1 Књига о царевима 20
1 А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.
Hagi ana knafina Aramu vahe kini ne' Ben-hadati'a maka sondia vahe'a zamavare atru nehuno, 32'a kini vahetamine erihagerafino hosi afutamine, karisiraminena eri anteraro hu'ne. Hagi ana'ma hutege'za ana maka'moza vu'za Sameria kumate vahera hara ome huzmante'naze.
2 И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,
Hagi ana'ma nehuno'a Ben-hadati'a amanage huno Israeli kini ne' Ahapuntega kea atregeno ana rankumapina ufre'ne. Amanage huno kini ne' Ben-hadati'a hie,
3 И поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.
Silvane golinema ante'nanana nagri su'a megeno, hentofa a'neka'ane mofavreraminka'anena nagri su'a mani'naze.
4 А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.
Hagi anagema higeno'a, Israeli kini ne'mo'a amanage huno kenona hu'ne, kema hana kante ranimoka kagri suza manugeno, maka zama ante'noana kagri su'a me'ne.
5 А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.
Hagi Ben-hadati'ma kema erino vuno eno'ma hu vahe'mo'a, ete mago'ane eno amanage eme hu'ne, Ben-hadati'a amanage huno hie, Nagra ko amanage hu'na huntogeno vu'ne, silvane golinema antenanana nagri su'a megeno, maka a'neraminka'ane mofavreraminka'anena nagri su'a mani'naze.
6 Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.
Hianagi oki'na ama ana knarera, eri'za vahe'ni'aramina huzmantenuge'za vu'za nonka'afinti'ene eri'za vaheka'amofo nontmimpinti'enena maka knare'nare zantamina ome erigahaze.
7 Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.
Anagema higeno'a, Israeli kini ne'mo'a maka Israeli ranra vahetmina kehutru huno amanage huno zamasami'ne, ama ne'mo'ma hazenkema eri fore'ma nehiana keho! Kema hirera Nagra i'o osu'na, ko hu izo huntena silvane goline a'neramini'ane, mofavre naga'nianena amigahue, hu'na hu'noe.
8 А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај.
Hagi anagema hige'za maka ranra vahetamine, maka vahe'mo'za amanage hu'za antahintahia ami'naze, kezmia ontahio.
9 И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.
Hagi anagema hazageno'a, Ahapu'a amanage huno Ben-hadati'ma hianke'ma erino vuno eno'ma hu vahera zamasami'ne, ranimo kini ne'mo'ma, ese'ma nantahigea zantamina kamigahue hu'na hu'noe. Hianagi henkama nantahigeno huoma hiazana osugahue. Hige'za ana vahe'mo'za Ahapu'ma zamasamia kea Ben-hadatina ome asami'naze.
10 А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.
Anagema hazageno'a, Ben-hadati'a amanage huno kea atregeno ete vu'ne. Nagrama Sameria kuma'ma eri haviza hanugeno'ma kugusopanema fananema osanigeno'a, anumzantmimo'za nahe frigahaze.
11 А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.
Hagi anagema higeno'a, Israeli kini ne' Ahapu'a amanage huno kea atregeno vu'ne, zahufama ha' kukenama eri renehankrea ne'mo'a, ko'ma ha'ma hugatere'nenia vahe'mo'ma, ha kukenama nehate'noma hiankna kea huno puhaha agerura orugahie.
12 А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град.
Hagi Ben-hadati'a mago'a kini vahetamine seli nompi aka ti neneno mani'nere Ahapu'ma hiankea eri'za uhanati'naze. Hagi Ben-hadati'ma anankema nentahino'a, sondia vahe'araminkura amanage hu'ne, Ha' hugahunanki retro hiho, hige'za ana Sameria kumapi vahe ha' huzmante'naku retrotra hu'naze.
13 Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.
Hagi ana'ma nehazageno'a kasnampa ne'mo'a Israeli kini ne' Ahapunte erava'o huno amanage eme hu'ne, Ra Anumzamo'a amanage huno hie, ha' vahekamo'za tusi'a vahe'ma mani'nazana kagra ke'nano? Menina Nagra ana maka ha' vaheka'aramina kazampi zamavarentenugenka nezamahenka Nagrikura Ra Anumza mani'ne hunka kenka antahinka hugahane.
