لُوکَح 7
| تَتَح پَرَں سَ لوکاناں کَرْنَگوچَرے تانْ سَرْوّانْ اُپَدیشانْ سَماپْیَ یَدا کَپھَرْناہُومْپُرَں پْرَوِشَتِ | 1 |
А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
| تَدا شَتَسیناپَتیح پْرِیَداسَ ایکو مرِتَکَلْپَح پِیڈِتَ آسِیتْ۔ | 2 |
У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
| اَتَح سیناپَتِ رْیِیشو رْوارْتّاں نِشَمْیَ داسَسْیاروگْیَکَرَنایَ تَسْیاگَمَنارْتھَں وِنَیَکَرَنایَ یِہُودِییانْ کِیَتَح پْراچَح پْریشَیاماسَ۔ | 3 |
А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
| تے یِیشورَنْتِکَں گَتْوا وِنَیاتِشَیَں وَکْتُماریبھِرے، سَ سیناپَتِ رْبھَوَتونُگْرَہَں پْراپْتُمْ اَرْہَتِ۔ | 4 |
А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
| یَتَح سوسْمَجّاتِیییشُ لوکیشُ پْرِییَتے تَتھاسْمَتْکرِتے بھَجَنَگیہَں نِرْمِّتَوانْ۔ | 5 |
Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
| تَسْمادْ یِیشُسْتَیح سَہَ گَتْوا نِویشَنَسْیَ سَمِیپَں پْراپَ، تَدا سَ شَتَسیناپَتِ رْوَکْشْیَمانَواکْیَں تَں وَکْتُں بَنْدھُونْ پْراہِنوتْ۔ ہے پْرَبھو سْوَیَں شْرَمو نَ کَرْتَّوْیو یَدْ بھَوَتا مَدْگیہَمَدھْیے پادارْپَنَں کْرِییتَ تَدَپْیَہَں نارْہامِ، | 6 |
А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
| کِنْچاہَں بھَوَتْسَمِیپَں یاتُمَپِ ناتْمانَں یوگْیَں بُدّھَوانْ، تَتو بھَوانْ واکْیَماتْرَں وَدَتُ تینَیوَ مَمَ داسَح سْوَسْتھو بھَوِشْیَتِ۔ | 7 |
Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
| یَسْمادْ اَہَں پَرادھِینوپِ مَمادھِینا یاح سیناح سَنْتِ تاسامْ ایکَجَنَں پْرَتِ یاہِیتِ مَیا پْروکْتے سَ یاتِ؛ تَدَنْیَں پْرَتِ آیاہِیتِ پْروکْتے سَ آیاتِ؛ تَتھا نِجَداسَں پْرَتِ ایتَتْ کُرْوِّتِ پْروکْتے سَ تَدیوَ کَروتِ۔ | 8 |
Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
| یِیشُرِدَں واکْیَں شْرُتْوا وِسْمَیَں یَیَو، مُکھَں پَراوَرْتْیَ پَشْچادْوَرْتِّنو لوکانْ بَبھاشے چَ، یُشْمانَہَں وَدامِ اِسْراییلو وَںشَمَدھْییپِ وِشْواسَمِیدرِشَں نَ پْراپْنَوَں۔ | 9 |
А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
| تَتَسْتے پْریشِتا گرِہَں گَتْوا تَں پِیڈِتَں داسَں سْوَسْتھَں دَدرِشُح۔ | 10 |
И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
| پَرےہَنِ سَ نایِیناکھْیَں نَگَرَں جَگامَ تَسْیانیکے شِشْیا اَنْیے چَ لوکاسْتینَ سارْدّھَں یَیُح۔ | 11 |
И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
| تیشُ تَنَّگَرَسْیَ دْوارَسَنِّدھِں پْراپْتیشُ کِیَنْتو لوکا ایکَں مرِتَمَنُجَں وَہَنْتو نَگَرَسْیَ بَہِرْیانْتِ، سَ تَنْماتُریکَپُتْرَسْتَنْماتا چَ وِدھَوا؛ تَیا سارْدّھَں تَنَّگَرِییا بَہَوو لوکا آسَنْ۔ | 12 |
Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
| پْرَبھُسْتاں وِلوکْیَ سانُکَمْپَح کَتھَیاماسَ، ما رودِیح۔ سَ سَمِیپَمِتْوا کھَٹْواں پَسْپَرْشَ تَسْمادْ واہَکاح سْتھَگِتاسْتَمْیُح؛ | 13 |
И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
| تَدا سَ اُواچَ ہے یُوَمَنُشْیَ تْوَمُتِّشْٹھَ، تْوامَہَمْ آجْناپَیامِ۔ | 14 |
И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
| تَسْماتْ سَ مرِتو جَنَسْتَتْکْشَنَمُتّھایَ کَتھاں پْرَکَتھِتَح؛ تَتو یِیشُسْتَسْیَ ماتَرِ تَں سَمَرْپَیاماسَ۔ | 15 |
И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
| تَسْماتْ سَرْوّے لوکاح شَشَنْکِرے؛ ایکو مَہابھَوِشْیَدْوادِی مَدھْیےسْماکَمْ سَمُدَیتْ، اِیشْوَرَشْچَ سْوَلوکانَنْوَگرِہْلاتْ کَتھامِماں کَتھَیِتْوا اِیشْوَرَں دھَنْیَں جَگَدُح۔ | 16 |
А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
| تَتَح پَرَں سَمَسْتَں یِہُودادیشَں تَسْیَ چَتُرْدِکْسْتھَدیشَنْچَ تَسْیَیتَتْکِیرْتِّ رْوْیانَشے۔ | 17 |
И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
| تَتَح پَرَں یوہَنَح شِشْییشُ تَں تَدْورِتّانْتَں جْناپِتَوَتْسُ | 18 |
И јавише Јовану ученици његови за све ово.
| سَ سْوَشِشْیاناں دْوَو جَناواہُویَ یِیشُں پْرَتِ وَکْشْیَمانَں واکْیَں وَکْتُں پْریشَیاماسَ، یَسْیاگَمَنَمْ اَپیکْشْیَ تِشْٹھامو وَیَں کِں سَ ایوَ جَنَسْتْوَں؟ کِں وَیَمَنْیَمَپیکْشْیَ سْتھاسْیامَح؟ | 19 |
И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
| پَشْچاتَّو مانَوَو گَتْوا کَتھَیاماسَتُح، یَسْیاگَمَنَمْ اَپیکْشْیَ تِشْٹھامو وَیَں، کِں سَایوَ جَنَسْتْوَں؟ کِں وَیَمَنْیَمَپیکْشْیَ سْتھاسْیامَح؟ کَتھامِماں تُبھْیَں کَتھَیِتُں یوہَنْ مَجَّکَ آواں پْریشِتَوانْ۔ | 20 |
Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
| تَسْمِنْ دَنْڈے یِیشُوروگِنو مَہاوْیادھِمَتو دُشْٹَبھُوتَگْرَسْتاںشْچَ بَہُونْ سْوَسْتھانْ کرِتْوا، اَنیکانْدھیبھْیَشْچَکْشُںشِ دَتّوا پْرَتْیُواچَ، | 21 |
А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
| یُواں وْرَجَتَمْ اَنْدھا نیتْرانِ کھَنْجاشْچَرَنانِ چَ پْراپْنُوَنْتِ، کُشْٹھِنَح پَرِشْکْرِیَنْتے، بَدھِراح شْرَوَنانِ مرِتاشْچَ جِیوَنانِ پْراپْنُوَنْتِ، دَرِدْراناں سَمِیپیشُ سُسَںوادَح پْرَچارْیَّتے، یَں پْرَتِ وِگھْنَسْوَرُوپوہَں نَ بھَوامِ سَ دھَنْیَح، | 22 |
И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
| ایتانِ یانِ پَشْیَتھَح شرِنُتھَشْچَ تانِ یوہَنَں جْناپَیَتَمْ۔ | 23 |
И благо ономе који се не саблазни о мене.
