மார்க: 15
1 அத² ப்ரபா⁴தே ஸதி ப்ரதா⁴நயாஜகா: ப்ராஞ்ச உபாத்⁴யாயா: ஸர்வ்வே மந்த்ரிணஸ்²ச ஸபா⁴ம்’ க்ரு’த்வா யீஸு²ம்’ ப³ந்த⁴யித்வ பீலாதாக்²யஸ்ய தே³ஸா²தி⁴பதே: ஸவித⁴ம்’ நீத்வா ஸமர்பயாமாஸு: |
А первосвященики з ста́ршими й книжниками, та ввесь синедріо́н, зараз уранці, нараду вчинивши, зв'язали Ісуса, повели́ та й Пилатові видали.
2 ததா³ பீலாதஸ்தம்’ ப்ரு’ஷ்டவாந் த்வம்’ கிம்’ யிஹூதீ³யலோகாநாம்’ ராஜா? தத: ஸ ப்ரத்யுக்தவாந் ஸத்யம்’ வத³ஸி|
А Пила́т запитався Його: „Чи Ти Цар Юдейський?“А Він йому в відповідь каже: „Сам ти кажеш“.
3 அபரம்’ ப்ரதா⁴நயாஜகாஸ்தஸ்ய ப³ஹுஷு வாக்யேஷு தோ³ஷமாரோபயாஞ்சக்ரு: கிந்து ஸ கிமபி ந ப்ரத்யுவாச|
А первосвященики мі́цно Його винува́тили.
4 ததா³நீம்’ பீலாதஸ்தம்’ புந: பப்ரச்ச² த்வம்’ கிம்’ நோத்தரயஸி? பஸ்²யைதே த்வத்³விருத்³த⁴ம்’ கதிஷு ஸாத்⁴யேஷு ஸாக்ஷம்’ த³த³தி|
Тоді Пилат зно́ву Його запитав і сказав: „Ти нічого не відповідаєш? Дивись, — як багато проти Тебе свідку́ють!“
5 கந்து யீஸு²ஸ்ததா³பி நோத்தரம்’ த³தௌ³ தத: பீலாத ஆஸ்²சர்ய்யம்’ ஜகா³ம|
А Ісус більш нічого не відповідав, так що Пилат дивувався.
6 அபரஞ்ச காராப³த்³தே⁴ கஸ்திம்’ஸ்²சித் ஜநே தந்மஹோத்ஸவகாலே லோகை ர்யாசிதே தே³ஸா²தி⁴பதிஸ்தம்’ மோசயதி|
На свято ж він їм відпускав був одно́го із в'я́знів, котро́го просили вони.
7 யே ச பூர்வ்வமுபப்லவமகார்ஷுருபப்லவே வத⁴மபி க்ரு’தவந்தஸ்தேஷாம்’ மத்⁴யே ததா³நோம்’ ப³ரப்³பா³நாமக ஏகோ ப³த்³த⁴ ஆஸீத்|
Був же один, що звався Вара́вва, ув'я́знений ра́зом із повста́нцями, які за повста́ння вчинили були душогубство.
8 அதோ ஹேதோ: பூர்வ்வாபரீயாம்’ ரீதிகதா²ம்’ கத²யித்வா லோகா உச்சைருவந்த: பீலாதஸ்ய ஸமக்ஷம்’ நிவேத³யாமாஸு: |
Коли ж на́товп зібрався, він став просити Пила́та зробити, як він за́вжди робив їм.
9 ததா³ பீலாதஸ்தாநாசக்²யௌ தர்ஹி கிம்’ யிஹூதீ³யாநாம்’ ராஜாநம்’ மோசயிஷ்யாமி? யுஷ்மாபி⁴: கிமிஷ்யதே?
Пилат же сказав їм у відповідь: „Хочете, — відпущу́ вам Царя Юдейського?“
10 யத: ப்ரதா⁴நயாஜகா ஈர்ஷ்யாத ஏவ யீஸு²ம்’ ஸமார்பயந்நிதி ஸ விவேத³|
Бо він знав, що Його через за́здрощі видали первосвященики.
11 கிந்து யதா² ப³ரப்³பா³ம்’ மோசயதி ததா² ப்ரார்த²யிதும்’ ப்ரதா⁴நயாஜகா லோகாந் ப்ரவர்த்தயாமாஸு: |
А первосвященики на́товп підмовили, щоб краще пустив їм Вара́вву.
12 அத² பீலாத: புந: ப்ரு’ஷ்டவாந் தர்ஹி யம்’ யிஹூதீ³யாநாம்’ ராஜேதி வத³த² தஸ்ய கிம்’ கரிஷ்யாமி யுஷ்மாபி⁴: கிமிஷ்யதே?
