К Римлянам 9
1 Истину говорю во Христе, не лгу, свидетельствует мне совесть моя в Духе Святом,
Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
2 что великая для меня печаль и непрестанное мучение сердцу моему:
Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3 я желал бы сам быть отлученным от Христа за братьев моих, родных мне по плоти,
Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
4 то есть Израильтян, которым принадлежат усыновление и слава, и заветы, и законоположение, и богослужение, и обетования;
Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
5 от них и отцы, и от них Христос по плоти, сущий над всем Бог, благословенный во веки, аминь. (aiōn g165)
Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
6 Но не то, чтобы слово Божие не сбылось: ибо не все те Израильтяне, которые от Израиля;
А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7 и не все дети Авраама, которые от семени его, но сказано: в Исааке наречется тебе семя.
Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
8 То есть не плотские дети суть дети Божии, но дети обетования признаются за семя.
То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
9 А слово обетования таково: в это же время приду, и у Сарры будет сын.
Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
10 И не одно это; но так было и с Ревеккою, когда она зачала в одно время двух сыновей от Исаака, отца нашего.
Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
11 Ибо, когда они еще не родились и не сделали ничего доброго или худого дабы изволение Божие в избрании происходило
Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
12 не от дел, но от Призывающего, сказано было ей: больший будет в порабощении у меньшего,
Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
13 как и написано: Иакова Я возлюбил, а Исава возненавидел.
Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
14 Что же скажем? Неужели неправда у Бога? Никак.
Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
15 Ибо Он говорит Моисею: кого миловать, помилую; кого жалеть, пожалею.
Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
16 Итак помилование зависит не от желающего и не от подвизающегося, но от Бога милующего.
Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
17 Ибо Писание говорит фараону: для того самого Я и поставил тебя, чтобы показать над тобою силу Мою и чтобы проповедано было имя Мое по всей земле.
Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
18 Итак, кого хочет, милует; а кого хочет, ожесточает.
Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
19 Ты скажешь мне: “За что же еще обвиняет? Ибо кто противостанет воле Его?”
Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
20 А ты кто, человек, что споришь с Богом? Изделие скажет ли сделавшему его: “Зачем ты меня так сделал?”
А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?
21 Не властен ли горшечник над глиною, чтобы из той же смеси сделать один сосуд для почетного употребления, а другой для низкого?
Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
22 Что же, если Бог, желая показать гнев и явить могущество Свое, с великим долготерпением щадил сосуды гнева, готовые к погибели,
А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
23 дабы вместе явить богатство славы Своей над сосудами милосердия, которые Он приготовил к славе,
И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
24 над нами, которых Он призвал не только из Иудеев, но и из язычников?
Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
25 Как и у Осии говорит: не Мой народ назову Моим народом и не возлюбленную - возлюбленною.
Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
26 И на том месте, где сказано им: вы не Мой народ, там названы будут сынами Бога живаго.
И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
27 А Исаия провозглашает об Израиле: хотя бы сыны Израилевы были числом как песок морской, только остаток спасется;
А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
28 ибо дело оканчивает и скоро решит по правде, дело решительное совершит Господь на земле.
Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
29 И, как предсказал Исаия: если бы Господь Саваоф не оставил нам семени, то мы сделались бы, как Содом, и были бы подобны Гоморре.
И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
30 Что же скажем? Язычники, не искавшие праведности, получили праведность, праведность от веры.
Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
31 А Израиль, искавший закона праведности, не достиг до закона праведности.
А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
32 Почему? Потому что искали не в вере, а в делах закона. Ибо преткнулись о камень преткновения,
Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
33 как написано: вот, полагаю в Сионе камень преткновения и камень соблазна; но всякий, верующий в Него, не постыдится.
Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
