لُوکَح 5
| اَنَنْتَرَں یِیشُریکَدا گِنیشَرَتھْدَسْیَ تِیرَ اُتِّشْٹھَتِ، تَدا لوکا اِیشْوَرِییَکَتھاں شْروتُں تَدُپَرِ پْرَپَتِتاح۔ | 1 |
Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
| تَدانِیں سَ ہْدَسْیَ تِیرَسَمِیپے نَودْوَیَں دَدَرْشَ کِنْچَ مَتْسْیوپَجِیوِنو ناوَں وِہایَ جالَں پْرَکْشالَیَنْتِ۔ | 2 |
И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
| تَتَسْتَیورْدْوَیو رْمَدھْیے شِمونو ناوَمارُہْیَ تِیراتْ کِنْچِدُّورَں یاتُں تَسْمِنْ وِنَیَں کرِتْوا نَوکایامُپَوِشْیَ لوکانْ پْروپَدِشْٹَوانْ۔ | 3 |
И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
| پَشْچاتْ تَں پْرَسْتاوَں سَماپْیَ سَ شِمونَں وْیاجَہارَ، گَبھِیرَں جَلَں گَتْوا مَتْسْیانْ دھَرْتُّں جالَں نِکْشِپَ۔ | 4 |
А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
| تَتَح شِمونَ بَبھاشے، ہے گُرو یَدْیَپِ وَیَں کرِتْسْناں یامِنِیں پَرِشْرَمْیَ مَتْسْیَیکَمَپِ نَ پْراپْتاسْتَتھاپِ بھَوَتو نِدیشَتو جالَں کْشِپامَح۔ | 5 |
И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
| اَتھَ جالے کْشِپْتے بَہُمَتْسْیَپَتَنادْ آنایَح پْرَچّھِنَّح۔ | 6 |
И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
| تَسْمادْ اُپَکَرْتُّمْ اَنْیَنَوسْتھانْ سَنْگِنَ آیاتُمْ اِنْگِتینَ سَماہْوَیَنْ تَتَسْتَ آگَتْیَ مَتْسْیَے رْنَودْوَیَں پْرَپُورَیاماسُ رْیَے رْنَودْوَیَں پْرَمَگْنَمْ۔ | 7 |
И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
| تَدا شِمونْپِتَرَسْتَدْ وِلوکْیَ یِیشوشْچَرَنَیوح پَتِتْوا، ہے پْرَبھوہَں پاپِی نَرو مَمَ نِکَٹادْ بھَوانْ یاتُ، اِتِ کَتھِتَوانْ۔ | 8 |
А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
| یَتو جالے پَتِتاناں مَتْسْیاناں یُوتھاتْ شِمونْ تَتْسَنْگِنَشْچَ چَمَتْکرِتَوَنْتَح؛ شِمونَح سَہَکارِنَو سِوَدیح پُتْرَو یاکُوبْ یوہَنْ چیمَو تادرِشَو بَبھُووَتُح۔ | 9 |
Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
| تَدا یِیشُح شِمونَں جَگادَ ما بھَیشِیرَدْیارَبھْیَ تْوَں مَنُشْیَدھَرو بھَوِشْیَسِ۔ | 10 |
А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
| اَنَنْتَرَں سَرْوّاسُ نَوسُ تِیرَمْ آنِیتاسُ تے سَرْوّانْ پَرِتْیَجْیَ تَسْیَ پَشْچادْگامِنو بَبھُووُح۔ | 11 |
И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
| تَتَح پَرَں یِیشَو کَسْمِںشْچِتْ پُرے تِشْٹھَتِ جَنَ ایکَح سَرْوّانْگَکُشْٹھَسْتَں وِلوکْیَ تَسْیَ سَمِیپے نْیُبْجَح پَتِتْوا سَوِنَیَں وَکْتُماریبھے، ہے پْرَبھو یَدِ بھَوانِچّھَتِ تَرْہِ ماں پَرِشْکَرْتُّں شَکْنوتِ۔ | 12 |
И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.
| تَدانِیں سَ پانِں پْرَسارْیَّ تَدَنْگَں سْپرِشَنْ بَبھاشے تْوَں پَرِشْکْرِیَسْویتِ مَمیچّھاسْتِ تَتَسْتَتْکْشَنَں سَ کُشْٹھاتْ مُکْتَح۔ | 13 |
И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.
