2 Књига дневника 26

1 Тада сав народ Јудин узе Озију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије.

И взяша вси людие Иудины (сына его) Озию, он же бе лет шестинадесяти, и поставиша его царем вместо Амасии отца его.

2 Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих.

Той созда Елаф, той возврати его Иуде по успении царя со отцы его.

3 Озији беше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија из Јерусалима.

Шестинадесяти лет бысть Озиа, егда царствовати нача, и пятьдесят два лета царствова во Иерусалиме. Имя же матери его Иехелиа от Иерусалима.

4 Он чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Амасија отац његов.

И сотвори правое пред Господем по всем, елика сотвори Амасиа отец его,

5 И тражаше Бога докле жив беше Захарија који разумеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог.

и бе взыская Господа во дни Захарии разумеющаго во страсе Господни, и во дни его взыска Господа, и благопоспеши ему Господь.

6 Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи азотској и по Филистејима.

И изыде, и ополчися противу иноплеменников, и разори стены Гефски и стены Иавнира и стены Азота и созда грады Азотски и во иноплеменницех.

7 И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца.

И укрепи его Господь противу иноплеменников и противу Аравов, иже обитаху в камениих, и противу Минеов.

8 И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома.

И даша Минее дары Озии, и прослы имя его даже до входа Египетскаго, понеже укрепися до высоты.

9 И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их.

Созда же Озиа столпы во Иерусалиме и над враты угла и над враты юдольными и над углами, и укрепи их:

10 Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила беше пољска радња.

и устрои столпы в пустыни, и ископа кладязи многи, понеже имяше многи скоты на поли и в пустыни, и делатели виноградов на горах и на Кармиле, бе бо муж любоземледелен.

11 И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброја Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царевог.

Бысть же Озии сила творящая брань, и исходящая к ополчению на брань, и входящая на ополчение в число: и бе число их под рукою Иеиля писаря и Маасии судии и под рукою Анании наместника царска.

12 Свега на број беше главара домова отачких храбрих јунака две хиљаде и шест стотина,

Все число отечеств началников сильных на брань две тысящы шесть сот,

13 А под њиховом руком војске три стотине и седам хиљада и пет стотина храбрих војника, да помажу цару против непријатеља.

и с ними силы военныя триста седмь тысящ и пять сот: сии творяху брань в силе крепце, помогающе царю противу супостат.

14 И начини Озија свој војсци штитове и копља и шлемове и оклопе и лукове и камење за праћке.

Уготова же им Озиа всей силе щиты и копия, и шлемы и броня, луки же и пращы на метание камения.

15 И начини у Јерусалиму бојне справе врло вешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стреле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили.

И сотвори во Иерусалиме хитрости ухищреныя вымыслом, еже быти им на столпех и на углех, да мещут стрелы и камения велия: и слышано бысть устроение его до далеча, понеже удивлен бысть ищя помощи (от Господа), дондеже укрепися.

16 Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагреши Господу Богу свом, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:

И егда укрепися, вознесеся сердце его на пагубу (свою): и обиде Господа Бога своего, и вниде в церковь Господню покадити над олтарем фимиамов.

17 А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбрих људи;

И вниде по нем Азариа священник и с ним священницы Господни осмьдесят, сынове сильнии.

18 И опреше се цару Озији говорећи: Није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника синова Аронових који су посвећени да каде; изиђи из светиње, јер си згрешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом.

И сташа противно Озии царю и рекоша ему: несть твое, Озие, да кадиши фимиамом Господеви, но токмо священником сыном Аароним освященным кадити: изыди из святилища, яко отступил еси от Господа: и не вменится тебе сие во славу от Господа Бога.

19 Тада се разгневи Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гневљаше на свештенике, изиђе му губа на челу пред свим свештеницима у дому Господњем код олтара кадионог.

И прогневася Озиа, и в руку его кадилница еже кадити во храме: и внегда разярися он на жерцы Господни, и проказа взыде на чело егоже пред священники в дому Господни, на олтари фимиамнем.

20 И погледа га Азарија, поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похита да изиђе, јер га Господ удари.

И обратися к нему Азариа архиерей и священницы, и се, той прокажен на челе своем, и изгнаша его оттуду, ибо и сам тщашеся изыти, яко обличи его Господь.

21 И оста цар Озија губав до смрти своје, и сеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњег; а Јотам син његов управљаше домом царевим и суђаше народу у земљи.

Бысть же Озиа царь прокажен даже до дне смерти своея и седяше в дому отлучене прокажен, понеже отторжен бысть от дому Господню: Иоафам же сын его бе над царством его судя людем земли.

22 А остала дела Озијина прва и последња написао је пророк Исаија син Амосов.

Прочая же словеса Озии первая и последняя написана у Исаии сына Амосова пророка.

23 И почину Озија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у гробном пољу царском, јер рекоше: Губав је. И зацари се на његово место Јотам, син његов.

И успе Озиа со отцы своими, и погребоша его со отцы его в поли царских гробов, зане реша, яко прокажен бысть. И воцарися Иоафам сын его вместо его.