Дела апостолска 10
1 А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
At Caesarea there was a man named Cornelius, a centurion in what was called the Italian Regiment.
2 Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
He and all his household were devout and God-fearing. He gave generously to the people and prayed to God regularly.
3 Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
One day at about the ninth hour, he had a clear vision of an angel of God who came to him and said, “Cornelius!”
4 А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
Cornelius stared at him in fear and asked, “What is it, Lord?” The angel answered, “Your prayers and gifts to the poor have ascended as a memorial offering before God.
5 И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
Now send men to Joppa to call for a man named Simon who is called Peter.
6 Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
He is staying with Simon the tanner, whose house is by the sea.”
7 И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
When the angel who spoke to him had gone, Cornelius called two of his servants and a devout soldier from among his attendants.
8 И казавши им све посла их у Јопу.
He explained what had happened and sent them to Joppa.
9 А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
The next day at about the sixth hour, as the men were approaching the city on their journey, Peter went up on the roof to pray.
10 И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
He became hungry and wanted something to eat, but while the meal was being prepared, he fell into a trance.
11 И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
He saw heaven open and something like a large sheet being let down to earth by its four corners.
12 У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
It contained all kinds of four-footed animals and reptiles of the earth, as well as birds of the air.
13 И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
Then a voice said to him: “Get up, Peter, kill and eat!”
14 А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
“No, Lord!” Peter answered. “I have never eaten anything impure or unclean.”
15 И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
The voice spoke to him a second time: “Do not call anything impure that God has made clean.”
16 И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
This happened three times, and all at once the sheet was taken back up into heaven.
17 А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
While Peter was puzzling over the meaning of the vision, the men sent by Cornelius found Simon’s house and approached the gate.
18 И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
They called out to ask if Simon called Peter was staying there.
19 А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
As Peter continued to reflect on the vision, the Spirit said to him, “Behold, three men are looking for you.
20 Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
So get up! Go downstairs and accompany them without hesitation, because I have sent them.”
21 А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
So Peter went down to the men and said, “Here am I, the one you are looking for. Why have you come?”
22 А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
“Cornelius the centurion has sent us,” they said. “He is a righteous and God-fearing man with a good reputation among the whole Jewish nation. A holy angel instructed him to request your presence in his home so he could hear a message from you.”
23 Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
So Peter invited them in as his guests. And the next day he got ready and went with them, accompanied by some of the brothers from Joppa.
24 И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
The following day he arrived in Caesarea, where Cornelius was expecting them and had called together his relatives and close friends.
25 А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
As Peter was about to enter, Cornelius met him and fell at his feet to worship him.
26 И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
But Peter helped him up. “Stand up,” he said, “I am only a man myself.”
27 И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
As Peter talked with him, he went inside and found many people gathered together.
28 И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
He said to them, “You know how unlawful it is for a Jew to associate with a foreigner or visit him. But God has shown me that I should not call any man impure or unclean.
29 Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
So when I was invited, I came without objection. I ask, then, why have you sent for me?”
30 И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
Cornelius answered: “Four days ago I was in my house praying at this, the ninth hour. Suddenly a man in radiant clothing stood before me
31 И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
and said, ‘Cornelius, your prayer has been heard, and your gifts to the poor have been remembered before God.
32 Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
Therefore send to Joppa for Simon, who is called Peter. He is a guest in the home of Simon the tanner, by the sea.’
33 Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
So I sent for you immediately, and you were kind enough to come. Now then, we are all here in the presence of God to listen to everything the Lord has instructed you to tell us.”
34 А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
Then Peter began to speak: “I now truly understand that God does not show favoritism,
35 Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
but welcomes those from every nation who fear Him and do what is right.
36 Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
He has sent this message to the people of Israel, proclaiming the gospel of peace through Jesus Christ, who is Lord of all.
37 Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
You yourselves know what has happened throughout Judea, beginning in Galilee with the baptism that John proclaimed:
38 Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
how God anointed Jesus of Nazareth with the Holy Spirit and with power, and how Jesus went around doing good and healing all who were oppressed by the devil, because God was with Him.
39 И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
We are witnesses of all that He did, both in the land of the Jews and in Jerusalem. And although they put Him to death by hanging Him on a tree,
40 Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
God raised Him up on the third day and caused Him to be seen—
41 Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
not by all the people, but by the witnesses God had chosen beforehand, by us who ate and drank with Him after He rose from the dead.
42 И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
And He commanded us to preach to the people and to testify that He is the One appointed by God to judge the living and the dead.
43 За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
All the prophets testify about Him that everyone who believes in Him receives forgiveness of sins through His name.”
44 А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
While Peter was still speaking these words, the Holy Spirit fell upon all who heard his message.
45 И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
All the circumcised believers who had accompanied Peter were astounded that the gift of the Holy Spirit had been poured out even on the Gentiles.
46 Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
For they heard them speaking in tongues and exalting God. Then Peter said,
47 Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
“Can anyone withhold the water to baptize these people? They have received the Holy Spirit just as we have!”
48 И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
So he ordered that they be baptized in the name of Jesus Christ. Then they asked him to stay for a few days.