14 А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти.
Anagema higeno'a, Ahapu'a kasnampa nera amanage huno antahige'ne, inankna huno anara hugahie, higeno ana kasnampa ne'mo'a amanage huno kenona hu'ne. Magoke magoke provinsifi sondia vahete'ma kvama hu'naza kasefa sondia vahe'mo'za anara hugahaze. Higeno, iza ana hara agafa hugahie, huno higeno, kagra agafa hugahane huno hu'ne.
15 Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.
Hagi anankema Ahapu'ma nentahino'a maka ana provinsiramima kvama hu'naza vahetmimofo kasefa sondia vahetmina kehutru higeno, 232'a vahetami atru hu'naze. Hagi ana amefira 7tauseni'a Israeli vahetmina kehuno eritru hu'ne.
16 И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.
Hagi ferutregema segeno Ben-hadati'a 32'a kini vahetaminena seli nompi mani'ne'za aka tina nene'za agafa hu'za neginagi hu'za mani'naze.
17 И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије.
Hagi ana'ma nehu'za mani'nageno'a, provinsifima kvama hu'naza vahetmimofo sondia vahetamimo'za hahunaku esera Sameria rankumapintira atirami'za erimpi hu'za e'naze. Hagi anama neageno'a, Ben-hadati'ma huzmantege'za kankavama hu'naza, vahe'mo'za sondia vahetamina Sameria ra kumapintira atirami'za neaze hu'za Ben-hadati'na ome asami'naze.
18 А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.
Hagi anagema hazageno'a, Ben-hadati'a amanage hu'ne, ha hunaku ege, amnema ege'ma nehanazana zamahe ofri amne zamazeriho.
19 И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.
Hagi provinsima kvama hu'nea vahetmimofo sondia vahetmimo'za egota hazageno, ana zamefira Israeli sondia vahetami e'naze.
20 И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима.
Hagi ha'ma agafama higeno'a mago mago Israeli sondia vahe'mo'a mago mago ha' vahezmimo'ma ha'ma eme huzmantaza vahetmina zamahe vagare'naze. Ana'ma hazageno'a, Siria sondia vahe'mo'za atre'za frazageno, Israeli sondia vahe'mo'za zamavariri'naze. Hianagi Siria kini ne' Ben-hadati'ene karisima eri'za ha'ma nehaza vahe'mo'zanena hosi agumpi mareri'za fre'naze.
21 И цар Израиљев изиђе и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима.
Hianagi Israeli sondia vahetmimo'za vu'za hosi afutamine karisiramine, Siria sondia vahetaminena tusi'a vahe zamahe fri'naze.
22 Потом дође пророк к цару Израиљевом и рече му: Иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар сирски на те.
Hagi ana'ma hutazageno'a kasnampa ne'mo'a kini ne' Ahapunte erava'o huno amanage hu'ne, menima ha'ma hanana antahintahia retro nehunka manio. Na'ankure Siria kini ne'mo'a anaga'a kafufima tra'zamo'ma ete hage knare eno hara eme hugantegahie.
23 А цару сирском рекоше слуге његове: Њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, за цело ћемо их надјачати.
Hagi anagema hutege'za Siria kini ne'mofo eri'za vahe'mo'za amanage hu'naze, Israeli vahe anumzantmimo'za agonafi anumzantami mani'nazankiza hankavezmimo'a tagri hankavea azeri agatere'za hara tagateraze. Hianagi agupofima ha'ma hanunana zamagateregahune.
24 Учини дакле овако: Уклони те цареве с места њихових, и постави војводе место њих.
Hagi amana huo, esera 32'a kini vahetmina zamazeri atrenka, zamagri nontera sondia vahetmimofo kva vahetami zamavarento.
25 Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако.
Ana nehunka zamahe hana'ma hu'nazankna sondia vahetami nezamavarenka, hapima zamahe'nazankna hosi afutamine, karisiramine tamigeta agupofi hara ome huzmantamneno. Hazageno Ben-hadati'a ana antahintahima amiza antahintahirera, knarera huno anaza hu'ne.
