< 2 Коринћанима 11 >

1 О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
Bog daj, da bi lahko z menoj malo zdržali v moji neumnosti, in zares potrpite z menoj.
2 Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
Kajti nad vami sem ljubosumen z bogaboječo ljubosumnostjo, kajti zaročil sem vas z enim soprogom, da vas lahko kakor čiste device predstavim Kristusu.
3 Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
Toda bojim se, da ne bi bila na kakršenkoli način, kakor je kača s svojo premetenostjo preslepila Evo, tudi vaša mišljenja pokvarjena proč od preprostosti, ki je v Kristusu.
4 Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
Kajti če tisti, ki prihaja, oznanja drugega Jezusa, ki ga nismo oznanili ali če sprejmete drugega duha, ki ga niste prejeli ali drug evangelij, ki ga niste sprejeli, bi bili mogoče z njim prizanesljivi.
5 Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
Kajti domnevam, da nisem bil niti malo za zelo vodilnimi apostoli.
6 Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
Toda čeprav sem grob v govoru, pa nisem v spoznanju; toda med vami smo se temeljito razodeli v vseh stvareh.
7 Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
Ali sem zagrešil prestopek s poniževanjem samega sebe, da bi bili vi lahko povišani, ker sem vam brez plačila oznanil Božji evangelij?
8 Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
Odvzel sem drugim cerkvam in od njih jemal plačila, da vam storim uslugo.
9 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
In ko sem bil prisoten z vami in trpel pomanjkanje, nisem bil v breme nobenemu človeku, kajti to, kar mi je primanjkovalo, so preskrbeli bratje, ki so prišli iz Makedonije. In v vseh stvareh sem se varoval pred tem, da bi vam bil v breme in tako se bom varoval.
10 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
Kakor je Kristusova resnica v meni, me v področjih Ahaje noben človek ne bo ustavil v tem bahanju.
11 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
Zakaj? Ker vas ne ljubim? Bog ve.
12 Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
Toda kar delam, to bom delal, da bom lahko odsekal priložnost pred temi, ki želijo priložnost; da bodo, v čemer se ponašajo, lahko najdeni kakor mi.
13 Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
Kajti takšni so lažni apostoli, varljivi delavci, ki se prenarejajo v Kristusove apostole.
14 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
In nič čudnega; kajti sam Satan se prenareja v angela svetlobe.
15 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
Torej ni nič posebnega, če so tudi njegovi služabniki prenarejeni kakor služabniki pravičnosti, katerih konec bo glede na njihova dela.
16 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
Ponovno pravim: ›Naj me noben človek nima za bedaka; če drugače, me vendar sprejmite kakor bedaka, da se bom lahko malce bahal.
17 А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
To, kar govorim, tega ne govorim po Gospodu, temveč kakor bi bilo nespametno v tem zaupanju bahanja.
18 Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
Ker pa se mnogi ponašajo po mesu, se bom tudi jaz ponašal.
19 Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
Kajti z veseljem trpite bedake, ker ste vi sami modri.
20 Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
Kajti trpite, če vas človek privleče v suženjstvo, če vas človek požira, če od vas človek jemlje, če človek sebe povišuje, če vas človek udari po obrazu.
21 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
Govorim glede graje, kakor bi bili šibki. Čeprav v čemer je kdorkoli drzen (govorim nespametno), sem tudi sam drzen.
22 Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;
Ali so Hebrejci? Tudi jaz sem. Ali so Izraelci? Tudi jaz sem. Ali so Abrahamovo seme? Tudi jaz sem.
23 Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
Ali so Kristusovi služabniki? (Govorim kakor bedak.) Jaz sem bolj; obilnejši v naporih, nad mero pri bičanjih, pogosteje v ječah, često v smrtnih nevarnostih.
24 Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
Od Judov sem petkrat prejel štirideset udarcev z bičem, izvzemši enega.
25 Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
Trikrat sem bil pretepen s šibami, enkrat sem bil kamnan, trikrat sem pretrpel brodolom, noč in dan sem bil na globokem morju;
26 Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
pogosto na potovanjih, v nevarnostih od vodá, v nevarnostih od roparjev, v nevarnostih od svojih lastnih rojakov, v nevarnostih od poganov, v nevarnostih v mestu, v nevarnostih v divjini, v nevarnostih na morju, v nevarnostih med lažnivimi brati;
27 У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
v utrujenostih in bolestih, v pogostih bedenjih, v lakoti in žeji, v pogostih postih, v mrazu in nagoti.
28 Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
Poleg teh stvari, ki so zunanje, to, kar dnevno prihaja nadme, [še] skrb za vse cerkve.
29 Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
Kdo je slaboten in jaz nisem slaboten? Kdo je užaljen in jaz ne gorim?
30 Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
Če se moram nujno ponašati, se bom ponašal s stvarmi, ki se tičejo mojih slabotnosti.
31 Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем. (aiōn g165)
Bog in Oče našega Gospoda Jezusa Kristusa, ki je blagoslovljen na vékomaj, ve, da ne lažem. (aiōn g165)
32 У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
V Damasku je voditelj pod kraljem Arétom z garnizijo zastražil mesto Damaščanov, željan, da me zgrabi,
33 и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
pa sem bil skozi okno v košu spuščen dol ob zidu in pobegnil njegovim rokam.‹

< 2 Коринћанима 11 >