< Иов 37 >

1 И от сего трепещет сердце мое и подвиглось с места своего.
For dette bivrar hjarta mitt og lyfter seg frå staden sin.
2 Слушайте, слушайте голос Его и гром, исходящий из уст Его.
Å, høyr på harmen i hans røyst, den dun som dundrar or hans munn!
3 Под всем небом раскат его, и блистание его - до краев земли.
Det fer burt under himmelkvelv, men elden skin til heimsens endar.
4 За ним гремит глас; гремит Он гласом величества Своего и не останавливает его, когда голос Его услышан.
So burar røysti etterpå, han torar med sitt stolte mod, og ljoni held han ikkje att når røysti si han ljoma let.
5 Дивно гремит Бог гласом Своим, делает дела великие, для нас непостижимые.
Gud torar underfullt med røysti, gjer storverk som me ei kann skyna.
6 Ибо снегу Он говорит: будь на земле; равно мелкий дождь и большой дождь в Его власти.
Han snøen byd: «Fall ned til jord!» Til regnet og, sitt sterke silregn.
7 Он полагает печать на руку каждого человека, чтобы все люди знали дело Его.
Han stengjer av for mannehand, so all hans skapning læra må.
8 Тогда зверь уходит в убежище и остается в своих логовищах.
Villdyri gjeng til sine hi og kvilar på sin legestad.
9 От юга приходит буря, от севера - стужа.
Or inste kammer kjem det storm, og kulde ut av vindarne.
10 От дуновения Божия происходит лед, и поверхность воды сжимается.
Utav Guds ande gustar frost, dei vide vatni kjem i tvang.
11 Также влагою Он наполняет тучи, и облака сыплют свет Его,
Han lastar skyi og med væta og breider sine elding-skyer,
12 и они направляются по намерениям Его, чтоб исполнить то, что Он повелит им на лице обитаемой земли.
og hit og dit dei hastar fram, og skifter leid som han det vil og set i verk det som han byd, utyver vide jordheims-kringen;
13 Он повелевает им идти или для наказания, или в благоволение, или для помилования.
anten til ris, når jordi treng det, ell’ og med nåde lyt dei råka.
14 Внимай сему, Иов; стой и разумевай чудные дела Божии.
Job, lyd på dette, statt no still, gjev gaum på undri Gud hev gjort!
15 Знаешь ли, как Бог располагает ими и повелевает свету блистать из облака Своего?
Veit du når Gud deim segjer fyre, og let sitt ljos or skyi skina?
16 Разумеешь ли равновесие облаков, чудное дело Совершеннейшего в знании?
Veit du vel korleis skyi sviv, um underi åt den Allvise?
17 Как нагревается твоя одежда, когда Он успокаивает землю от юга?
Du som i heite klæde styn, når jordi brenn i sunnanvind?
18 Ты ли с Ним распростер небеса, твердые, как литое зеркало?
Gjer du med honom himmelkvelven, som er so fast som støypte spegel?
19 Научи нас, что сказать Ему? Мы в этой тьме ничего не можем сообразить.
Lær oss, kva me skal segja honom! Me tegja lyt for berre myrker.
20 Будет ли возвещено Ему, что я говорю? Сказал ли кто, что сказанное доносится Ему?
Skal han få melding at eg talar? Vil nokon ynskja seg å tynast?
21 Теперь не видно яркого света в облаках, но пронесется ветер и расчистит их.
No kann ein ikkje ljoset sjå, um enn det klårt på himmeln skin, men vinden sopar skyi burt.
22 Светлая погода приходит от севера, и окрест Бога страшное великолепие.
Langt nordanfrå kjem gullet hit, ein fælsleg glans ligg yver Gud.
23 Вседержитель! мы не постигаем Его. Он велик силою, судом и полнотою правосудия. Он никого не угнетает.
Til Allvald kann me ikkje nå, til han som er so stor i magt; men rett og rettferd ei han krenkjer.
24 Посему да благоговеют пред Ним люди, и да трепещут пред Ним все мудрые сердцем!
Difor ber folket age for han, han ansar ingen sjølvklok mann.»

< Иов 37 >