1 Књига Самуилова 16

1 А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара.

The LORD said to Samuel, "How long will you mourn for Saul, since I have rejected him from being king over Israel? Fill your horn with oil, and go. I will send you to Jesse the Bethlehemite; for I have provided a king for myself among his sons."

2 А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.

Samuel said, "How can I go? If Saul hears it, he will kill me." The LORD said, "Take a heifer with you, and say, I have come to sacrifice to the LORD.

3 И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем.

Call Jesse to the sacrifice, and I will show you what you shall do. You shall anoint to me him whom I name to you."

4 И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро?

And Samuel did what the LORD said, and came to Bethlehem. And the elders of the city came to meet him trembling. And they said, "Is your visit peaceful, seer?"

5 А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.

And he said, "Peaceful; I have come to sacrifice to the LORD. Sanctify yourselves, and come with me to the sacrifice." He sanctified Jesse and his sons, and called them to the sacrifice.

6 И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов.

It happened, when they had come, that he looked at Eliab, and said, "Surely the LORD's anointed is before him."

7 Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.

But the LORD said to Samuel, "Do not look at his appearance or at the height of his stature, because I have rejected him. For humans do not see as God sees, for humans look at the outward appearance, but God looks at the heart."

8 И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.

Then Jesse called Abinadab, and made him pass before Samuel. He said, "Neither has the LORD chosen this one."

9 Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.

Then Jesse made Shimeah to pass by. He said, "Neither has the LORD chosen this one."

10 Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих.

And Jesse made seven of his sons pass before Samuel. And Samuel said to Jesse, "The LORD has not chosen these."

11 Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође.

Samuel said to Jesse, "Are all your children here?" He said, "There remains yet the youngest, and look, he is keeping the sheep." Samuel said to Jesse, "Send and get him; for we will not sit down until he comes here."

12 И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.

And he sent and brought him in. And he was reddish brown, and had beautiful eyes, and was handsome. And the LORD said, "Arise, anoint him, for he is the one."

13 Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.

Then Samuel took the horn of oil, and anointed him in the midst of his brothers: and the Spirit of the LORD came mightily on David from that day forward. So Samuel rose up, and went to Ramah.

14 А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.

Now the Spirit of the LORD departed from Saul, and an evil spirit from the LORD troubled him.

15 И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.

Saul's servants said to him, "See now, an evil spirit from God troubles you.

16 Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.

Let our lord now command your servants who are before you, to seek out a man who is a skillful player on the harp. It shall happen, when the evil spirit from God is on you, that he shall play with his hand, and you shall be well, and it will give you relief."

17 И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.

Saul said to his servants, "Provide me now a man who can play well, and bring him to me."

18 А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим.

Then one of the young men answered, and said, "Look, I have seen a son of Jesse the Bethlehemite, who is skillful in playing, and a mighty man of valor, and a warrior, and articulate in speech, and a handsome man; and the LORD is with him."

19 И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца.

Therefore Saul sent messengers to Jesse, and said, "Send me David your son, who is with the sheep."

20 А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом.

And Jesse took a donkey and loaded it with an omer of bread, and a skin of wine, and a young goat, and sent them by David his son to Saul.

21 И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје.

David came to Saul, and stood before him. He loved him greatly; and he became his armor bearer.

22 Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.

Saul sent to Jesse, saying, "Please let David stand before me; for he has found favor in my sight."

23 И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, те би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.

It happened, when the spirit from God was on Saul, that David took the harp, and played with his hand: so Saul was refreshed, and was well, and the evil spirit departed from him.