1 Књига Самуилова 27

1 Али Давид рече у срцу свом: Погинућу кадгод од руке Саулове; нема боље за ме него да побегнем у земљу филистејску, те ће ме се Саул оканити и неће ме више тражити по крајевима Израиљевим; тако ћу се избавити из руку његових.

И рече Давид в сердцы своем, глаголя: ныне впаду в день един в руки Саули, и не будет ми благо, аще не спасуся в земли иноплеменничи, и престанет Саул искати мене во всяком пределе Израилеве, и спасуся из руки его.

2 Тада се подиже Давид и отиде са шест стотина људи који беху с њим к Ахису, сину Моаховом, цару гатском.

И воста Давид и шесть сот мужей иже с ним, и иде ко Агхусу сыну Аммахову царю Гефску.

3 И оста Давид код Ахиса у Гату и људи његови, сваки са својом породицом, Давид са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом из Кармила, женом Наваловом.

И пребысть Давид у Агхуса в Гефе, сам и мужие его вси и дом его, и Давид и обе жены его, Ахинаам Иезраилитыня и Авигеа жена Навала Кармилскаго.

4 И кад јавише Саулу да је Давид утекао у Гат, преста га тражити.

И возвестиша Саулу, яко отбеже Давид в Геф, и не приложи ктому (Саул) искати его.

5 А Давид рече Ахису: Ако сам нашао милост пред тобом, нека ми даду место у коме граду ове земље, да седим онде, јер зашто да седи слуга твој с тобом у царском граду?

И рече Давид ко Агхусу: аще обрете раб твой благодать пред очима твоима, да даси ми место во единем от градов иже на селе, и сяду тамо: и вскую седит раб твой во граде царственнем с тобою?

6 И даде му Ахис оног дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудиним до данашњег дана.

И даде ему Агхус в день той Секелаг: сего ради бысть царю Иудейску Секелаг до днешняго дне.

7 И оста Давид у земљи филистејској годину и четири месеца.

И бысть число дний, в няже седяше Давид на селе иноплеменничи, четыри месяцы.

8 И излажаше Давид са својим људима, и удараше на Гесуреје и Герзеје и на Амалике; јер ти народи живљаху од старине у оној земљи од Сура па до земље мисирске.

И восхождаше Давид и мужие его и нападаху на всякаго Гессера и на Амаликита, и се, земля населяшеся от Ламсура и до земли Египетския:

9 И пустошаше Давид ону земљу не остављајући у животу ни човека ни жене, и отимаше овце и волове и магарце и камиле и рухо, и враћајући се долажаше к Ахису.

и поражаше Давид землю, и не оставляше в живых мужеска полу и женска: и взимаху стада, и буйволицы и ослята, и велблюды и ризы, и возвращающеся прихождаху ко Агхусу.

10 И Ахис питаше: Где сте данас ударали? А Давид говораше: На јужну страну Јудину, и на јужну страну јерамеилску, и на јужну страну кенејску.

И рече Агхус к Давиду: на кого нападосте ныне? И рече Давид ко Агхусу: к югу Иудеи и к югу Иесмеги и к югу Кенезиа:

11 Али не остављаше Давид у животу ни човека ни жене да доведе у Гат говорећи: Да нас не туже говорећи: Тако је урадио Давид. И такав му беше обичај за све време докле беше у земљи филистејској.

и мужеска полу и женска не оставлях в живых еже вводити в Геф, глаголя: да не возвестят в Гефе на нас, глаголюще: сия творит Давид. И сие оправдание его во вся дни, в няже седяше Давид на селе иноплеменничи.

12 И Ахис вероваше Давиду, и говораше: Баш се омразио с народом својим Израиљем; зато ће ми бити слуга довека.

И уверися Давид Агхусу зело, глаголя: омерзением омерзе в людех своих во Израили, и будет ми раб во веки.