadaM paridhAya siMhAsane samupavizya tAn prati kathAm uktavAn|
24 А реч Божија растијаше и множаше се.
tato lokA uccaiHkAraM pratyavadan, eSa manujaravo na hi, IzvarIyaravaH|
25 А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.
tadA herod Izvarasya sammAnaM nAkarot; tasmAddhetoH paramezvarasya dUto haThAt taM prAharat tenaiva sa kITaiH kSINaH san prANAn ajahAt| kintvIzvarasya kathA dezaM vyApya prabalAbhavat| tataH paraM barNabbAzaulau yasya karmmaNo bhAraM prApnutAM tAbhyAM tasmin sampAdite sati mArkanAmnA vikhyAto yo yohan taM saGginaM kRtvA yirUzAlamnagarAt pratyAgatau|