26 А кад прође година, Вен-Адад преброја Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља.
Hagi ete mago kafufima trazama hage knarera, Ben-hadati'a Siria sondia vahetmina zamavareno Afeki kumate Israeli vahe ha' huzmante'naku vu'ne.
27 А синови Израиљеви пребројаше се, и понесавши хране изиђоше пред њих. И стадоше у логор синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрилили земљу.
Hagi ana'ma hazageno'a, Israeli sondia vahetami ke hutru hu'za keonke zazmia retro hute'za Siria sondia vahe'mokizmi ha' huzmante'naku vu'naze. Israeli vahe'mo'za osi'a sipisipi afu kevumoza eri atruma nehazaza hu'za tarefi seli no ome ki'za mani'naze. Hianagi Siria sondia vahe'mo'za ana agupofina mani vite'naze.
28 Тада дође човек Божји, и проговори цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ.
Hagi ana'ma hazageno'a, Anumzamofo eri'za ne'mo'a Israeli kini ne' tava'onte eno amanage eme hu'ne, amanage huno Ra Anumzamo'a hie, Siria sondia vahe'mo'za amanage haze, Ra Anumzamo'a agupofi anumza omani'neanki, agonafi anumza mani'ne hu'za hazankina, ama tusi'a sondia vahera zamahe hana hanugenka, Nagrikura Ra Anumzane hunka kenka antahinka hugahane huno hu'ne.
29 И стајаху у логору једни према другима седам дана; а седмог дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто хиљада пешака у један дан.
Hagi 7ni'a knamofo agu'afina Siria sondia vahe'mo'za kantu kaziga seli nona ki'za manizageno, Israeli sondia vahe'mo'za kama kaziga seli nona kiza mani'naze. Hagi namba 7nima hiankna zupa hara agafa higeno, Israeli sondia vahe'mo'za mopafima nevu'za ha'ma nehaza Siria sondia vahera 100 tauseni'a zamahe fri'naze.
30 А остали побегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. И Вен-Адад побегав у град уђе у најтајнију клет.
Hagi mago'a sondia vahe'mo'za fre'za Afeki rankumapi ufrazageno, ana kumate'ma vihuma hu'za mareri'naza havemo fraguvaziramino 27 tauseni'a sondia vahera zamahe vagare'ne. Hagi Ben-hadati'enena freno viazamo ana kumapina mago nomofona, vahe frakizane huno agu'afinka hunaragintenefi ome fraki'ne.
31 А слуге му рекоше: Ево чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви; да вежемо кострет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изиђемо пред цара Израиљевог, да ако остави у животу душу твоју.
Hagi Ben-hadatina ugota eri'za vahetmimo'za amanage hu'za asami'naze, Israeli kini vahetmina vaheku zamasunku hu kini vahe mani'naze hu'za hazageta antahinone. E'ina hu'negu tagra zmasunkuma hu'zama nentaniza atafa kukena tafafafina ruganegita tanuntera nofi ruganegita Israeli kini netera vanune. Hagi e'ina'ma hanunkeno'a ontahe tatrenigeta manigahune.
32 И везаше кострет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљевом и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Остави у животу душу моју. А он рече: Је ли још жив? Брат ми је.
Anage nehu'za zamasunku'ma nehu'zama nentaniza atafa kukena zmafafafina rugagi'za nentaniza, zamanuntera nofi ruganegi'za Israeli kini nete vu'za amanage ome hu'naze, Ben-hadati'a eri'za neka'amo'a amanage hie, muse hugantoanki onahenka natregena mani'neno huno hie. Anagema hazageno'a Israeli kini ne'mo'a amanage hu'ne, Agra nenfuki ofri amne mani'negeta eme nehazo? huno zamantahige'ne.
33 А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за реч рекоше: Брат је твој Вен-Адад. А он рече: Идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиђе к њему; а он га посади на своја кола.
Hagi anankema nentahiza e'i knare ke hie hu'za nehu'za amanage hu'naze, Izo Ben-hadati'a negafu'e, hu'za hazageno amanage huno Israeli kini ne'mo'a hu'ne. Hagi vuta ome avreta eho, huno huzmante'ne. Hagi Ben-hadati'ma atiramino egeno'a, (Ahapu'a) higeno karisifi mareri'ne.
