2 Коринћанима 3
1 Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
Are we beginning again to commend ourselves? We do not need, as do some, letters of commendation to you or from you, do we?
2 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
You are our letter, written in our hearts, known and read by everyone;
3 Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
being revealed that you are a letter of Christ, served by us, written not with ink, but with the Spirit of the living God; not in tablets of stone, but in tablets that are hearts of flesh.
4 А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
Such confidence we have through Christ toward God;
5 Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
not that we are sufficient of ourselves, to account anything as from ourselves; but our sufficiency is from God;
6 Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
who also made us sufficient as servants of a new covenant; not of the letter, but of the Spirit. For the letter kills, but the Spirit gives life.
7 Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
But if the service of death, written engraved on stones, came with glory, so that the children of Israel could not look steadfastly on the face of Moses for the glory of his face; which was passing away:
8 А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
won't service of the Spirit be with much more glory?
9 Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
For if the service of condemnation has glory, the service of righteousness exceeds much more in glory.
10 Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
For truly that which has been made glorious has not been made glorious in this respect, by reason of the glory that surpasses.
11 Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
For if that which passes away was with glory, much more that which remains is in glory.
12 Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
Having therefore such a hope, we use great boldness of speech,
13 И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
and not as Moses, who put a veil on his face, that the children of Israel would not look steadfastly on the end of that which was passing away.
14 Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
But their minds were hardened, for until this very day at the reading of the old covenant the same veil remains, because in Christ it passes away.
15 Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
But to this day, when Moses is read, a veil lies on their heart.
16 А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
But whenever one turns to the Lord, the veil is taken away.
17 А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
Now the Lord is the Spirit and where the Spirit of the Lord is, there is liberty.
18 Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
But we all, with unveiled face looking as in a mirror the glory of the Lord, are transformed into the same image from glory to glory, even as from the Lord, the Spirit.
