1 Петрова 2

1 Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,

Avlegg derfor all ondskap og all svik og også hykleri og avind og all baktalelse,

2 И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;

og lenges som nyfødte barn efter den åndelige uforfalskede melk, forat I kan vokse ved den til frelse,

3 Јер окусисте да је благ Господ.

så sant I har smakt at Herren er god!

4 А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

Kom til ham, den levende sten, som vel blev forkastet av mennesker, men er utvalgt og kostelig for Gud,

5 И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

og bli også I opbygget som levende stener til et åndelig hus, et hellig presteskap til å frembære åndelige offer, som tekkes Gud ved Jesus Kristus.

6 Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.

For det heter i Skriften: Se, jeg legger i Sion en hjørnesten, utvalgt, kostelig, og den som tror på ham, skal ingenlunde bli til skamme.

7 Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:

Eder altså som tror, hører æren til; men for de vantro er den sten som bygningsmennene forkastet, blitt til hjørnesten og snublesten og anstøtsklippe,

8 На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.

disse som snubler ved sin vantro mot ordet; dertil er de og satt.

9 А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;

Men I er en utvalgt ætt, et kongelig presteskap, et hellig folk, et folk til eiendom, forat I skal forkynne hans dyder som kalte eder fra mørke til sitt underfulle lys,

10 Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.

I som fordum ikke var et folk, men nu er Guds folk, I som ikke hadde funnet miskunn, men nu har fått miskunn.

11 Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.

I elskede! jeg formaner eder som fremmede og utlendinger at I avholder eder fra de kjødelige lyster, som strider mot sjelen,

12 А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.

så I lar eders ferd iblandt hedningene være god, forat de mens de baktaler eder som ugjerningsmenn, kan se eders gode gjerninger og for deres skyld prise Gud på besøkelsens dag.

13 Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

Vær derfor all menneskelig ordning undergitt for Herrens skyld, enten det nu er kongen som den høieste,

14 Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

eller landshøvdinger som utsendinger fra ham til straff for ugjerningsmenn, men til ros for dem som gjør godt.

15 Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.

For således er det Guds vilje at I ved å gjøre det gode skal målbinde de uvettige menneskers vankundighet,

16 Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

som frie, og ikke som de som har friheten til ondskaps skjul, men som Guds tjenere.

17 Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

Ær alle, elsk broderskapet, frykt Gud, ær kongen!

18 Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

I tjenere! vær eders herrer undergitt i all frykt, ikke bare de gode og rimelige, men også de vrange!

19 Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

For dette finner nåde, om nogen av samvittighet for Gud finner sig i sorger når han lider urettferdig.

20 Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

For hvad ros er det om I er tålmodige når I synder og får straff for det? Men om I er tålmodige når I gjør det gode og allikevel må lide, da finner dette nåde hos Gud.

21 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:

For dertil blev I og kalt, fordi også Kristus led for eder og efterlot eder et eksempel, forat I skal følge efter i hans fotspor,

22 Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;

han som ikke gjorde synd, og i hvis munn det ikke blev funnet svik,

23 Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;

han som ikke skjelte igjen når han blev utskjelt, ikke truet når han led, men overlot det til ham som dømmer rettferdig;

24 Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.

han som bar våre synder på sitt legeme op på treet, forat vi skal avdø fra våre synder og leve for rettferdigheten, han ved hvis sår I er lægt.

25 Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.

For I var villfarende som får, men har nu omvendt eder til eders sjelers hyrde og tilsynsmann.