| پَشْچاتْ سَ تَماجْناپَیاماسَ کَتھامِماں کَسْمَیچِدْ اَکَتھَیِتْوا یاجَکَسْیَ سَمِیپَنْچَ گَتْوا سْوَں دَرْشَیَ، لوکیبھْیو نِجَپَرِشْکرِتَتْوَسْیَ پْرَمانَدانایَ مُوساجْنانُسارینَ دْرَوْیَمُتْمرِجَسْوَ چَ۔ | 14 |
И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.
| تَتھاپِ یِیشوح سُکھْیاتِ رْبَہُ وْیاپْتُماریبھے کِنْچَ تَسْیَ کَتھاں شْروتُں سْوِییَروگیبھْیو موکْتُنْچَ لوکا آجَگْمُح۔ | 15 |
Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.
| اَتھَ سَ پْرانْتَرَں گَتْوا پْرارْتھَیانْچَکْرے۔ | 16 |
А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
| اَپَرَنْچَ ایکَدا یِیشُرُپَدِشَتِ، ایتَرْہِ گالِیلْیِہُوداپْرَدیشَیوح سَرْوَّنَگَریبھْیو یِرُوشالَمَشْچَ کِیَنْتَح پھِرُوشِلوکا وْیَوَسْتھاپَکاشْچَ سَماگَتْیَ تَدَنْتِکے سَمُپَوِوِشُح، تَسْمِنْ کالے لوکاناماروگْیَکارَناتْ پْرَبھوح پْرَبھاوَح پْرَچَکاشے۔ | 17 |
И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.
| پَشْچاتْ کِیَنْتو لوکا ایکَں پَکْشاگھاتِنَں کھَٹْوایاں نِدھایَ یِیشوح سَمِیپَمانیتُں سَمُّکھے سْتھاپَیِتُنْچَ وْیاپْرِیَنْتَ۔ | 18 |
И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;
| کِنْتُ بَہُجَنَنِوَہَسَمْوادھاتْ نَ شَکْنُوَنْتو گرِہوپَرِ گَتْوا گرِہَپرِشْٹھَں کھَنِتْوا تَں پَکْشاگھاتِنَں سَکھَٹْوَں گرِہَمَدھْیے یِیشوح سَمُّکھے وَروہَیاماسُح۔ | 19 |
И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.
| تَدا یِیشُسْتیشامْ اِیدرِشَں وِشْواسَں وِلوکْیَ تَں پَکْشاگھاتِنَں وْیاجَہارَ، ہے مانَوَ تَوَ پاپَمَکْشَمْیَتَ۔ | 20 |
И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.
| تَسْمادْ اَدھْیاپَکاح پھِرُوشِنَشْچَ چِتَّیرِتّھَں پْرَچِنْتِتَوَنْتَح، ایشَ جَنَ اِیشْوَرَں نِنْدَتِ کویَں؟ کیوَلَمِیشْوَرَں وِنا پاپَں کْشَنْتُں کَح شَکْنوتِ؟ | 21 |
И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
| تَدا یِیشُسْتیشامْ اِتّھَں چِنْتَنَں وِدِتْوا تیبھْیوکَتھَیَدْ یُویَں مَنوبھِح کُتو وِتَرْکَیَتھَ؟ | 22 |
А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?
| تَوَ پاپَکْشَما جاتا یَدْوا تْوَمُتّھایَ وْرَجَ ایتَیو رْمَدھْیے کا کَتھا سُکَتھْیا؟ | 23 |
Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?
| کِنْتُ پرِتھِوْیاں پاپَں کْشَنْتُں مانَوَسُتَسْیَ سامَرْتھْیَمَسْتِیتِ یَتھا یُویَں جْناتُں شَکْنُتھَ تَدَرْتھَں (سَ تَں پَکْشاگھاتِنَں جَگادَ) اُتِّشْٹھَ سْوَشَیّاں گرِہِیتْوا گرِہَں یاہِیتِ تْوامادِشامِ۔ | 24 |
Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме: ) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.
| تَسْماتْ سَ تَتْکْشَنَمْ اُتّھایَ سَرْوّیشاں ساکْشاتْ نِجَشَیَنِییَں گرِہِیتْوا اِیشْوَرَں دھَنْیَں وَدَنْ نِجَنِویشَنَں یَیَو۔ | 25 |
И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.
