2 Књига дневника 24

1 Беше Јоасу седам година кад се зацари, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје.

Седми лет бе Иоас, егда царствовати нача, и четыредесять лет царствова во Иерусалиме. Имя же матери его Савиа от Вирсавеи.

2 И чињаше Јоас што је право пред Господом докле год беше жив Јодај свештеник.

Сотвори же Иоас угодное пред Господем во вся дни Иодаа священника.

3 И Јодај га ожени двема женама, те роди синове и кћери.

И поят ему Иодай жены две, и родиша сыны и дщери.

4 Потом Јоас науми да оправи дом Господњи.

И бысть по сих, и взыде на сердце Иоасу, да возновит дом Господень.

5 И сазва свештенике и Левите, па им рече: Пођите по градовима Јудиним и купите од свега Израиља новац да се оправља дом Бога вашег од године до године, и ви похитајте с тим. Али не хитеше Левити.

И собра священники и левиты и рече им: идите во грады Иудины, и соберите от всего Израиля сребро ко обновлению храма Господня от лета до лета, и поспешно сотворите. Левити же не потщашася.

6 Зато цар дозва Јодаја поглавара и рече му: Зашто не настојиш да Левити доносе из Јудеје и Јерусалима прилоге које је наредио Мојсије слуга Господњи збору Израиљевом на шатор од састанка?

И призва царь Иоас Иодаа началника и рече ему: почто не надсматрял еси левитов, еже принести от Иуды и от Иерусалима, еже уставлено есть от Моисеа человека Божия, егда собра Израиля в скинию свидения?

7 Јер безбожна Готолија и синови њени опленише дом Господњи и све ствари посвећене дому Господњем обратише на Вале.

Гофолиа бо бе нечестива, и сынове ея разориша дом Божий, яко святая дому Господня сотвориша Ваалиму.

8 И тако заповеди цар те начинише ковчег, и метнуше га на врата дома Господњег споља.

И повеле царь, да сотворят ковчежец и поставят при вратех Господних извне,

9 И огласише по Јудеји и по Јерусалиму да доносе Господу прилог који је наредио Мојсије, слуга Божји, Израиљу у пустињи.

и да проповедят во Иудеи и во Иерусалиме, приносити Господу, якоже устави Моисей раб Божий над Израилем в пустыни.

10 И обрадоваше се кнезови и сав народ, и доносећи метаху у ковчег докле се не сврши.

И даша вси началницы и вси людие, и вношаху и влагаху в ковчежец, дондеже наполнися.

11 И кад доношаху Левити ковчег, по заповести царевој, видевши да има много новца, долажаше писар царев и посланик поглавара свештеничког, те изручиваху ковчег, потом га опет одношаху и остављаху на његово место; и тако чињаху сваки дан, и накупише много новца.

И бысть егда приношаху ковчежец к настоятелем царевым руками левитскими, и егда увидеша, яко умножися сребро, и прихождаше писарь царев и настоятель великаго жерца, и выбираху из ковчежца, и (паки) поставляху на место его: тако творяху от дне до дне, и собраша сребра много.

12 И даваше га цар Јодај настојницима над послом око дома Господњег, а они наимаху каменаре и дрводеље да се обнови дом Господњи, и коваче који раде од гвожђа и од бронзе, да се оправи дом Господњи.

И вдаде е царь и Иодай жрец творящым дела на дело дому Господня: и наимаху каменосечцы и древодели, да устрояют дом Господень, и ковачы железу и меди, да укрепят дом Господень.

13 И пословаху посленици, и оправљање напредоваше под њиховим рукама, те повратише дому Божјем обличје његово, и утврдише га.

И творяху творящии дела, и взыде долгота дел руками их, и возставиша дом Господень в состояние (прежнее) его, и укрепиша.

14 А кад свршише, донесоше пред цара и Јодаја новце што претекоше; и од тог новца начини судове за дом Господњи, судове за службу и за жртве, и кадионице, и друге судове златне и сребрне. И тако приношаху жртве паљенице у дому Господњем једнако свега века Јодајевог.

