2 Коринћанима 12

1 Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

A rhoeirhoep pawt mai akhaw pomsang hama kuek. Tedae Boeipa kah mangthui neh pumphoenah te ka paan ni.

2 Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.

Hnuk kum hlaili ah Khrih dongkah hlang pakhat ka ming. A pum nen nim te ka ming ngawn pawh. A pum a tal khaw ka ming pawh. Vaan a pathum la anih a pom te Pathen loh a ming.

3 И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)

Tekah hlang te ka ming ngawn daea pum nen nim, pum tal lam nim te ka ming pawh.

4 Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.

Tedae paradai la a pom te Pathen loh a ming. Te vaengah ol toeklek na pawt tea yaak uh tih hlang pakhat khaw ol thui ham pae pawh.

5 Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.

Te kah a yueng lam ni ka pomsang eh. Tedae kamah ham he ka vawtthoeknah nen pawt atah ka pomsang mahpawh.

6 Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.

Pomsang ham ka ngaih cakhaw hlang ang la ka om pawt vetih oltak ni ka thui eh. Tedae kan hlun pueng. Kai he m'hmuh tih kai kawng te cungvang khaw a yaak vaengah pumphoenah dongkah a puehkan la pakhat long khaw kai he voelh ng'oep boel saeh.

7 И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

Te daengah ni kamah ka pomsang pawt tangloeng eh. Kai phop hamla Satan kah puencawn loh ka saa te tlaeh neha toeh. Te nen te ka pomsang uh mahpawt nim?

8 Зато трипут Господа молих да одступи од мене.

Hekah he kai lamkah khoe sak ham Boeipa te voeithum ka bih.

9 И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

Tedae kamah taengah, “Kai kah lungvatnah tah nang ham rhoeh. Thaomnah tah vawtthoeknah dongah nia soep,” a ti. Te dongah ka vawtthoeknah dongah hlae hlae ka pomsang lat. Te daengah ni Khrih kah thaomnah loh kai n'rhaeh thil eh.

10 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

Te dongah Khrih yueng la vawtthoeknah nen khaw, olboepnah nen khaw, kueknah nen khaw, hnaemtaeknah citcai nen khaw ka lungtlun uh coeng. Ka tattloel vaengah yoeikoek la ka om van.

11 Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.

Hlang ang la ka om khaw nangmih long ni kai nan tanolh uh. Kai tah nangmih kah a oep ham khaw ka kuek pai. A honghi la ka om mai cakhaw caeltueih rhoek kah buhuenga pom te ka phavawt moenih.

12 Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

Caeltueih kah miknoek tah uehnah cungkuem neh miknoek la, khobae rhambae la, thaomnah la nangmih taengah thoeng coeng.

13 Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

Hlangboel tloe rhoek lakah aka khulae te balae aka om. Te pawt akhaw kai kamah loh nangmih kan thinrhih sak mai pawt nim? Hekah boethae dongah khaw kai ng'rhen uh mai.

14 Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.

Nangmih taengah a pathum ka pawk ham sikim la ka om coeng he. Tedae nangmih kah koe pawt tih namamih te kan toem dongah ka thinrhih mahpawh. Ca rhoek loh manu napa ham a tung paha kuek moenih. Tedae manu napa long ni ca rhoek ham a tung pah.

15 А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

Kai loh hlae hlae ka vak cakhaw nangmih kah hinglu ham ni ka khok eh. Nangmih tea kum ngai kan lungnah coeng atah kamah ka lungnah he sii mai saeh.

16 Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром.

Ana om dae saeh, kai loh nangmih kan nan moenih. Tuengkhuepnah neh hoeih aka om long ni nangmih te kan loh.

17 Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама?

Amih khuikah pakhat khaw nangmih taengla kan tueih moenih. Anih rhangneh nangmih kan omtoem nim?

18 Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама?

Titu te ka hloep tih manuca neh kan tueih. Titu loh nangmih te n'omtoem pawt maco? Mueihla ah amah la ka pongpa uh moenih a? Kholaeh khaw amah ah a thikat moenih a?

19 Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

Nangmih taengah ka huul uh tila na poek uh dingrhae coeng. Pathen hmaiah Khrih rhangnen ni ka thui uh. Tedae thintlo boeih tah nangmih kah hlinsainah ham ni.

20 Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

Khoem ka pawk vaengah ka ngaih bangla nangmih kam hmu pawt ve ti ni ka rhih. Kai khaw nangmih loh nan ngaih uh pawt bangla m'hmu uh mai, tohhaemnah, thatlainah, thinsanah neh koevoeinah, olthaekaling, thuithetnah, hoemdawknah loh soekloeknah la khoem om ve.

21 Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

Koep ka pawk vaengah ka Pathen loh nangmih hmaiah kai n'tlarhoel sak lah ve. Aka tholh rhoek te muep ka nguek thil dae yut uh pawh. Te dongah rhongingnah, Cukhalnah, omthenbawnnah te a saii uh.