2 Коринћанима 4
1 Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
Therefore, since we have received mercy along with this ministry, we do not lose heart.
2 Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
Rather, we have renounced the hidden things of shame, not walking in deception nor falsifying the Word of God, but by the open proclamation of the Truth commending ourselves to every man's conscience, in the sight of God.
3 Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
So where our Gospel has actually been concealed, it has been hidden from those who are being wasted,
4 У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. (aiōn g165)
among whom the god of this age has blinded the minds of the unbelieving, so that the light of the Gospel of the glory of Christ, who is the image of God, should not dawn on them. (aiōn g165)
5 Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
Now we do not proclaim ourselves, but Christ Jesus as Sovereign, and ourselves as your servants for Jesus' sake;
6 Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
because the God who commanded light to shine out of darkness is He who shined in our hearts to give the light that comes from the knowledge of the glory of God in the face of Jesus Christ.
7 Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
Further, we have this treasure in jars of clay, so that this all-surpassing power may be of God and not from ourselves
8 У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
—we are hard-pressed on every side, yet not crushed; perplexed, but not in despair;
9 Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
persecuted, yet not abandoned; knocked down, but not out;
10 И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
always carrying about in the body the putting to death of the Lord Jesus, so that also the life of Jesus may be manifested in our body.
11 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
For we, the living, are always being handed over to death for Jesus' sake, so that also the life of Jesus may be manifested in our mortal flesh.
12 Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
So then, death is at work in us, but life in you.
13 Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
Now since we have the same spirit of faith, just like it is written, “I believed; therefore I spoke,” we also believe and therefore speak,
14 Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
knowing that He who raised the Lord Jesus will also raise us through Jesus and present us together with you.
15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
So all this is for your benefit, so that the grace that has spread through the many may cause the thanksgiving to abound to the glory of God.
16 Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
Therefore we do not lose heart—even though our outer man is wasting away, yet our inner man is being renewed day by day—
because our light, momentary affliction is working out for us an eternal and limitless measure of glory, (aiōnios g166)