Егда же совершиша, принесоша ко царю и ко Иодаю останок сребра, из негоже сотвориша сосуды в дом Господень, сосуды в служение всесожжений, и кадилницы златыя и сребряныя, и приношаху всесожжения в дому Господни непрестанно, во вся дни Иодаевы.

15 Потом остаревши Јодај сит живота умре; сто и тридесет година беше му кад умре.

И состареся Иодай исполнен дний, и умре сый ста тридесяти лет внегда скончатися ему:

16 И погребоше га у граду Давидовом код царева; јер чињаше добро Израиљу и Богу и дому његовом.

и погребоша его во граде Давидове со царми, понеже сотвори благое со Израилем и с Богом и с домом Его.

17 А кад умре Јодај, дођоше кнезови Јудини и поклонише се цару; тада их послуша цар,

И бысть по скончании Иодаеве, внидоша началницы Иудины и поклонишася царю: тогда послуша их царь.

18 Те оставише дом Господа Бога отаца својих, и стадоше служити луговима и идолима; и подиже се гнев Господњи на Јуду и на Јерусалим за тај грех њихов.

И оставиша церковь Господа Бога отец своих и служаху Астарте и истуканным: и бысть гнев (Господень) на Иуду и Иерусалим в день той.

19 И слаше им пророке да их врате ка Господу, и они им сведочаху, али их не послушаше.

И посла к ним пророки, да обратятся ко Господу, и не послушаша: и засвидетелствова им, и не покоришася.

20 И дође дух Господњи на Захарију, сина Јодаја свештеника, те стаде више народа и рече им: Овако вели Бог: Зашто преступате заповести Господње? Нећете бити срећни; што остависте Господа, зато и Он вас остави.

И Дух Божий облече Азарию священника сына Иодаева, и ста пред людьми и рече им: сия глаголет Господь: почто преступаете повеления Господня? Не поспешится вам, яко остависте Господа, и оставит вас.

21 А они се побунише на њ, и засуше га камењем по заповести царевој у трему дома Господњег.

И нападоша на него и побиша и камением по повелению Иоаса царя, во дворе дому Господня.

22 И не опомену се Јоас милости коју му учини Јодај, отац његов, него уби сина његовог; а он умирући рече: Господ нека види и тражи.

И не воспомяну Иоас царь милосердия, еже сотвори Иодай отец его с ним, но уби сына его: иже, егда умираше, рече: да видит и судит Господь.

23 А кад прође година, подиже се на њ војска сирска и уђе у земљу јудејску и у Јерусалим, и побише по народу све кнезове народне, и сав плен од њих послаше цару у Дамаск.

И бысть по скончании лета, воста на него сила Сирская, и прииде на Иуду и на Иерусалим, и убиша вся началники в людех в церкви, и весь плен их послаша ко царю в Дамаск:

24 Ако и мала беше војска сирска која дође, ипак Господ даде у руке њихове врло велику војску, јер беху оставили Господа Бога отаца својих. И тако на Јоасу извршише суд.

зане в малых мужех прииде сила Сирская, и Бог предаде в руце их силу многу зело, зане оставиша Господа Бога отец своих: и на Иоаса сотвори суд.

25 А кад отидоше од њега оставивши га у тешкој болести, побунише се на њ слуге његове за крв синова Јодаја свештеника, и убише га на постељи његовој, те погибе; и погребоше га у граду Давидовом, али га не погребоше у гробовима царским.

И по отшествии их от него, оставлену ему сущу в болезнех великих, и нападоша на него раби его за кровь священника сына Иодаева, и убиша его на постели его, и умре: и погребоша его во граде Давидове, но не погребоша его во гробех царских.

26 А ово су што се побунише на њ: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке.

Нападшии же на него, Завед сын Семаафов Амманитянин и Иозавед сын Самарифов Моавитянин,

27 А о синовима његовим и о великом порезу што би под њим, и о грађењу дома Божјег, ето записано је у књизи о царевима. А зацари се на његово место Амасија, син његов.

и сынове его вси, и приступиша к нему пять. И прочая словес его, се, написана в летописце царстем. И воцарися Амасиа сын его вместо его.