2 Коринћанима 5

1 Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима. (aiōnios g166)

Porque somos conscientes de que si nuestra casa terrenal, éste tabernáculo es derribado, tenemos un edificio de Dios, una casa no hecha con manos, eterna, en el cielo. (aiōnios g166)

2 Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

Porque en esto estamos clamando con gemidos, deseando con toda firmeza ser vestidos con nuestra casa celestial;

3 И да се обучени, не голи нађемо!

la cual nos cubrirá como un vestido para que no se desnude nuestro espíritu.

4 Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

Porque en verdad, los que estamos en esta tienda damos gemidos de angustia, porque no quisiéramos ser desnudados, pero ser revestidos de tal modo que lo mortal pueda ser vencido por la vida.

5 А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

Ahora el que nos ha creado para esto es Dios, que nos ha dado el Espíritu como testimonio de lo que está por venir.

6 Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.

Así que, entonces, confíen siempre, y aunque somos conscientes de que mientras estamos en el cuerpo estamos ausentes del Señor,

7 Јер по вери живимо, а не по гледању.

(Porque estamos caminando por fe, no por vista).

8 Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

Confiamos, y quisiéramos más bien salir de este cuerpo y estar presente con el Señor.

9 Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.

Por esta razón, procuramos agradar siempre al Señor en el cuerpo o fuera de él.

10 Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;

Porque todos tenemos que venir ante Cristo para ser juzgados; para que cada uno de nosotros obtenga su recompensa por las cosas hechas en el cuerpo, buenas o malas.

11 Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.

Teniendo en mente, entonces, él temor del Señor, ponemos estas cosas delante de los hombres, pero Dios ve nuestros corazones; a Dios es manifiesto lo que somos y confío que podamos parecer justos a sus ojos.

12 Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.

No estamos solicitando su aprobación nuevamente, pero le damos la oportunidad de enorgullecerse de nosotros, para que puedan dar una respuesta a aquellos que presumen de las apariencias, y no de lo que hay en el corazón.

13 Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.

Porque si somos necios, es para Dios; o si hablamos en serio, es para ustedes.

14 Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.

Porque es el amor de Cristo el que gobierna nuestros corazones; porque somos de la opinión de que si uno fue condenado a muerte por todos, entonces todos han sufrido la muerte;

15 Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.

y que sufrió la muerte por todos, para que los vivos ya no vivan para sí mismos, sino para el que murió por ellos y resucitó de entre los muertos.

16 Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.

Por esta razón, de aquí en adelante no conocemos a ningún hombre según la carne: aun si hemos conocido Cristo según la carne, ya no lo conocemos así.

17 Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

Así que, si alguno está en Cristo, nueva criatura es; las cosas viejas han llegado a su fin; realmente todo se ha hecho nuevo.

18 Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

Pero todas las cosas son de Dios, quien nos ha reconciliado consigo mismo por medio de Jesucristo, y nos ha dado el ministerio de reconciliación;

19 Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.

Es decir, que Dios estaba en Cristo reconciliando consigo al mundo, no poniendo sus pecados en su cuenta, y a nosotros nos encargó el mensaje de reconciliación.

20 Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

Así que somos embajadores de Cristo, como si Dios te estuviera rogando a través de nosotros: te pedimos, en el nombre de Cristo, que te reconcilies con Dios.

21 Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.

Porque el que no conoció el pecado, Dios lo hizo pecado por nosotros; para que a través de Cristo seamos justificados de Dios en él.