2 Коринћанима 5

1 Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима. (aiōnios g166)

For we know that if our earthly house of this tabernacle were dissolved, we have a building of God, an house not made with hands, eternal in the heavens. (aiōnios g166)

2 Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.

For in this we groan, earnestly desiring to be clothed on with our house which is from heaven:

3 И да се обучени, не голи нађемо!

If so be that being clothed we shall not be found naked.

4 Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

For we that are in this tabernacle do groan, being burdened: not for that we would be unclothed, but clothed on, that mortality might be swallowed up of life.

5 А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.

Now he that has worked us for the selfsame thing is God, who also has given to us the earnest of the Spirit.

6 Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.

Therefore we are always confident, knowing that, whilst we are at home in the body, we are absent from the Lord:

7 Јер по вери живимо, а не по гледању.

(For we walk by faith, not by sight: )

8 Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

We are confident, I say, and willing rather to be absent from the body, and to be present with the Lord.

9 Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.

Why we labor, that, whether present or absent, we may be accepted of him.

10 Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;

For we must all appear before the judgment seat of Christ; that every one may receive the things done in his body, according to that he has done, whether it be good or bad.

11 Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.

Knowing therefore the terror of the Lord, we persuade men; but we are made manifest to God; and I trust also are made manifest in your consciences.

12 Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.

For we commend not ourselves again to you, but give you occasion to glory on our behalf, that you may have somewhat to answer them which glory in appearance, and not in heart.

13 Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.

For whether we be beside ourselves, it is to God: or whether we be sober, it is for your cause.

14 Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.

For the love of Christ constrains us; because we thus judge, that if one died for all, then were all dead:

15 Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.

And that he died for all, that they which live should not from now on live to themselves, but to him which died for them, and rose again.

16 Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.

Why from now on know we no man after the flesh: yes, though we have known Christ after the flesh, yet now from now on know we him no more.

17 Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.

Therefore if any man be in Christ, he is a new creature: old things are passed away; behold, all things are become new.

18 Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.

And all things are of God, who has reconciled us to himself by Jesus Christ, and has given to us the ministry of reconciliation;

19 Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.

To wit, that God was in Christ, reconciling the world to himself, not imputing their trespasses to them; and has committed to us the word of reconciliation.

20 Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.

Now then we are ambassadors for Christ, as though God did beseech you by us: we pray you in Christ’s stead, be you reconciled to God.

21 Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.

For he has made him to be sin for us, who knew no sin; that we might be made the righteousness of God in him.