< 2 Коринћанима 11 >

1 О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
Ich wollte, ihr hieltet mir ein wenig Torheit zugut, und ihr tut es wohl auch.
2 Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
Denn ich eifere um euch mit dem Eifer Gottes, denn ich habe euch einem Manne verlobt, um eine reine Jungfrau Christus zuzuführen.
3 Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
Ich fürchte aber, daß, wie die Schlange Eva durch ihre List verführte, auch euer Sinn berückt und von dem einfältigen Glauben an Christus abgewendet werde.
4 Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
Denn wenn der Nächste, so da kommt, einen anderen Jesus predigte, als wir gepredigt haben, oder ihr einen anderen Geist empfinget, den ihr von uns nicht empfangen habt, oder ein anderes Evangelium, das ihr nicht angenommen hattet, so würdet ihr es euch recht schön gefallen lassen.
5 Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
Denn ich erachte, ich stehe in nichts zurück hinter den hohen Aposteln:
6 Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
Denn wenn ich auch ein Laie bin im Reden, so bin ich es doch nicht in der Erkenntnis; vielmehr sind wir in allem vor allen bei euch offenbar geworden.
7 Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
Oder habe ich Unrecht getan, daß ich mich selbst erniedrigte, auf daß ihr erhöht würdet, daß ich euch unentgeltlich das Evangelium Gottes verkündigt habe?
8 Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
Auch habe ich andere Gemeinden beraubt, indem ich Sold von ihnen genommen, daß ich euch dienete.
9 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
Und während ich bei euch war und Mangel litt, bin ich niemand zur Last gefallen; denn meinem Mangel halfen die Brüder ab, die aus Mazedonien kamen, und in allen Stücken bin ich euch nicht lästig geworden, und werde es auch in Zukunft so halten.
10 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
So wahr die Wahrheit von Christus in mir ist, soll mir dieser Ruhm nicht verwehrt werden, solange ich in den Landen Achajas bin.
11 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
Warum? Weil ich euch nicht liebe? Gott weiß es.
12 Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
Was ich aber tue, will ich auch ferner tun, daß ich denen den Anlaß abschneide, die einen Anlaß suchen, auf daß sie in dem, dessen sie sich rühmen, erfunden werden gleich wie wir.
13 Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
Denn diese Afterapostel sind trügliche Arbeiter, welche die Gestalt von Christus Aposteln annehmen.
14 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
Auch ist es kein Wunder, denn der Satan selbst gestaltet sich in einen Engel des Lichtes um.
15 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
Darum ist es nun nichts Großes, wenn auch seine Diener sich in Diener der Gerechtigkeit umgestalten, deren Ende auch ihren Werken entsprechen wird.
16 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
Ich sage abermals: Niemand halte mich für unverständig; wenn aber doch, so nehmt mich als einen solchen Unverständigen an, daß auch ich mich ein wenig rühmen darf.
17 А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
Was ich jetzt rede, rede ich nicht als aus dem Herrn, sondern wie im Unverstand bei diesem Gegenstande des Rühmens.
18 Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
Weil viele sich rühmen nach dem Fleische, will auch ich mich rühmen.
19 Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
Denn ihr hört ja gerne Unverständige an, weil ihr so verständig seid.
20 Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
Ihr lasset euch ja gefallen, wenn einer euch zu Sklaven macht, wenn einer euch aufzehrt, euch fängt, sich erhebt, euch ins Angesicht schlägt.
21 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
Ich sage das zur Schmach, wie auch, daß wir darin schwach gewesen sind; worin aber einer kühn ist - ich spreche wieder im Unverstand - da bin auch ich kühn.
22 Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;
Hebräer sind sie? Auch ich. Israeliten sind sie? Auch ich. Abrahams Samen sind sie? Auch ich.
23 Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
Christi Diener sind sie? - ich rede wieder im Unverstand: - Ich noch mehr. Ich bin in mehr Mühsalen gewesen, in Streichen über die Maßen, in mehr Kerkern, oft in Todesnöten.
24 Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
Von den Juden habe ich fünfmal vierzig Streiche weniger einen empfangen.
25 Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
Bin dreimal gestäupt, einmal gesteinigt worden, habe dreimal Schiffbruch gelitten, habe einen Tag und eine Nacht in Meerestiefen zugebracht,
26 Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
Bin oft auf Reisen gewesen, in Gefahren auf Flüssen, in Gefahren vor Mördern, in Gefahren unter Stammgenossen, in Gefahren unter Heiden, in Gefahren in der Stadt, in Gefahren in der Wüste, in Gefahren auf dem Meer, in Gefahren unter falschen Brüdern;
27 У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
In Mühsal und Elend, in häufigen Nachtwachen, in Hunger und Durst, oftmals in Fasten, in Frost und Blöße;
28 Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
Ohne was sich sonst zuträgt, der tägliche Überlauf, die Sorge für alle die Gemeinden.
29 Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
Wer ist schwach, daß ich nicht schwach werden dürfte? Wer wird geärgert, daß ich nicht entbrennen sollte?
30 Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
So ich mich je rühmen sollte, will ich mich meiner Schwachheit rühmen.
31 Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем. (aiōn g165)
Gott und der Vater unseres Herrn Jesus Christus, Der sei hochgelobt in Ewigkeit, weiß, daß ich nicht lüge. (aiōn g165)
32 У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
In Damaskus ließ der Präfekt des Königs Aretas die Stadt der Damasker schließen und wollte meiner habhaft werden;
33 и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
Und ich ward in einem Korb aus einem Fenster an der Stadtmauer hinabgelassen und entrann seinen Händen.

< 2 Коринћанима 11 >