Holy Bible Aionian Edition® ~ Sakachep---Sakachep-Bible ~ Luke Chapter 20

< Luke 20 >

1 Sûnkhat chu Jisua'n Biekina mingei a minchua, Thurchi Sa a misîr pe ngei lâiin, Ochaisingei, Balam minchupungei le upangei an honga,

И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,

2 a kôma, “Tu rachamin mo hi sin ngei hih no tho, tumo rachamneina nang a pêk?” miril roh an tipea.

И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

3 Jisua'n an kôma, “Kei khom chong inkhat nangni rekel rong. Ni ril roi,

А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:

4 John han, Pathien rachamin mo, miriem rachamin mo mi a Baptis ngâi?” a tia.

Крштење Јованово или би с неба или од људи?

5 An thenin an inkhala, “Imo ie ti rang? Pathien rachamin, ei ti lakin, itho mo John hah nin iem loi? mi tîng a ta.

А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

6 Miriem rachamin ei ti lakin, hi mipui ngei hin lungin mi dêng an tih, John hah dêipu ani itia an pom sikin, an tia.

Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.

7 Masikin, riet mak meh” tiin an thuona.

И одговорише: Не знамо откуда.

8 Hanchu, Jisua'n an kôma, “kei khomin tu rachamin mo hi sinngei hih ko tho nangni ril uol no ning,” a tia.

А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

9 Jisua'n hi chongmintêk hi mipui ngei a rila, “Mi inkhatin grape ruhuon a thoa, a donsûingei kôma a chuon inlo rangin a pêka, asôtzan va châm rangin ram danga a sea.

А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

10 Hanchu grape ramal zora a hong nîn chu a changtum lâk rangin a enkolngei kôma a tîrlâm inkhat a tîra. A enkolngeiin, a tîrlâm hah an jêma, kut korongin an min se nôka.

И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.

11 Hanchu, tîrlâm dang a tîr nôka, ama khom hah an lei jêma, mâimôk ânsak bita, kut korongin an tîr nôka.

И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.

12 Tîrlâm dang, a inthumna a tîr nôka, ama khom hah an lei mophop nenga, an vôrpaia.

И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.

13 Masuole chu grape ruhuon pumapa han, ‘Inmo ko tho rang ani zoi?’ ka nâi moroitak tîr ka ta, ama chu lei jâ ngêt an tih, a tia.

Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.

14 Hannisenla, ruhuon enkolpungei han an lei mu lehan, ‘Hi mi hih a pumapa nâi ani. That ei ti u, hanchu a rochon ei ta nîng a tih’ tiin an inruola

А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

15 Hanchu ruhuon pêntieng an kelsuoa, an that zoia. Jisua'n, ‘A pumapa han ruhuon enkolpungei hah imo lo ta nih?’” a tia.

И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

16 “Hong a ta, ha mingei hah that a ta, grape ruhuon hah a enkolpu dangngei pêk a tih,” a tia. Ha chong hah an rieta anîn chu, “Madôrpa chu tho noni ngei nga” an tia.

Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!

17 Jisua'n a en ngeia, an kôma, “Lekhabu'n ai ti hih imo atina? In sin ngeiin an hengpai mangmunboia an ibe hah, a kila lung kâmomtak a chang zoi,” iti hih.

А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

18 “Tutu ha lung chunga inpal kai chu koichit an ta, ha lungin a dêng ngei vângchu innôi indichit an tih,” a tia.

Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

19 Balam minchupungei le Ochaisingeiin ma mun renghan Jisua sûr kelen rang an bôka. Hi chongmintêk hih anni demna ani iti an riet sikin. Ania, mipui laka an chia.

И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.

20 Masikin chuminrên an roka, isûra, racham le ranak dônpu Rom Governor kuta an pêk theina rangin mi senkhat misa anga inlêma, Jisua enrichik rangin mi an tîra.

И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.