| تَسْماتْ سَرْوّے وِسْمَیَ پْراپْتا مَنَحسُ بھِیتاشْچَ وَیَمَدْیاسَمْبھَوَکارْیّانْیَدَرْشامَ اِتْیُکْتْوا پَرَمیشْوَرَں دھَنْیَں پْرودِتاح۔ | 26 |
И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
| تَتَح پَرَں بَہِرْگَچّھَنْ کَرَسَنْچَیَسْتھانے لیوِنامانَں کَرَسَنْچایَکَں درِشْٹْوا یِیشُسْتَمَبھِدَدھے مَمَ پَشْچادیہِ۔ | 27 |
И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.
| تَسْماتْ سَ تَتْکْشَناتْ سَرْوَّں پَرِتْیَجْیَ تَسْیَ پَشْچادِیایَ۔ | 28 |
И оставивши све, устаде и пође за Њим.
| اَنَنْتَرَں لیوِ رْنِجَگرِہے تَدَرْتھَں مَہابھوجْیَں چَکارَ، تَدا تَیح سَہانیکے کَرَسَنْچایِنَسْتَدَنْیَلوکاشْچَ بھوکْتُمُپَوِوِشُح۔ | 29 |
И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.
| تَسْماتْ کارَناتْ چَنْڈالاناں پاپِلوکانانْچَ سَنْگے یُویَں کُتو بھَںگْدھْوے پِوَتھَ چیتِ کَتھاں کَتھَیِتْوا پھِرُوشِنودھْیاپَکاشْچَ تَسْیَ شِشْیَیح سَہَ واگْیُدّھَں کَرْتُّماریبھِرے۔ | 30 |
И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
| تَسْمادْ یِیشُسْتانْ پْرَتْیَووچَدْ اَروگَلوکاناں چِکِتْسَکینَ پْرَیوجَنَں ناسْتِ کِنْتُ سَروگانامیوَ۔ | 31 |
И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
| اَہَں دھارْمِّکانْ آہْواتُں ناگَتوسْمِ کِنْتُ مَنَح پَراوَرْتَّیِتُں پاپِنَ ایوَ۔ | 32 |
Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.
| تَتَسْتے پْروچُح، یوہَنَح پھِرُوشِنانْچَ شِشْیا وارَںوارَمْ اُپَوَسَنْتِ پْرارْتھَیَنْتے چَ کِنْتُ تَوَ شِشْیاح کُتو بھُنْجَتے پِوَنْتِ چَ؟ | 33 |
А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?
| تَدا سَ تاناچَکھْیَو وَرے سَنْگے تِشْٹھَتِ وَرَسْیَ سَکھِگَنَں کِمُپَواسَیِتُں شَکْنُتھَ؟ | 34 |
А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?
| کِنْتُ یَدا تیشاں نِکَٹادْ وَرو نیشْیَتے تَدا تے سَمُپَوَتْسْیَنْتِ۔ | 35 |
Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.
| سوپَرَمَپِ درِشْٹانْتَں کَتھَیامْبَبھُووَ پُراتَنَوَسْتْرے کوپِ نُتَنَوَسْتْرَں نَ سِیوْیَتِ یَتَسْتینَ سیوَنینَ جِیرْنَوَسْتْرَں چھِدْیَتے، نُوتَنَپُراتَنَوَسْتْرَیو رْمیلَنْچَ نَ بھَوَتِ۔ | 36 |
Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.
| پُراتَنْیاں کُتْواں کوپِ نُتَنَں دْراکْشارَسَں نَ نِدَدھاتِ، یَتو نَوِینَدْراکْشارَسَسْیَ تیجَسا پُراتَنِی کُتُو رْوِدِیرْیَّتے تَتو دْراکْشارَسَح پَتَتِ کُتُوشْچَ نَشْیَتِ۔ | 37 |
И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;
| تَتو ہیتو رْنُوتَنْیاں کُتْواں نَوِینَدْراکْشارَسَح نِدھاتَوْیَسْتینوبھَیَسْیَ رَکْشا بھَوَتِ۔ | 38 |
Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.
| اَپَرَنْچَ پُراتَنَں دْراکْشارَسَں پِیتْوا کوپِ نُوتَنَں نَ وانْچھَتِ، یَتَح سَ وَکْتِ نُوتَناتْ پُراتَنَمْ پْرَشَسْتَمْ۔ | 39 |
И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.
