1 Књига дневника 14
1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
Misit quoque Hiram rex Tyri nuncios ad David, et ligna cedrina, et artifices parietum, lignorumque: ut aedificarent ei domum.
2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
Cognovitque David eo quod confirmasset eum Dominus in regem super Israel, et sublevatum est regnum suum super populum eius Israel.
3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
Accepit quoque David alias uxores in Ierusalem: genuitque filios, et filias.
4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
Et haec nomina eorum, qui nati sunt ei in Ierusalem: Samua, et Sobab, Nathan, et Salomon,
5 И Јевар и Елисуја и Елфалет,
Iebahar, et Elisua, et Eliphalet,
6 И Нога и Нефег и Јафија
Noga quoque, et Napheg, et Iaphia,
7 И Елисама и Велијада и Елифалет.
Elisama, et Baaliada, et Eliphalet.
8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
Audientes autem Philisthiim eo quod unctus esset David regem super universum Israel, ascenderunt omnes ut quaererent eum: quod cum audisset David, egressus est obviam eis.
9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
Porro Philisthiim venientes, diffusi sunt in Valle Raphaim.
10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
Consuluitque David Dominum, dicens: Si ascendam ad Philisthaeos, et si trades eos in manu mea? Et dixit ei Dominus: Ascende, et tradam eos in manu tua.
11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
Cumque illi ascendissent in Baalpharasim, percussit eos ibi David, et dixit: Divisit Deus inimicos meos per manum meam, sicut dividuntur aquae: et idcirco vocatum est nomen illius loci Baalpharasim.
12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
Dereliqueruntque ibi deos suos, quos David iussit exuri.
13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
Alia etiam vice Philisthiim irruerunt, et diffusi sunt in valle.
14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
Consuluitque rursum David Deum, et dixit ei Deus: Non ascendas post eos, recede ab eis, et venies contra illos ex adverso pyrorum.
15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
Cumque audieris sonitum gradientis in cacumine pyrorum, tunc egredieris ad bellum. Egressus est enim Deus ante te, ut percutiat castra Philisthiim.
16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
Fecit ergo David sicut praeceperat ei Deus, et percussit castra Philisthinorum, de Gabaon usque Gazera.
17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
Divulgatumque est nomen David in universis regionibus, et Dominus dedit pavorem eius super omnes gentes.
