2 Књига Самуилова 22
1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
Locutus est autem David Domino verba carminis huius, in die qua liberavit eum Dominus de manu omnium inimicorum suorum, et de manu Saul.
2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
et ait: Dominus petra mea, et robur meum, et salvator meus.
3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
Deus fortis meus sperabo in eum: scutum meum, et cornu salutis meae: elevator meus, et refugium meum: salvator meus, de iniquitate liberabis me.
4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
Laudabilem invocabo Dominum: et ab inimicis meis salvus ero.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Quia circumdederunt me contritiones mortis: torrentes Belial terruerunt me.
Funes inferni circumdederunt me: praevenerunt me laquei mortis. (Sheol h7585)
7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
In tribulatione mea invocabo Dominum, et ad Deum meum clamabo: et exaudiet de templo sancto suo vocem meam, et clamor meus veniet ad aures eius.
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
Commota est et contremuit terra: fundamenta montium concussa sunt, et conquassata, quoniam iratus est eis.
9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
Ascendit fumus de naribus eius, et ignis de ore eius vorabit: carbones succensi sunt ab eo.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
Inclinavit caelos, et descendit: et caligo sub pedibus eius.
11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
Et ascendit super cherubim, et volavit: et lapsus est super pennas venti.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
Posuit tenebras in circuitu suo latibulum: cribrans aquas de nubibus caelorum.
13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
Prae fulgore in conspectu eius, succensi sunt carbones ignis.
14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
Tonabit de caelo Dominus: et excelsus dabit vocem suam.
15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
Misit sagittas et dissipavit eos: fulgur, et consumpsit eos.
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
Et apparuerunt effusiones maris, et revelata sunt fundamenta orbis ab increpatione Domini, ab inspiratione spiritus furoris eius.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Misit de coelo, et assumpsit me: et extraxit me de aquis multis.
18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Liberavit me ab inimico meo potentissimo, et ab his qui oderant me: quoniam robustiores me erant.
19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
Praevenit me in die afflictionis meae, et factus est Dominus firmamentum meum.
20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
Et eduxit me in latitudinem: liberavit me, quia complacui ei.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
Retribuet mihi Dominus secundum iustitiam meam: et secundum munditiam manuum mearum reddet mihi.
22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
Quia custodivi vias Domini, et non egi impie, a Deo meo.
23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
Omnia enim iudicia eius in conspectu meo: et praecepta eius non amovi a me.
24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
Et ero perfectus cum eo: et custodiam me ab iniquitate mea.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
Et restituet mihi Dominus secundum iustitiam meam: et secundum munditiam manuum mearum, in conspectu oculorum suorum.
26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
Cum sancto sanctus eris: et cum robusto perfectus.
27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
Cum electo electus eris: et cum perverso perverteris.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
Et populum pauperem salvum facies: oculisque tuis excelsos humiliabis.
29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
Quia tu lucerna mea Domine: et tu Domine illuminabis tenebras meas.
30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
In te enim curram accinctus: in Deo meo transiliam murum.
31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
Deus, immaculata via eius, eloquium Domini igne examinatum: scutum est omnium sperantium in se.
32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
Quis est Deus praeter Dominum: et quis fortis praeter Deum nostrum?
33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
Deus qui accinxit me fortitudine: et complanavit perfectam viam meam.
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
Coaequans pedes meos cervis, et super excelsa mea statuens me.
35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
Docens manus meas ad praelium, et componens quasi arcum aereum brachia mea.
36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
Dedisti mihi clypeum salutis tuae: et mansuetudo mea multiplicavit me.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
Dilatabis gressus meos subtus me: et non deficient tali mei.
38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
Persequar inimicos meos, et conteram: et non convertar donec consumam eos.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
Consumam eos et confringam, ut non consurgant: cadent sub pedibus meis.
40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
Accinxisti me fortitudine ad praelium: incurvasti resistentes mihi subtus me.
41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Inimicos meos dedisti mihi dorsum: odientes me, et disperdam eos.
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
Clamabunt, et non erit qui salvet, ad Dominum, et non exaudiet eos.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
Delebo eos ut pulverem terrae: quasi lutum platearum comminuam eos atque confringam.
44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
Salvabis me a contradictionibus populi mei: custodies me in caput Gentium: populus, quem ignoro, serviet mihi.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
Filii alieni resistent mihi, auditu auris obedient mihi.
46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Filii alieni defluxerunt, et contrahentur in angustiis suis.
47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
Vivit Dominus, et benedictus Deus meus: et exaltabitur Deus fortis salutis meae.
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Deus qui das vindictas mihi, et deiicis populos sub me.
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
Qui educis me ab inimicis meis, et a resistentibus mihi elevas me: a viro iniquo liberabis me:
50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
Propterea confitebor tibi Domine in gentibus: et nomini tuo cantabo.
51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
Magnificans salutes regis sui, et faciens misericordiam christo suo David, et semini eius in sempiternum.