| تَیو رْدُوتَیو رْگَتَیوح سَتو رْیوہَنِ سَ لوکانْ وَکْتُمُپَچَکْرَمے، یُویَں مَدھْییپْرانْتَرَں کِں دْرَشْٹُں نِرَگَمَتَ؟ کِں وایُنا کَمْپِتَں نَڈَں؟ | 24 |
А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
| یُویَں کِں دْرَشْٹُں نِرَگَمَتَ؟ کِں سُوکْشْمَوَسْتْرَپَرِدھایِنَں کَمَپِ نَرَں؟ کِنْتُ یے سُوکْشْمَمرِدُوَسْتْرانِ پَرِدَدھَتِ سُوتَّمانِ دْرَوْیانِ بھُنْجَتے چَ تے راجَدھانِیشُ تِشْٹھَنْتِ۔ | 25 |
Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
| تَرْہِ یُویَں کِں دْرَشْٹُں نِرَگَمَتَ؟ کِمیکَں بھَوِشْیَدْوادِنَں؟ تَدیوَ سَتْیَں کِنْتُ سَ پُمانْ بھَوِشْیَدْوادِنوپِ شْریشْٹھَ اِتْیَہَں یُشْمانْ وَدامِ؛ | 26 |
Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
| پَشْیَ سْوَکِییَدُوتَنْتُ تَواگْرَ پْریشَیامْیَہَں۔ گَتْوا تْوَدِییَمارْگَنْتُ سَ ہِ پَرِشْکَرِشْیَتِ۔ یَدَرْتھے لِپِرِیَمْ آسْتے سَ ایوَ یوہَنْ۔ | 27 |
Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
| اَتو یُشْمانَہَں وَدامِ سْتْرِیا گَرْبّھَجاتاناں بھَوِشْیَدْوادِناں مَدھْیے یوہَنو مَجَّکاتْ شْریشْٹھَح کوپِ ناسْتِ، تَتْراپِ اِیشْوَرَسْیَ راجْیے یَح سَرْوَّسْماتْ کْشُدْرَح سَ یوہَنوپِ شْریشْٹھَح۔ | 28 |
Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
| اَپَرَنْچَ سَرْوّے لوکاح کَرَمَنْچایِنَشْچَ تَسْیَ واکْیانِ شْرُتْوا یوہَنا مَجَّنینَ مَجِّتاح پَرَمیشْوَرَں نِرْدوشَں مینِرے۔ | 29 |
И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
| کِنْتُ پھِرُوشِنو وْیَوَسْتھاپَکاشْچَ تینَ نَ مَجِّتاح سْوانْ پْرَتِیشْوَرَسْیوپَدیشَں نِشْپھَلَمْ اَکُرْوَّنْ۔ | 30 |
А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
| اَتھَ پْرَبھُح کَتھَیاماسَ، اِدانِینْتَنَجَنانْ کینوپَمامِ؟ تے کَسْیَ سَدرِشاح؟ | 31 |
А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
| یے بالَکا وِپَنْیامْ اُپَوِشْیَ پَرَسْپَرَمْ آہُویَ واکْیَمِدَں وَدَنْتِ، وَیَں یُشْماکَں نِکَٹے وَںشِیرَوادِشْمَ، کِنْتُ یُویَں نانَرْتِّشْٹَ، وَیَں یُشْماکَں نِکَٹَ اَرودِشْمَ، کِنْتُ یُیَں نَ وْیَلَپِشْٹَ، بالَکَیریتادرِشَیسْتیشامْ اُپَما بھَوَتِ۔ | 32 |
Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
| یَتو یوہَنْ مَجَّکَ آگَتْیَ پُوپَں ناکھادَتْ دْراکْشارَسَنْچَ ناپِوَتْ تَسْمادْ یُویَں وَدَتھَ، بھُوتَگْرَسْتویَمْ۔ | 33 |
Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
| تَتَح پَرَں مانَوَسُتَ آگَتْیاکھادَدَپِوَنْچَ تَسْمادْ یُویَں وَدَتھَ، کھادَکَح سُراپَشْچانْڈالَپاپِناں بَنْدھُریکو جَنو درِشْیَتامْ۔ | 34 |
Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
| کِنْتُ جْنانِنو جْنانَں نِرْدوشَں وِدُح۔ | 35 |
И оправдаше премудрост сва деца њена.