Пилат же промовив знов їм у відповідь: „А що ж я чинитиму з Тим, що Його ви Юдейським Царем називаєте?“
13 ததா³ தே புநரபி ப்ரோச்சை: ப்ரோசுஸ்தம்’ க்ருஸே² வேத⁴ய|
Вони ж стали кричати знов: „Розіпни́ Його!“
14 தஸ்மாத் பீலாத: கதி²தவாந் குத: ? ஸ கிம்’ குகர்ம்ம க்ரு’தவாந்? கிந்து தே புநஸ்²ச ருவந்தோ வ்யாஜஹ்ருஸ்தம்’ க்ருஸே² வேத⁴ய|
Пилат же сказав їм: „Яке ж зло вчинив Він?“А вони ще сильніше кричали: „Розіпни́ Його!“
15 ததா³ பீலாத: ஸர்வ்வால்லோகாந் தோஷயிதுமிச்ச²ந் ப³ரப்³பா³ம்’ மோசயித்வா யீஸு²ம்’ கஸா²பி⁴: ப்ரஹ்ரு’த்ய க்ருஸே² வேத்³து⁴ம்’ தம்’ ஸமர்பயாம்ப³பூ⁴வ|
Пилат же хотів догодити наро́дові, — і відпустив їм Вара́вву. І видав Ісуса, збичува́вши, щоб ро́зп'ятий був.
16 அநந்தரம்’ ஸைந்யக³ணோ(அ)ட்டாலிகாம் அர்தா²த்³ அதி⁴பதே ர்க்³ரு’ஹம்’ யீஸு²ம்’ நீத்வா ஸேநாநிவஹம்’ ஸமாஹுயத்|
Вояки ж повели́ Його до сере́дини двору, цебто в преторій, і цілий відділ скликають.
17 பஸ்²சாத் தே தம்’ தூ⁴மலவர்ணவஸ்த்ரம்’ பரிதா⁴ப்ய கண்டகமுகுடம்’ ரசயித்வா ஸி²ரஸி ஸமாரோப்ய
І вони зодягли Його в багряни́цю і, сплівши з терни́ни вінка, поклали на Нього.
18 ஹே யிஹூதீ³யாநாம்’ ராஜந் நமஸ்கார இத்யுக்த்வா தம்’ நமஸ்கர்த்தாமாரேபி⁴ரே|
І вітати Його зачали́: „Раді́й, Ца́рю Юдейський!“
19 தஸ்யோத்தமாங்கே³ வேத்ராகா⁴தம்’ சக்ருஸ்தத்³கா³த்ரே நிஷ்டீ²வஞ்ச நிசிக்ஷிபு: , ததா² தஸ்ய ஸம்முகே² ஜாநுபாதம்’ ப்ரணோமு:
І трости́ною по голові Його били, і плювали на Нього. І навколішки кидалися та вклонялись Йому.
20 இத்த²முபஹஸ்ய தூ⁴ம்ரவர்ணவஸ்த்ரம் உத்தார்ய்ய தஸ்ய வஸ்த்ரம்’ தம்’ பர்ய்யதா⁴பயந் க்ருஸே² வேத்³து⁴ம்’ ப³ஹிர்நிந்யுஸ்²ச|
І коли назнущалися з Нього, зняли́ з Нього багряни́цю, і наділи на Нього одежу Його. І Його повели́, щоб розп'я́сти Його.
21 தத: பரம்’ ஸேகந்த³ரஸ்ய ருப²ஸ்ய ச பிதா ஸி²மோந்நாமா குரீணீயலோக ஏக: குதஸ்²சித்³ க்³ராமாதே³த்ய பதி² யாதி தம்’ தே யீஸோ²: க்ருஸ²ம்’ வோடு⁴ம்’ ப³லாத்³ த³த்⁴நு: |
І одного перехо́жого, що з поля вертався, Си́мона Кіріне́янина, батька Олександра та Ру́фа, змусили, щоб хреста Йому ніс.
22 அத² கு³ல்க³ல்தா அர்தா²த் ஸி²ர: கபாலநாமகம்’ ஸ்தா²நம்’ யீஸு²மாநீய
І Його привели́ на місце Голго́фу, що значить „Черепо́вище“.
23 தே க³ந்த⁴ரஸமிஸ்²ரிதம்’ த்³ராக்ஷாரஸம்’ பாதும்’ தஸ்மை த³து³: கிந்து ஸ ந ஜக்³ராஹ|
І давали Йому пити вина, із ми́ррою змішаного, але Він не прийня́в.
24 தஸ்மிந் க்ருஸே² வித்³தே⁴ ஸதி தேஷாமேகைகஸ²: கிம்’ ப்ராப்ஸ்யதீதி நிர்ணயாய
І Його розп'яли́, і „поділили одежу Його, кинувши же́реб про неї“, хто що ві́зьме.
