1 Коринћанима 2

1 И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.

2 Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.

3 И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

4 И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.

5 Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

6 Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе. (aiōn g165)

7 Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу; (aiōn g165)

8 Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели. (aiōn g165)

9 Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.

10 А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

11 Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

12 А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;

13 Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.

14 А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

15 Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.

16 Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.