Luki 20
1 I kad on u jedan od onijeh dana uèaše narod u crkvi i propovijedaše jevanðelje, doðoše glavari sveštenièki i književnici sa starješinama,
或 日イエス宮にて民を教へ、福音を宣べゐ給ふとき、祭司長・學者らは、長老どもと共に近づき來り、
2 I rekoše mu govoreæi: kaži nam kakvom vlasti to èiniš? Ili ko ti je dao vlast tu?
イエスに語りて言ふ『なにの權威をもて此 等の事をなすか、此の權威を授けし者は誰か、我らに告げよ』
3 A on odgovarajuæi reèe im: i ja æu vas upitati jednu rijeè, i kažite mi:
答へて言ひ給ふ『われも一言なんぢらに問はん、答へよ。
4 Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?
ヨハネのバプテスマは天よりか、人よりか』
5 A oni pomišljahu u sebi govoreæi: ako reèemo s neba, reæi æe: zašto mu dakle ne vjerovaste?
彼ら互に論じて言ふ『もし「天より」と言はば「なに故かれを信ぜざりし」と言はん。
6 Ako li reèemo: od ljudi, sav æe nas narod pobiti kamenjem; jer svi vjerovahu da Jovan bješe prorok.
もし「人より」と言はんか、民みなヨハネを預言者と信ずるによりて、我らを石にて撃たん』
7 I odgovoriše: ne znamo otkuda.
遂に何處よりか知らぬ由を答ふ。
8 A Isus im reèe: ni ja vama neæu kazati kakvom vlasti ovo èinim.
イエス言ひたまふ『われも何の權威をもて此 等の事をなすか、汝らに告げじ』
9 A narodu poèe kazivati prièu ovu: jedan èovjek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.
かくて次の譬を民に語りいで給ふ『ある人、葡萄園を造りて農夫どもに貸し、遠く旅立して久しくなりぬ。
10 I u vrijeme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskoga; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše prazna.
時 至りて、葡萄園の所得を納めしめんとて、一人の僕を農夫の許に遣ししに、農夫ども之を打ちたたき、空手にて歸らしめたり。
11 I posla opet drugoga slugu; a oni i onoga izbiše i osramotivši poslaše prazna.
又ほかの僕を遣ししに、之をも打ちたたき、辱しめ、空手にて歸らしめたり。
12 I posla opet treæega; a oni i onoga raniše, i istjeraše.
なほ三度めの者を遣ししに、之をも傷つけて逐ひ出したり。
13 Onda reèe gospodar od vinograda: šta æu èiniti? Da pošljem sina svojega ljubaznoga: eda se kako zastide kad vide njega.
葡萄園の主いふ「われ何を爲さんか。我が愛しむ子を遣さん、或は之を敬ふなるべし」
14 A vinogradari vidjevši njega mišljahu u sebi govoreæi: ovo je našljednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.
農夫ども之を見て互に論じて言ふ「これは世嗣なり。いざ殺して其の嗣業を我らの物とせん」
15 I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta æe dakle uèiniti njima gospodar od vinograda?
かくてこれを葡萄園の外に逐ひ出して殺せり。さらば葡萄園の主かれらに何を爲さんか、
16 Doæi æe i pogubiæe ove vinogradare, i daæe vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: ne dao Bog!
來りてかの農夫どもを亡し、葡萄園を他の者どもに與ふべし』人々これを聽きて言ふ『然はあらざれ』
17 A on pogledavši na njih reèe: šta znaèi dakle ono u pismu: kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?
イエス彼らに目を注めて言ひ給ふ『されば「造家者らの棄てる石は、これぞ隅の首石となれる」と録されたるは何ぞや。
18 Svaki koji padne na taj kamen razbiæe se; a na koga on padne satræe ga.
凡そその石の上に倒るる者は碎け、又その石、人の上に倒るれば、その人を微塵にせん』
19 I gledahu glavari sveštenièki i književnici u onaj èas da dignu ruke na nj; ali se pobojaše naroda, jer razumješe da njima ovu prièu kaza.
此のとき學者・祭司長ら、イエスに手をかけんと思ひたれど、民を恐れたり。この譬の己どもを指して言ひ給へるを悟りしに因る。
20 I pažahu na njega, i poslaše vrebaèe, koji se graðahu kao da su pobožni: ne bi li ga uhvatili u rijeèi da ga predadu poglavarima i vlasti sudijnoj.