25 தஸ்ய பரிதே⁴யாநாம்’ விபா⁴கா³ர்த²ம்’ கு³டிகாபாதம்’ சக்ரு: |
Була́ ж третя година, як Його розп'яли́.
26 அபரம் ஏஷ யிஹூதீ³யாநாம்’ ராஜேதி லிகி²தம்’ தோ³ஷபத்ரம்’ தஸ்ய ஸி²ரஊர்த்³வ்வம் ஆரோபயாஞ்சக்ரு: |
І був написаний на́пис провини Його: „Цар Юдейський“.
27 தஸ்ய வாமத³க்ஷிணயோ ர்த்³வௌ சௌரௌ க்ருஸ²யோ ர்விவிதா⁴தே|
Тоді ро́зп'ято з Ним двох розбійників, — одно́го право́руч, і одно́го ліво́руч Його.
28 தேநைவ "அபராதி⁴ஜநை: ஸார்த்³த⁴ம்’ ஸ க³ணிதோ ப⁴விஷ்யதி," இதி ஸா²ஸ்த்ரோக்தம்’ வசநம்’ ஸித்³த⁴மபூ⁴த|
І збулося Писа́ння, що каже: „До злочи́нців Його зарахо́вано!“
29 அநந்தரம்’ மார்கே³ யே யே லோகா க³மநாக³மநே சக்ருஸ்தே ஸர்வ்வ ஏவ ஸி²ராம்’ஸ்யாந்தோ³ல்ய நிந்த³ந்தோ ஜக³து³: , ரே மந்தி³ரநாஸ²க ரே தி³நத்ரயமத்⁴யே தந்நிர்ம்மாயக,
А хто побіч прохо́див, то Його лихосло́вили, „голова́ми своїми хитали“й казали: „Отак! Ти, що храма руйнуєш та за три дні будуєш, —
30 அது⁴நாத்மாநம் அவித்வா க்ருஸா²த³வரோஹ|
зійди із хреста, та спаси Самого Себе!“
31 கிஞ்ச ப்ரதா⁴நயாஜகா அத்⁴யாபகாஸ்²ச தத்³வத் திரஸ்க்ரு’த்ய பரஸ்பரம்’ சசக்ஷிரே ஏஷ பராநாவத் கிந்து ஸ்வமவிதும்’ ந ஸ²க்நோதி|
Теж і первосвященики з книжниками глузува́ли й один до одного казали: „Він інших спасав, — а Самого Себе не може спасти!
32 யதீ³ஸ்ராயேலோ ராஜாபி⁴ஷிக்தஸ்த்ராதா ப⁴வதி தர்ஹ்யது⁴நைந க்ருஸா²த³வரோஹது வயம்’ தத்³ த்³ரு’ஷ்ட்வா விஸ்²வஸிஷ்யாம: ; கிஞ்ச யௌ லோகௌ தேந ஸார்த்³த⁴ம்’ க்ருஸே² (அ)வித்⁴யேதாம்’ தாவபி தம்’ நிர்ப⁴ர்த்ஸயாமாஸது: |
Христос, Цар Ізраїлів, — нехай зі́йде тепер із хреста, щоб побачили ми та й увірували“. Навіть ті, що ра́зом із Ним були ро́зп'яті, насміхалися з Нього.
33 அத² த்³விதீயயாமாத் த்ரு’தீயயாமம்’ யாவத் ஸர்வ்வோ தே³ஸ²: ஸாந்த⁴காரோபூ⁴த்|
А як шоста година настала, то аж до години дев'ятої те́мрява стала по ці́лій землі.
34 ததஸ்த்ரு’தீயப்ரஹரே யீஸு²ருச்சைரவத³த் ஏலீ ஏலீ லாமா ஸி²வக்தநீ அர்தா²த்³ "ஹே மதீ³ஸ² மதீ³ஸ² த்வம்’ பர்ய்யத்யாக்ஷீ: குதோ ஹி மாம்’?"
О годині ж дев'ятій Ісус скрикнув голосом гучни́м та й вимовив: „Елої́, Елої́, — лама́ савахта́ні“, що в перекладі значить: „Боже Мій, Боже Мій, — на́що Мене Ти покинув?“
35 ததா³ ஸமீபஸ்த²லோகாநாம்’ கேசித் தத்³வாக்யம்’ நிஸ²ம்யாசக்²யு: பஸ்²யைஷ ஏலியம் ஆஹூயதி|
Дехто ж із тих, що стояли навколо, це почули й казали: „Ось Він кличе Іллю́!“
36 தத ஏகோ ஜநோ தா⁴வித்வாக³த்ய ஸ்பஞ்ஜே (அ)ம்லரஸம்’ பூரயித்வா தம்’ நடா³க்³ரே நிதா⁴ய பாதும்’ தஸ்மை த³த்த்வாவத³த் திஷ்ட² ஏலிய ஏநமவரோஹயிதும் ஏதி ந வேதி பஸ்²யாமி|
А один із них побіг, намочив губку о́цтом, настроми́в на трости́ну, і давав Йому пити й казав: „Чекайте, побачим, — чи при́йде Ілля́ Його зняти!“
37 அத² யீஸு²ருச்சை: ஸமாஹூய ப்ராணாந் ஜஹௌ|
А Ісус скрикнув голосом гучни́м, — і духа віддав!
