Притчи 5
1 Сын мой! внимай мудрости моей, и приклони ухо твое к разуму моему,
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 чтобы соблюсти рассудительность, и чтобы уста твои сохранили знание. Не внимай льстивой женщине;
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 ибо мед источают уста чужой жены, и мягче елея речь ее;
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 но последствия от нее горьки, как полынь, остры, как меч обоюдоострый;
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 Если бы ты захотел постигнуть стезю жизни ее, то пути ее непостоянны, и ты не узнаешь их.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Итак, дети, слушайте меня и не отступайте от слов уст моих.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Держи дальше от нее путь твой и не подходи близко к дверям дома ее,
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 чтобы здоровья твоего не отдать другим и лет твоих мучителю;
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 чтобы не насыщались силою твоею чужие, и труды твои не были для чужого дома.
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 И ты будешь стонать после, когда плоть твоя и тело твое будут истощены, -
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 и скажешь: “Зачем я ненавидел наставление, и сердце мое пренебрегало обличением,
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 и я не слушал голоса учителей моих, не приклонял уха моего к наставникам моим:
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 едва не впал я во всякое зло среди собрания и общества!”
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Пей воду из твоего водоема и текущую из твоего колодезя.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Пусть не разливаются источники твои по улице, потоки вод - по площадям;
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 пусть они будут принадлежать тебе одному, а не чужим с тобою.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Источник твой да будет благословен; и утешайся женою юности твоей,
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 любезною ланью и прекрасною серною: груди ее да упоявают тебя во всякое время, любовью ее услаждайся постоянно.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 И для чего тебе, сын мой, увлекаться постороннею и обнимать груди чужой?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Ибо пред очами Господа пути человека, и Он измеряет все стези его.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 Беззаконного уловляют собственные беззакония его, и в узах греха своего он содержится:
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 он умирает без наставления, и от множества безумия своего теряется.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
