Иов 9
1 И отвечал Иов и сказал:
А Јов одговори и рече:
2 правда! знаю, что так; но как оправдается человек пред Богом?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Если захочет вступить в прение с Ним, то не ответит Ему ни на одно из тысячи.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Премудр сердцем и могущ силою; кто восставал против Него и оставался в покое?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Он передвигает горы, и не узнают их: Он превращает их в гневе Своем;
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 сдвигает землю с места ее, и столбы ее дрожат;
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 скажет солнцу, - и не взойдет, и на звезды налагает печать.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Он один распростирает небеса и ходит по высотам моря;
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 сотворил Ас, Кесиль и Хима и тайники юга;
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 делает великое, неисследимое и чудное без числа!
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Вот, Он пройдет предо мною, и не увижу Его; пронесется, и не замечу Его.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Возьмет, и кто возбранит Ему? кто скажет Ему: что Ты делаешь?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Бог не отвратит гнева Своего; пред Ним падут поборники гордыни.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 Тем более могу ли я отвечать Ему и приискивать себе слова пред Ним?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Хотя бы я и прав был, но не буду отвечать, а буду умолять Судию моего.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Если бы я воззвал, и Он ответил мне, - я не поверил бы, что голос мой услышал Тот,
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Кто в вихре разит меня и умножает безвинно мои раны,
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 не дает мне перевести духа, но пресыщает меня горестями.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Если действовать силою, то Он могуществен; если судом, кто сведет меня с Ним?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Если я буду оправдываться, то мои же уста обвинят меня; если я невинен, то Он признает меня виновным.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Невинен я; не хочу знать души моей, презираю жизнь мою.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Все одно; поэтому я сказал, что Он губит и непорочного и виновного.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Если этого поражает Он бичом вдруг, то пытке невинных посмеивается.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Земля отдана в руки нечестивых; лица судей ее Он закрывает. Если не Он, то кто же?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Дни мои быстрее гонца, - бегут, не видят добра,
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 несутся, как легкие ладьи, как орел стремится на добычу.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Если сказать мне: забуду я жалобы мои, отложу мрачный вид свой и ободрюсь;
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 то трепещу всех страданий моих, зная, что Ты не объявишь меня невинным.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Если же я виновен, то для чего напрасно томлюсь?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Хотя бы я омылся и снежною водою и совершенно очистил руки мои,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 то и тогда Ты погрузишь меня в грязь, и возгнушаются мною одежды мои.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Ибо Он не человек, как я, чтоб я мог отвечать Ему и идти вместе с Ним на суд!
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Нет между нами посредника, который положил бы руку свою на обоих нас.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Да отстранит Он от меня жезл Свой, и страх Его да не ужасает меня,
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 и тогда я буду говорить и не убоюсь Его, ибо я не таков сам в себе.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