38 ததா³ மந்தி³ரஸ்ய ஜவநிகோர்த்³வ்வாத³த⁴: ர்ய்யந்தா விதீ³ர்ணா த்³விக²ண்டா³பூ⁴த்|
І в храмі завіса розде́рлась надво́є, — від ве́рху аж додолу.
39 கிஞ்ச இத்த²முச்சைராஹூய ப்ராணாந் த்யஜந்தம்’ தம்’ த்³ரு’ஷ்த்³வா தத்³ரக்ஷணாய நியுக்தோ ய: ஸேநாபதிராஸீத் ஸோவத³த் நரோயம் ஈஸ்²வரபுத்ர இதி ஸத்யம்|
А сотник, що насу́проти Нього стояв, як побачив, що Він отак духа віддав, то промовив: „Чоловік Цей був справді Син Божий!“
40 ததா³நீம்’ மக்³த³லீநீ மரிஸம் கநிஷ்ட²யாகூபோ³ யோஸேஸ்²ச மாதாந்யமரியம் ஸா²லோமீ ச யா: ஸ்த்ரியோ
Були ж і жінки́, що дивились здалека, між ними Марі́я Магдали́на, і Марія, мати Якова Молодшого та Йосі́ї, і Саломі́я,
41 கா³லீல்ப்ரதே³ஸே² யீஸு²ம்’ ஸேவித்வா தத³நுகா³மிந்யோ ஜாதா இமாஸ்தத³ந்யாஸ்²ச யா அநேகா நார்யோ யீஸு²நா ஸார்த்³த⁴ம்’ யிரூஸா²லமமாயாதாஸ்தாஸ்²ச தூ³ராத் தாநி த³த்³ரு’ஸு²: |
що вони, як Він був у Галілеї, ходили за Ним та Йому прислуго́вували; і інших багато, що до Єрусалиму прийшли з Ним.
42 அதா²ஸாத³நதி³நஸ்யார்தா²த்³ விஸ்²ராமவாராத் பூர்வ்வதி³நஸ்ய ஸாயம்’கால ஆக³த
А коли настав вечір, — через те, що було́ Пригото́влення, цебто перед суботою, —
43 ஈஸ்²வரராஜ்யாபேக்ஷ்யரிமதீ²யயூஷப²நாமா மாந்யமந்த்ரீ ஸமேத்ய பீலாதஸவித⁴ம்’ நிர்ப⁴யோ க³த்வா யீஸோ²ர்தே³ஹம்’ யயாசே|
прийшов Йо́сип із Аримате́ї, радник поважний, що сам сподівавсь Царства Божого, і сміливо ввійшов до Пилата, — і просив тіла Ісусового.
44 கிந்து ஸ இதா³நீம்’ ம்ரு’த: பீலாத இத்யஸம்ப⁴வம்’ மத்வா ஸ²தஸேநாபதிமாஹூய ஸ கதா³ ம்ரு’த இதி பப்ரச்ச²|
А Пила́т здивувався, щоб Він міг уже вмерти. І, покликавши сотника, запитався його, чи давно вже Розп'я́тий помер.
45 ஸ²தஸேமநாபதிமுகா²த் தஜ்ஜ்ஞாத்வா யூஷபே² யீஸோ²ர்தே³ஹம்’ த³தௌ³|
І, дізнавшись від сотника, він подарував тіло Йо́сипові.
46 பஸ்²சாத் ஸ ஸூக்ஷ்மம்’ வாஸ: க்ரீத்வா யீஸோ²: காயமவரோஹ்ய தேந வாஸஸா வேஷ்டாயித்வா கி³ரௌ கா²தஸ்²மஸா²நே ஸ்தா²பிதவாந் பாஷாணம்’ லோட²யித்வா த்³வாரி நித³தே⁴|
А Йо́сип купив полотно, і, знявши Його, обгорнув полотном та й покла́в Його в гро́бі, що в скелі був ви́січений. І каменя привалив до моги́льних дверей.
47 கிந்து யத்ர ஸோஸ்தா²ப்யத தத மக்³த³லீநீ மரியம் யோஸிமாத்ரு’மரியம் ச த³த்³ரு’ஸ²த்ரு’: |
Марія ж Магдали́на й Марія, мати Йосієва, дивилися, де́ ховали Його.