34 Тада му рече Вен-Адад: Градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: С том вером отпустићу те. И учини веру с њим, и отпусти га.
Hagi ana karisifi mareriteno'a amanage huno Israeli kini nera asami'ne, Nenfa'ma kagri negafama aheno hanare'nea kumatmina ete maka kaminugenka, nenfa'ma Sameria kumate'ma hu'neaza hunka fenoma mizaseno ete fenoma zagore'ma atre kumara Damaskasi kumate ana zana tro hugahane. Anagema higeno'a, Ahapu'a amanage huno asami'ne, E'ima kema hana antahintahire menina katresugenka vugahane. Anage nehuno erihagerafike manisa'a huvempagea huteno, atreno vu'ne.
35 Тада један између синова пророчких рече другом по речи Господњој: Биј ме. Али га онај не хте бити.
Hagi ana'ma hutakeno'a, kasnampa vahe kevufinti Ra Anumzamo'a mago kasnampa ne' asamigeno otino mago kasnampa nekura naho huno hu'neanagi, ana ne'mo'a ohe'ne.
36 А он му рече: Што не послуша глас Господњи, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га.
Ana'ma higeno'a ana kasnampa ne'mo'a kema ontahia kasnampa nekura amanage hu'ne, na'ankure kagra Ra Anumzamofo kea ontahi'nankino, menima amareti'ma atrenkama nevnankeno'a laionimo kahe frigahie. Anagema higeno, ana ne'mo'a nevigeno laionimo ahe fri'ne.
37 Опет, нашав другог рече му: Биј ме. А онај га изби и израни га.
Hagi ana'ma hutegeno'a, ete ana kasnampa ne'mo'a mago ne' ome keno amanage hu'ne, Naho, huno higeno ana nera ahe kuzafa hu'ne.
38 Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу.
Hagi ana'ma higeno'a ana kasnampa ne'mo'a vahe'mo'ma kezankura tavravenu avugosafina anakino antene hananeno kante kini ne avega ome anteno mani'ne.
39 А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: Твој слуга беше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човека и рече: Чувај овог човека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра.
Hagi kini ne'ma eneviana ana kasnampa ne'mo'a amanage huno asami'ne, Eri'za vahekamo'na tusi'a hapi mani'nogeno mago sondia ne'mo'a mago ha' ne' azerino avreno eme nenamino amanage hu'ne, Ama nera kegava huso'e huo. Hagi kegava huso'e osnankeno'ma katreno'ma fresige'na eme kahe frige, hanugenka kna'amo'a 30 tauseni'a kilo hu'nesnia silva zago mizasegahane,
40 А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: То ти је суд, сам си одсудио.
Hagi anagema higena ke'onke zamofoma urimete erimetema nehuama'a, ana ne'mo'a natreno fre'ne. Anagema higeno'a, Israeli vahe' kini ne'mo'a amanage hu'ne. E'ina hu'negu anazamofo mizama'a kagrama kema hana kante antenka erigahane.
41 А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка.
Anagema nehigeno'a, ana kasnampa ne'mo'a ame'ama huno ana tavaravea avugosafintira eritregeno, Israeli vahe kini ne'mo'a kasnampa vahetmimpinti mago zamimo'e huno keni hu'ne.
42 А он му рече: Овако вели Господ: Што си пустио из руку човека ког сам ја осудио да се истреби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ.
Hagi kini ne'mo'ma ana kasnampa ne'ma keni'ma higeno'a amanage huno asami'ne, Ra Anumzamo'a amanage huno hie. Ahe frio hu'nama hua nera amne atrankeno vu'ne. E'ina hu'negu agri no erinka kagra frisankeno, vahekamo'za agri vahe'mokizmi no eri'za haviza hugahaze.
43 И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију.
Hagi Israeli vahe' kini ne'mo'ma anankema nentahino'a, avugosamo'a evuramigeno tusi rimpagna nehuno noma'arega Sameria vu'ne.