21 Mangei han a kôma, “Minchupu, ni ti ngei le ni minchuna ngei hih adik. Tute zenuol nei loiin Pathien lungdo chongtak ni minchu ngâi iti kin riet.

И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:

22 Hanchu, Rom Rêng Caesar kôma chôiruol kin chôi hih ei balamin ani mo, ni mak mo? Mi ril roh” an tia.

Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

23 Hannisenla an boti hah a rieta.

А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?

24 An kôma, “Sumdâr hah ni min en ta u, tu rimil le tu riming mo a chuong?” a tia. Anni han, “Rom Rêng, Caesar,” an tia.

Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.

25 Mahah anîchu, “Caesar ta chu Caesar pêk ungla, Pathien ta chu Pathien pêk roi hana,” a tia.

А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.

26 Hanchu, mipui makunga ite chong achâina sûr mak ngeia, a chongthuon lam hah an kamâma, an dâirek zoi.

И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.

27 Hanchu Saducees senkhat, inthoinôkna omak ti ngâi ngei an honga, Jisua kôma,

А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га

28 “Minchupu, Moses'n, tukhomin a lâibungpân lômnu nei senla, nâi nei loiin thi ta rese, a nâipa'n, ha nupang hah luo nôkin a ulienpa richi rang a min nei rang ani, tiin a mizieka.

Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.

29 Voikhat chu, urêng pasal sari an oma, a ulientakin lômnu a neia, nâi nei loiin a thia.

Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;

30 A innik nân ma nupang hah a luo nôka,

И узе други жену, и он умре без деце;

31 a inthum nân a luo nôka, ha angdêna han a sarina dênin an luoa, nâi nei loiin an thi rieia.

И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;

32 Anûktaka nupangnu khom hah a thi zoia.

А после свих умре и жена.

33 Inthoinôk tikin te atu lômnu tak mo ai ni rang ani zoi? An urêngin laka lômnûn an nei chita,” tiin an rekela.

О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.

34 Jisua'n “Atûnlai mingei an innei ngâi, (aiōn g165)

И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)

35 Hannisenla, thina renga inthoinôk theiruo ngei le zora la hong ranga lêng theiruo ngei chu lômnu lômpa innei khâi noni ngei. (aiōn g165)

А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)

36 Vântîrtonngei angin om an ta, thi thei khâi noni ngei. Thina renga an inthoinôk zoi sikin, Pathien nâingei nîng an ti zoi.

Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.

37 Moses khomin ânthârlakin athia ânthoinôk rang roi chu chîmbuk akânga han Pumapa chu ‘Abraham Pathien, Isaac Pathien, le Jacob Pathien’ tiin a rila.

А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.

38 Ama chu aring ngei Pathien ania, athi ngei Pathien nimak, ma taka han chu mi murdi an ring let sikin,” a tia.

А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.

39 Balam minchupu senkhatin, “Minchupu, nu thuona adik” an tia.

А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.

40 Masuole chu ite rekel ngam khâi mak ngei.

И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:

41 Jisua'n, Messiah hih inmo David Nâipasal ani thei rangtie?

Како говоре да је Христос син Давидов?

42 David lele han Lapuibua, “Pumapa han ku Pumapa kôm, Ka changtieng insung roh;

Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,

43 Na râlngei ki sirphân Ka dar mâka chu” a tia.

Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.

44 “David lele khomin ‘Pumapa’ a ti rêka, hante inmo Messiah hah David suonpâr ani thei rangtie,” a tia.

Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?

45 Lokongei chong an rangâi lâiin, a ruoisingei kôma,

А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:

46 “Balam minchupungei renga singthei roi. Kâncholiinchuol inhaka lêng an nuom ngâia, bazar muna chubai inmûk, Synagog-a sukmun hoi, ruolhoi jôla sukmun asa ngên ngâi anni.

Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;

47 Meithâingei sum an sâka, mi huongnân sôt tatak an chubai ngâi; ha ngei han an tuong rang na uol a tih,” a tia.

Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.

Bookmark Get and Set / Concordance / Maps / Report Issue