| پَشْچادیکَح پھِرُوشِی یِیشُں بھوجَنایَ نْیَمَنْتْرَیَتْ تَتَح سَ تَسْیَ گرِہَں گَتْوا بھوکْتُمُپَوِشْٹَح۔ | 36 |
Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
| ایتَرْہِ تَتْپھِرُوشِنو گرِہے یِیشُ رْبھیکْتُمْ اُپاویکْشِیتْ تَچّھرُتْوا تَنَّگَرَواسِنِی کاپِ دُشْٹا نارِی پانْڈَرَپْرَسْتَرَسْیَ سَمْپُٹَکے سُگَنْدھِتَیلَمْ آنِییَ | 37 |
И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
| تَسْیَ پَشْچاتْ پادَیوح سَنِّدھَو تَسْیَو رُدَتِی چَ نیتْرامْبُبھِسْتَسْیَ چَرَنَو پْرَکْشالْیَ نِجَکَچَیرَمارْکْشِیتْ، تَتَسْتَسْیَ چَرَنَو چُمْبِتْوا تینَ سُگَنْدھِتَیلینَ مَمَرْدَ۔ | 38 |
И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
| تَسْماتْ سَ نِمَنْتْرَیِتا پھِرُوشِی مَنَسا چِنْتَیاماسَ، یَدْیَیَں بھَوِشْیَدْوادِی بھَویتْ تَرْہِ اینَں سْپرِشَتِ یا سْتْرِی سا کا کِیدرِشِی چیتِ جْناتُں شَکْنُیاتْ یَتَح سا دُشْٹا۔ | 39 |
А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
| تَدا یاشُسْتَں جَگادَ، ہے شِمونْ تْواں پْرَتِ مَمَ کِنْچِدْ وَکْتَوْیَمَسْتِ؛ تَسْماتْ سَ بَبھاشے، ہے گُرو تَدْ وَدَتُ۔ | 40 |
И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
| ایکوتَّمَرْنَسْیَ دْواوَدھَمَرْناواسْتاں، تَیوریکَح پَنْچَشَتانِ مُدْراپادانْ اَپَرَشْچَ پَنْچاشَتْ مُدْراپادانْ دھارَیاماسَ۔ | 41 |
А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
| تَدَنَنْتَرَں تَیوح شودھْیابھاواتْ سَ اُتَّمَرْنَسْتَیو ررِنے چَکْشَمے؛ تَسْماتْ تَیورْدْوَیوح کَسْتَسْمِنْ پْریشْیَتے بَہُ؟ تَدْ بْرُوہِ۔ | 42 |
А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
| شِمونْ پْرَتْیُواچَ، مَیا بُدھْیَتے یَسْیادھِکَمْ رِنَں چَکْشَمے سَ اِتِ؛ تَتو یِیشُسْتَں وْیاجَہارَ، تْوَں یَتھارْتھَں وْیَچارَیَح۔ | 43 |
А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
| اَتھَ تاں نارِیں پْرَتِ وْیاگھُٹھْیَ شِمونَمَووچَتْ، سْتْرِیمِماں پَشْیَسِ؟ تَوَ گرِہے مَیّاگَتے تْوَں پادَپْرَکْشالَنارْتھَں جَلَں ناداح کِنْتُ یوشِدیشا نَیَنَجَلَے رْمَمَ پادَو پْرَکْشالْیَ کیشَیرَمارْکْشِیتْ۔ | 44 |
И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
| تْوَں ماں ناچُمْبِیح کِنْتُ یوشِدیشا سْوِییاگَمَنادارَبھْیَ مَدِییَپادَو چُمْبِتُں نَ وْیَرَںسْتَ۔ | 45 |
Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
| تْوَنْچَ مَدِییوتَّمانْگے کِنْچِدَپِ تَیلَں نامَرْدِیح کِنْتُ یوشِدیشا مَمَ چَرَنَو سُگَنْدھِتَیلینامَرْدِّیتْ۔ | 46 |
Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
| اَتَسْتْواں وْیاہَرامِ، ایتَسْیا بَہُ پاپَمَکْشَمْیَتَ تَتو بَہُ پْرِییَتے کِنْتُ یَسْیالْپَپاپَں کْشَمْیَتے سولْپَں پْرِییَتے۔ | 47 |
Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
| تَتَح پَرَں سَ تاں بَبھاشے، تْوَدِییَں پاپَمَکْشَمْیَتَ۔ | 48 |
А њој рече: Опраштају ти се греси.
| تَدا تینَ سارْدّھَں یے بھوکْتُمْ اُپَوِوِشُسْتے پَرَسْپَرَں وَکْتُماریبھِرے، اَیَں پاپَں کْشَمَتے کَ ایشَح؟ | 49 |
И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
| کِنْتُ سَ تاں نارِیں جَگادَ، تَوَ وِشْواسَسْتْواں پَرْیَّتْراسْتَ تْوَں کْشیمینَ وْرَجَ۔ | 50 |
А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
