1 Књига дневника 16
1 И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.
So they brought in the ark of God, and set it in the midst of the tabernacle which David pitched for it; and they offered whole-burnt-offerings and peace-offerings before God.
2 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.
And David finished offering up whole-burnt-offerings and peace-offerings, and blessed the people in the name of the Lord.
3 И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина.
And he divided to every man of Israel (both men and women), to [every] man one baker's loaf, and a cake.
4 Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог:
And he appointed before the ark of the covenant of the Lord, Levites to minister [and] lift up the voice, and to give thanks and praise the Lord God of Israel:
5 Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,
Asaph [was] the chief, and next to him Zacharias, Jeiel, Semiramoth, and Jeiel, Mattathias, Eliab, and Banaeas, and Abdedom: and Jeiel sounding with musical instruments, lutes [and] harps, and Asaph with cymbals:
6 А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег.
and Banaeas and Oziel the priests [sounding] continually with trumpets before the ark of the covenant of God in that day.
7 У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:
Then David first gave orders to praise the Lord by the hand of Asaph and his brethren.
8 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
Song. Give thanks to the Lord, call upon him by his name, make known his designs among the people.
9 Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова.
Sing [songs] to him, and sing hymns to him, relate to all [people] his wonderful deeds, which the Lord has wrought.
10 Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа.
Praise his holy name, the heart that seeks his pleasure shall rejoice.
11 Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.
Seek the Lord and be strong, seek his face continually.
12 Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
Remember his wonderful works which he has wrought, his wonders, and the judgments of his mouth;
13 Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
[ye] seed of Israel his servants, [ye] seed of Jacob his chosen ones.
14 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
He [is] the Lord our God; his judgments [are] in all the earth.
15 Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена.
Let us remember his covenant for ever, his word which he commanded to a thousand generations,
16 Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,
which he covenanted with Abraham, and his oath [sworn] to Isaac.
17 То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни,
He confirmed it to Jacob for an ordinance, to Israel [as] an everlasting covenant,
18 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
saying, To thee will I give the land of Chanaan, the line of your inheritance:
19 Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.
when they were few in number, when they were but little, and dwelt as strangers in it;
20 Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.
and went from nation to nation, and from one kingdom to another people.
21 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
He suffered not a man to oppress them, and he reproved kings for their sakes,
22 Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла.
saying, Touch not my anointed ones, and deal not wrongfully with my prophets.
23 Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово.
Sing ye to the Lord, all the earth; proclaim his salvation from day to day.
24 Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.
Declare among the nations his glory, his wondrous deeds among all peoples.
25 Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова.
For the Lord [is] great, and greatly to be praised: he [is] to be feared above all gods.
26 Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
For all the gods of the nations [are] idols; but our God made the heavens.
27 Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом.
Glory and praise [are] in his presence; strength and rejoicing [are] in his place.
28 Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
Give to the Lord, ye families of the nations, give to the Lord glory and strength.
29 Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти.
Give to the Lord the glory [belonging] to his name: take gifts and offer [them] before him; and worship the Lord in his holy courts.
30 Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити.
Let the whole earth fear before him; let the earth be established, and not be moved.
31 Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.
Let the heavens rejoice, and let the earth exult; and let them say among the nations, The Lord reigns.
32 Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.
The sea with its fullness shall resound and the tree of the field, and all things in it.
33 Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.
Then shall the trees of the wood rejoice before the Lord, for he is come to judge the earth.
34 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
Give thanks to the Lord, for [it is] good, for his mercy [is] for ever.
35 И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом.
And say ye, Save us, O God of our salvation, and gather us, and rescue us from among the heathen, that we may praise thy holy name, and glory in thy praises.
36 Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа.
Blessed [be] the Lord God of Israel from everlasting and to everlasting: And all the people shall say, Amen. So they praised the Lord.
37 И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,
And they left there Asaph and his brethren before the ark of the covenant of the Lord, to minister before the ark continually, according to the service of each day: from day to day.
38 И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари;
And Abdedom and his brethren [were] sixty and eight; and Abdedom the son of Idithun, and Osa, [were] to be door-keepers.
39 А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,
And [they appointed] Sadoc the priest, and his brethren the priests, before the tabernacle of the Lord in the high place in Gabaon,
40 Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу,
to offer up whole-burnt-offerings continually morning and evening, and according to all things written in the law of the Lord, which he commanded the children of Israel by Moses the servant of God.
41 И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова,
And with him [were] Aeman and Idithun, and the rest chosen out by name to praise the Lord, for his mercy [endures] for ever.
42 С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.
And with them [there were] trumpets and cymbals to sound aloud, and musical instruments for the songs of God: and the sons of Idithun [were] at the gate.
43 Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.
And all the people went every one to his home: and David returned to bless his house.
