1 Коринћанима 11

1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

Әнди силәрни шуниң үчүн тәрипләймәнки, и қериндашлар, һәммә ишларда силәр мени әсләп туруватисиләр, мән силәргә тапшурғинимдәк, көрсәтмиләрни тутуп келиватисиләр.

2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.

3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

Амма мән силәрниң һәр әрниң беши Мәсиһдур, аялниң беши әрдур вә Мәсиһниң беши Худадур дәп билишиңларни халаймән.

4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

Шуңа, [ибадәткә қатнашқанда], һәр қандақ әр бешиға бир нәрсә артқан һалда дуа қилса яки бешарәт бәрсә, у өз бешиға һөрмәтсизлик қилған болиду.

5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.

Амма [ибадәткә қатнашқанда], һәр қандақ аял бешиға бирәр нәрсә артмиған һалда дуа қилса яки бешарәт бәрсә, у өз бешиға һөрмәтсизлик қилған болиду; бундақ аялниң чечи чүшүрүветилгән, [рәсва қилинған] аялдин пәрқи йоқтур.

6 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

Аял кишиниң бешиға артқини йоқ болса, чачлири чүшүрүветилсун; аялға нисбәтән чачлириниң кесиветилиши яки чүшүрүветилиши уятлиқ иш болса, әнди униң бешиға бирәр артқини болсун.

7 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

Чүнки әр киши болса бешини япмаслиғи керәк; чүнки у Худаниң сүрәт-образи вә шан-шәривидур; амма аял киши болса әрниң шан-шәривидур.

8 Јер није муж од жене него жена од мужа.

Чүнки әр болса аялдин әмәс, бәлки аял әрдиндур.

9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

Шуниңдәк әр киши аял үчүн әмәс, аял киши әр үчүн яритилғандур.

10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

Бу сәвәптин, һәм пәриштиләрниң сәвәвидин аял киши бешида һоқуқ[ниң] [бәлгисигә] егә болуши керәк.

11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

Һалбуки, Рәбдә аял әрсиз болмас вә әр аялсиз болмас;

12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.

чүнки аял әрдин чиқирилғинидәк, әр аял арқилиқ [туғулиду]; лекин һәммә иш Худадиндур.

13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?

Өз көңлүңларда баһа бериңлар; аялларниң бешиға бир нәрсә артмай туруп Худаға дуа қилиши мувапиқму?

14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

Тәбиәтниң өзи силәргә әр кишиниң узун чачлири болса униңға уят екәнлигини үгәтмидиму?

15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.

Амма аял кишиниң узун чачлири болса, бу униңға шан-шәрәп болиду; чүнки униң узун чачлири униңға безәк-йепинча болсун дәп тәқдим қилинған.

16 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.

[Бирисиниң бу ишлар тоғрилиқ] талаш-тартиш қилғуси болса, [шуни билсунки], бизләрдә һәм Худаниң җамаәтлиридиму шулардин башқа һеч қаидиләр йоқтур.

17 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

Амма һазир демәкчи болған иш, йәни силәр жиғилған сорунларға кәлсәк, униңда силәрни тәриплимәймән; чүнки жиғилғиниңларниң нәтиҗиси пайдилиқ әмәс, бәлки зиянлиқ болуватиду.

18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.

Чүнки биринчидин, силәр җамаәттә жиғилғиниңларда, араңларда гуруһларға бөлүнүшләр болғанлиғини аңлидим; бу гәпкә қисмән ишәндим.

19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

Араңларда бөлүнүшләр пәйда болмай қалмайду. Ундақ болмиғанда араңларда кимниң лаяқәтлик болғанлиғини көрүвалғили болмайтти.

20 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.

Силәр бир йәргә җәм болғиниңларда, силәр [һәқиқәтән] «Рәбниң зияпити»дин йемәйсиләр.

21 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.

Чүнки йегиниңларда һәр бириңлар башқиларниң йейишини күтмәйла өзүңлар елип кәлгән ғизани йәверисиләр-дә, бириси ач қалиду, йәнә бириси мәс болуп кетиду.

22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

Йәп-ичишкә өз өйлириңлар йоқму? Худаниң җамаитини көзгә илмай, йоқсулларни хиҗаләткә қоймақчимусиләр? Силәргә немә десәм болар? Силәрни тәрипләмдимән? Яқ, силәрни тәриплимәймән.

23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.

Чүнки мән силәргә [Рәбниң зияпити тоғрилиқ] йәткүзгәнлиримни өзүм Рәбдин тапшурувалғанмән; демәк, Рәб Әйсаға сатқунлуқ қилинған кечидә у қолиға нан елип,

24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

тәшәккүр ейтқандин кейин уни уштуп: «Мана, силәргә аталған Мениң теним; буни Мени әсләп туруш үчүн мошундақ қилиңлар» — деди.

25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

Шуниңдәк, ғизадин кейин у җамни қолиға елип: «Мана, бу җамдики шарап қенимда болған «йеңи әһдә»дур; һәр қетим буниңдин ичкиниңларда, Мени әсләп туруш үчүн шундақ қилиңлар» — деди.

26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

Чүнки силәр һәр қетим бу нандин йегән, бу җамдин ичкән болсаңлар, таки Униң қайтип келишигичә силәр Рәбниң өлүмини җакалиған болисиләр.

27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.

Шуниң үчүн, кимки лаяқәтсиз һалда бу нанни йесә яки Рәбниң җамидин ичсә, Рәбниң тени һәм қениға нисбәтән гунакар болиду.

28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;

Шуниң үчүн һәр бирси бу ишлар үстидә өз-өзини тәкшүрүп, андин нандин йесун, җамдин ичсун.

29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.

Чүнки [Рәбниң] тенини пәриқ әтмәй туруп йегүчи вә ичкүчи һәр ким өзигә һөкүм-җазани йәткүзүп йәп-ичиду.

30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

Бу сәвәптин араңлардики нурғун адәмләр зәиплишип кесәл болди, һәтта хелә бир қисми [өлүмдә] ухлап қалди.

31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

Лекин әгәр өз үстимизни тәкшүрүп һөкүм чиқарған болсақ, бешимизға [Рәбниң] һөкүм-җазаси чүшүрүлмәйдиған болиду.

32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.

Амма гәрчә үстимизгә Рәб тәрипидин һөкүм-җазалар чүшүрүлгән болсиму, әмәлийәттә бу Униң бизгә чүшүргән «тәрбийә җазаси»дур; буниңдин мәхсәт, бизниң бу дуния билән бирликтә һалакәткә һөкүм қилинмаслиғимиз үчүндур.

33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.

Шуңа, и қериндашлар, [Рәбниң зияпитидә] йейишкә җәм болғиниңларда, [һәммәйлән толуқ кәлгичә] бир-бириңларни күтүңлар.

34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.

Бириси ач қосақ болса авал өйидә йәп кәлсун; шундақ қилип силәрниң җәм болушуңлар өзүңларға һөкүм-җаза йәткүзмәйдиған болиду. Қалған башқа мәсилиләрни болса, мән барғинимда тәртипкә салимән.