1 Коринћанима 3
1 И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу.
Лекин мән, и қериндашлар, Роһқа тәвә кишиләргә сөз қилғандәк силәргә сөз қилалмай келиватимән; әксичә силәрни әткә тәвә кишиләр, Мәсиһдә болған бовақ һесаплап силәргә сөзләшкә мәҗбур болдум.
2 Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,
Мән силәргә сүт ичкүздүм, гөшни йегүзмидим; чүнки силәр гөшни һәзим қилалмайттиңлар, шундақла һазирму техи һәзим қилалмайсиләр;
3 Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?
Чүнки силәр йәнила әткә тәвәдурсиләр. Араңларда һәсәтхорлуқ вә талаш-тартишлар бар болғачқа, силәр әткә тәвә әмәсму, инсанларчә меңиватмамсиләр?
4 Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?
Чүнки бириси «Мән Павлус тәрәпдари», башқа бириси «Мән Аполлос тәрәпдари» десә, силәр пәқәт инсанларниң йолида маңған болуп қалмамсиләр?
5 Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?
Аполлос дегән ким? Павлус ким еди? Биз пәқәт силәрниң етиқатиңларға васитичи болдуқ, халас; һәр биримиз пәқәт Рәб бизгә тәқсим қилғини бойичә вәзипә ада қилидиған хизмәткарлар, халас, шундақ әмәсму?
6 Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
Мән тиктим, Аполлос суғарди; амма өстүргүчи болса Худадур.
7 Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.
Шуңа тиккүчи һеч немигә һесап әмәс, суғарғучиму һеч немигә һесап әмәс, пәқәт өстүргүчи Худа Өзи һәммидур.
8 А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.
Амма тиккүчи вә оса қилғучи болса бир мәхсәттидур; шундақтиму һәр бири өз әҗри бойичә инъамини қобул қилиду.
9 Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
Чүнки биз Худаға тәвә меһнәтдаштурмиз; силәр болсаңлар Худаниң бағ-етизи, Худаниң қурулушисиләр.
10 По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.
Худаниң маңа тәқсим қилған меһри-шәпқити бойичә, худди уста мемардәк һул салдим, андин башқа бириси униң үстигә қуруватиду. Амма һәр бир қурғучи қандақ қуруватқанлиғиға еһтият қилсун.
11 Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.
Чүнки селинған һулни, йәни Әйса Мәсиһдин башқа һеч қандақ һулни селишқа болмайду.
12 Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу,
Әнди бириси бу һул үстигә алтун, күмүч, қиммәтлик ташлар, яғач, чөпләр, саман салса,
13 Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.
һәр бириниң сиңдүргән әҗриниң қандақлиғи көрүниду; чүнки шу күни уни ашкарә қилиду, чүнки униң маһийити отта көрүлиду; от һәр бир кишиниң әҗрини, қандақ маһийәттин болғанлиғини синайду.
14 И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.
Бирисиниң һул үстигә қурған иши пухта сақлинип қалса, у инъамға еришиду;
15 А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.
Бирисиниң қурғини көйүп кәтсә, у зиян тартиду; у өзи қутулиду, амма гоя оттин өтүп қутулған бирисигә охшап қалиду.
16 Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?
Әҗәба, өзүңларниң Худаниң ибадәтханиси екәнлигиңларни вә Худаниң Роһиниң силәрдә турғанлиғини билмәмсиләр?
17 Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.
Бириси Худаниң ибадәтханисини харап қилса, Худа уни харап қилиду; чүнки Худаниң ибадәтханиси пак-муқәддәстур, силәр дәл шундақсиләр.
18 Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар. (aiōn g165)
Һеч ким өз-өзини алдимисун; бириси өзини бу дәвирдә дана дәп саниса, надан болуп қалсун; шуниң билән у дана болиду. (aiōn g165)
19 Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.
Чүнки бу дуниядики даналиқ Худаға нисбәтән ахмақлиқтур; чүнки: — «У данишмәнләрни өз һейлигәрлигиниң қапқиниға алиду», дәп вә йәнә: «Рәб данишмәнләрниң ой-хияллириниң тутами йоқлуғини билиду» дәп пүтүклүктур.
20 И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.
21 Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.
Шуңа һеч ким инсан дегәнләрни пәхирлинип даңлимисун; чүнки һәммә мәвҗудатлар силәргә тәвәдур;
22 Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;
Павлус болсун, Аполлос болсун, Кефас болсун, дуния-җаһан болсун, һаят болсун, өлүм болсун, һазирқи ишлар болсун, кәлгүси ишлар болсун, һәммиси силәргә мәнсуптур;
23 А ви сте Христови, а Христос Божји.
силәр болсаңлар Мәсиһниң, Мәсиһ болса Худаниңкидур.
