1 Књига Самуилова 16

1 А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара.

And the LORD said to Samuel, How long wilt thou mourn for Saul, seeing I have rejected him from reigning over Israel? fill thy horn with oil, and go, I will send thee to Jesse the Bethlehemite: for I have provided me a king among his sons.

2 А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.

And Samuel said, How can I go? if Saul shall hear it, he will kill me. And the LORD said, Take an heifer with thee, and say, I have come to sacrifice to the LORD.

3 И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем.

And call Jesse to the sacrifice, and I will show thee what thou shalt do: and thou shalt anoint to me him whom I name to thee.

4 И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро?

And Samuel did that which the LORD spoke, and came to Bethlehem. And the elders of the town trembled at his coming, and said, Comest thou peaceably?

5 А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.

And he said, Peaceably: I have come to sacrifice to the LORD: sanctify yourselves, and come with me to the sacrifice. And he sanctified Jesse and his sons, and called them to the sacrifice.

6 И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов.

And it came to pass, when they had come, that he looked on Eliab, and said, Surely the LORD’S anointed is before him.

7 Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.

But the LORD said to Samuel, Look not on his countenance, or on the height of his stature; because I have refused him: for the LORD seeth not as man seeth; for man looketh on the outward appearance, but the LORD looketh on the heart.

8 И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.

Then Jesse called Abinadab, and made him pass before Samuel. And he said, Neither hath the LORD chosen this.

9 Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.

Then Jesse made Shammah to pass by. And he said, Neither hath the LORD chosen this.

10 Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих.

Again, Jesse made seven of his sons to pass before Samuel. And Samuel said to Jesse, The LORD hath not chosen these.

11 Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође.

And Samuel said to Jesse, Are here all thy children? And he said, There remaineth yet the youngest, and, behold, he keepeth the sheep. And Samuel said to Jesse, Send and bring him: for we will not sit down till he hath come here.

12 И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.

And he sent, and brought him in. Now he was ruddy, and also of a beautiful countenance, and a good appearance. And the LORD said, Arise, anoint him: for this is he.

13 Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.

Then Samuel took the horn of oil, and anointed him in the midst of his brethren: and the Spirit of the LORD came upon David from that day onward. So Samuel arose, and went to Ramah.

14 А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.

But the Spirit of the LORD departed from Saul, and an evil spirit from the LORD troubled him.

15 И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.

And Saul’s servants said to him, Behold now, an evil spirit from God troubleth thee.

16 Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.

Let our lord now command thy servants, who are before thee, to seek a man, who is a skilful player on an harp: and it shall come to pass, when the evil spirit from God is upon thee, that he shall play with his hand, and thou shalt be well.

17 И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.

And Saul said to his servants, Provide me now a man that can play well, and bring him to me.

18 А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим.

Then answered one of the servants, and said, Behold, I have seen a son of Jesse the Bethlehemite, that is skilful in playing, and a mighty valiant man, and a man of war, and prudent in matters, and a handsome person, and the LORD is with him.

19 И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца.

Therefore Saul sent messengers to Jesse, and said, Send to me David thy son, who is with the sheep.

20 А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом.

And Jesse took a donkey laden with bread, and a bottle of wine, and a kid, and sent them by David his son to Saul.

21 И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје.

And David came to Saul, and stood before him: and he loved him greatly; and he became his armourbearer.

22 Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.

And Saul sent to Jesse, saying, Let David, I pray thee, stand before me; for he hath found favour in my sight.

23 И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, те би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.

And it came to pass, when the evil spirit from God was upon Saul, that David took an harp, and played with his hand: so Saul was refreshed, and was well, and the evil spirit departed from him.