লূকঃ 18
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4 ৪ ততঃ স প্রাড্ৱিৱাকঃ কিযদ্দিনানি ন তদঙ্গীকৃতৱান্ পশ্চাচ্চিত্তে চিন্তযামাস, যদ্যপীশ্ৱরান্ন বিভেমি মনুষ্যানপি ন মন্যে
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 ৫ তথাপ্যেষা ৱিধৱা মাং ক্লিশ্নাতি তস্মাদস্যা ৱিৱাদং পরিষ্করিষ্যামি নোচেৎ সা সদাগত্য মাং ৱ্যগ্রং করিষ্যতি|
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7 ৭ ঈশ্ৱরস্য যে ঽভিরুচিতলোকা দিৱানিশং প্রার্থযন্তে স বহুদিনানি ৱিলম্ব্যাপি তেষাং ৱিৱাদান্ কিং ন পরিষ্করিষ্যতি?
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8 ৮ যুষ্মানহং ৱদামি ৎৱরযা পরিষ্করিষ্যতি, কিন্তু যদা মনুষ্যপুত্র আগমিষ্যতি তদা পৃথিৱ্যাং কিমীদৃশং ৱিশ্ৱাসং প্রাপ্স্যতি?
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9 ৯ যে স্ৱান্ ধার্ম্মিকান্ জ্ঞাৎৱা পরান্ তুচ্ছীকুর্ৱ্ৱন্তি এতাদৃগ্ভ্যঃ, কিযদ্ভ্য ইমং দৃষ্টান্তং কথযামাস|
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 ১১ ততোঽসৌ ফিরূশ্যেকপার্শ্ৱে তিষ্ঠন্ হে ঈশ্ৱর অহমন্যলোকৱৎ লোঠযিতান্যাযী পারদারিকশ্চ ন ভৱামি অস্য করসঞ্চাযিনস্তুল্যশ্চ ন, তস্মাত্ত্ৱাং ধন্যং ৱদামি|
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13 ১৩ কিন্তু স করসঞ্চাযি দূরে তিষ্ঠন্ স্ৱর্গং দ্রষ্টুং নেচ্ছন্ ৱক্ষসি করাঘাতং কুর্ৱ্ৱন্ হে ঈশ্ৱর পাপিষ্ঠং মাং দযস্ৱ, ইত্থং প্রার্থযামাস|
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14 ১৪ যুষ্মানহং ৱদামি, তযোর্দ্ৱযো র্মধ্যে কেৱলঃ করসঞ্চাযী পুণ্যৱত্ত্ৱেন গণিতো নিজগৃহং জগাম, যতো যঃ কশ্চিৎ স্ৱমুন্নমযতি স নামযিষ্যতে কিন্তু যঃ কশ্চিৎ স্ৱং নমযতি স উন্নমযিষ্যতে|
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15 ১৫ অথ শিশূনাং গাত্রস্পর্শার্থং লোকাস্তান্ তস্য সমীপমানিন্যুঃ শিষ্যাস্তদ্ দৃষ্ট্ৱানেতৃন্ তর্জযামাসুঃ,
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16 ১৬ কিন্তু যীশুস্তানাহূয জগাদ, মন্নিকটম্ আগন্তুং শিশূন্ অনুজানীধ্ৱং তাংশ্চ মা ৱারযত; যত ঈশ্ৱররাজ্যাধিকারিণ এষাং সদৃশাঃ|
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17 ১৭ অহং যুষ্মান্ যথার্থং ৱদামি, যো জনঃ শিশোঃ সদৃশো ভূৎৱা ঈশ্ৱররাজ্যং ন গৃহ্লাতি স কেনাপি প্রকারেণ তৎ প্রৱেষ্টুং ন শক্নোতি|
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 ১৮ অপরম্ একোধিপতিস্তং পপ্রচ্ছ, হে পরমগুরো, অনন্তাযুষঃ প্রাপ্তযে মযা কিং কর্ত্তৱ্যং? (aiōnios g166)
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20 ২০ পরদারান্ মা গচ্ছ, নরং মা জহি, মা চোরয, মিথ্যাসাক্ষ্যং মা দেহি, মাতরং পিতরঞ্চ সংমন্যস্ৱ, এতা যা আজ্ঞাঃ সন্তি তাস্ত্ৱং জানাসি|
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22 ২২ ইতি কথাং শ্রুৎৱা যীশুস্তমৱদৎ, তথাপি তৱৈকং কর্ম্ম ন্যূনমাস্তে, নিজং সর্ৱ্ৱস্ৱং ৱিক্রীয দরিদ্রেভ্যো ৱিতর, তস্মাৎ স্ৱর্গে ধনং প্রাপ্স্যসি; তত আগত্য মমানুগামী ভৱ|
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29 ২৯ ততঃ স উৱাচ, যুষ্মানহং যথার্থং ৱদামি, ঈশ্ৱররাজ্যার্থং গৃহং পিতরৌ ভ্রাতৃগণং জাযাং সন্তানাংশ্চ ত্যক্তৱা
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
31 ৩১ অনন্তরং স দ্ৱাদশশিষ্যানাহূয বভাষে, পশ্যত ৱযং যিরূশালম্নগরং যামঃ, তস্মাৎ মনুষ্যপুত্রে ভৱিষ্যদ্ৱাদিভিরুক্তং যদস্তি তদনুরূপং তং প্রতি ঘটিষ্যতে;
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32 ৩২ ৱস্তুতস্তু সোঽন্যদেশীযানাং হস্তেষু সমর্পযিষ্যতে, তে তমুপহসিষ্যন্তি, অন্যাযমাচরিষ্যন্তি তদ্ৱপুষি নিষ্ঠীৱং নিক্ষেপ্স্যন্তি, কশাভিঃ প্রহৃত্য তং হনিষ্যন্তি চ,
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34 ৩৪ এতস্যাঃ কথাযা অভিপ্রাযং কিঞ্চিদপি তে বোদ্ধুং ন শেকুঃ তেষাং নিকটেঽস্পষ্টতৱাৎ তস্যৈতাসাং কথানাম্ আশযং তে জ্ঞাতুং ন শেকুশ্চ|
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39 ৩৯ ততোগ্রগামিনস্তং মৌনী তিষ্ঠেতি তর্জযামাসুঃ কিন্তু স পুনারুৱন্ উৱাচ, হে দাযূদঃ সন্তান মাং দযস্ৱ|
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 ৪১ ততঃ স তস্যান্তিকম্ আগমৎ, তদা স তং পপ্রচ্ছ, ৎৱং কিমিচ্ছসি? ৎৱদর্থমহং কিং করিষ্যামি? স উক্তৱান্, হে প্রভোঽহং দ্রষ্টুং লভৈ|
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43 ৪৩ ততস্তৎক্ষণাৎ তস্য চক্ষুষী প্রসন্নে; তস্মাৎ স ঈশ্ৱরং ধন্যং ৱদন্ তৎপশ্চাদ্ যযৌ, তদালোক্য সর্ৱ্ৱে লোকা ঈশ্ৱরং প্রশংসিতুম্ আরেভিরে|
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