かくて彼ら機を窺ひ、イエスを司の支配と權威との下に付さんとて、その言を捉ふるために、義人の樣したる間諜どもを遣したれば、
21 I upitaše ga govoreæi: uèitelju! znamo da pravo govoriš i uèiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista uèiš putu Božijemu:
其の者どもイエスに問ひて言ふ『師よ、我らは汝の正しく語り、かつ教へ、外貌を取らず、眞をもて神の道を教へ給ふを知る。
22 Treba li nam æesaru davati haraè, ili ne?
われら貢をカイザルに納むるは、善きか、惡しきか』
23 A on razumjevši njihovo lukavstvo reèe im: šta me kušate?
イエスその惡巧を知りて言ひ給ふ、
24 Pokažite mi dinar; èij je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajuæi rekoše: æesarev.
『デナリを我に見せよ。これは誰の像、たれの號なるか』『カイザルのなり』と答ふ。
25 A on im reèe: podajte dakle što je æesarevo æesaru, a što je Božije Bogu.
イエス言ひ給ふ『さらばカイザルの物はカイザルに、神の物は神に納めよ』
26 I ne mogoše rijeèi njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru njegovu, i umukoše.
かれら民の前にて其の言をとらへ得ず、且その答を怪しみて默したり。
27 A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenija, i pitahu ga
また復活なしと言張るサドカイ人の或 者ども、イエスに來り問ひて言ふ、
28 Govoreæi: uèitelju! Mojsije nam napisa: ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez djece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne sjeme bratu svojemu.
『師よ、モーセは、人の兄弟もし妻あり子なくして死なば、其の兄弟かれの妻を娶りて、兄弟のために嗣子を擧ぐべしと、我らに書き遣したり。
29 Bijaše sedam braæe, i prvi uze ženu, i umrije bez djece;
さて茲に七人の兄弟ありて、兄、妻を娶り、子なくして死に、
30 I uze drugi ženu, i on umrije bez djece;
第二、第三の者も之を娶り、
31 I treæi je uze; a tako i svi sedam; i ne ostaviše djece, i pomriješe;
七人みな同じく子を殘さずして死に、
32 A poslije sviju umrije i žena.
後には其の女も死にたり。
33 O vaskrseniju dakle koga æe od njih biti žena? jer je ona sedmorici bila žena.
されば復活の時、この女は誰の妻たるべきか、七人これを妻としたればなり』
イエス言ひ給ふ『この世の子らは娶り嫁ぎすれど、 (aiōn g165)
35 A koji se udostoje dobiti onaj svijet i vaskrsenije iz mrtvijeh niti æe se ženiti ni udavati; (aiōn g165)
かの世に入るに、死人の中より甦へるに相應しとせらるる者は、娶り嫁ぎすることなし。 (aiōn g165)
36 Jer više ne mogu umrijeti; jer su kao anðeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenija.
彼 等ははや死ぬること能はざればなり。御使たちに等しく、また復活の子どもにして、神の子供たるなり。
37 A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gdje naziva Gospoda Boga Avraamova i Boga Isakova i Boga Jakovljeva.
死にたる者の甦へる事は、モーセも柴の條に、主を「アブラハムの神、イサクの神、ヤコブの神」と呼びて之を示せり。
38 A Bog nije Bog mrtvijeh nego živijeh; jer su njemu svi živi.
神は死にたる者の神にあらず、生ける者の神なり。それ神の前には皆 生けるなり』
39 A neki od književnika odgovarajuæi rekoše: uèitelju! dobro si kazao.
學者のうちの或 者ども答へて『師よ、善く言ひ給へり』と言ふ。
40 I veæ ne smijahu ništa da ga zapitaju. A on im reèe:
彼 等ははや何事をも問ひ得ざりし故なり。
41 Kako govore da je Hristos sin Davidov?
イエス彼らに言ひたまふ『如何なれば人々、キリストをダビデの子と言ふか。
42 Kad sam David govori u psaltiru: reèe Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane,
ダビデ自ら詩 篇に言ふ「主わが主に言ひたまふ、
43 Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojima.
われ汝の敵を汝の足臺となすまでは、わが右に坐せよ」
44 David dakle njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?
ダビデ斯く彼を主と稱ふれば、爭でその子ならんや』
45 A kad sav narod slušaše, reèe uèenicima svojijem:
民の皆ききをる中にて、イエス弟子たちに言ひ給ふ、
46 Èuvajte se od književnika, koji hoæe da idu u dugaèkijem haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvijeh mjesta po zbornicama, i zaèelja na gozbama;
『學者らに心せよ。彼らは長き衣を著て歩むことを好み、市場にての敬禮、會堂の上座、饗宴の上席を喜び、
47 Koji jedu kuæe udovièke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni æe još veæma biti osuðeni.
また寡婦らの家を呑み、外見をつくりて長き祈をなす。其の受くる審判は更に嚴しからん』
