К Евреям 2

1 Посему, мы должны быть особенно внимательны к слышанному, чтобы не отпасть.

Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.

2 Ибо, если чрез Ангелов возвещенное слово было твердо, и всякое преступление и непослушание получало праведное воздаяние,

Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:

3 то как мы избежим, вознерадевши о толиком спасении, которое, быв сначала проповедано Господом, в нас утвердилось слышавшими от Него,

Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,

4 при засвидетельствовании от Бога знамениями и чудесами, различными силами, и раздаянием Духа Святого по Его воле!

Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.

5 Ибо не Ангелам Бог покорил будущую вселенную, о которой говорил;

Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.

6 Напротив, некто негде засвидетельствовал, говоря: “Что значит человек, что Ты помнишь его? или сын человеческий, что Ты посещаешь его?

Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?

7 Немного Ты унизил его пред Ангелами; славою и честью увенчал его и поставил его над делами рук Твоих;

Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:

8 Все покорил под ноги его”. Когда же покорил ему все, то не оставил ничего не покоренным ему. Ныне же еще не видим, чтобы все было ему покорено;

Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.

9 Но видим, что за претерпение смерти увенчан славою и честью Иисус, который немного был унижен пред Ангелами, дабы Ему по благодати Божией, вкусить смерть за всех.

А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.

10 Ибо надлежало, чтобы Тот, для Которого все и от Которого все, приводящего многих сынов в славу, Вождя спасения их совершил через страдания.

Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.

11 Ибо Освящающий и освящаемые, все - от Единого; поэтому Он не стыдится называть их братиями, говоря:

Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом

12 “Возвещу имя Твое братиям Моим, посреди церкви воспою Тебя”.

Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.

13 И еще: “Я буду уповать на Него”. И еще: “Вот Я и дети, которых дал Мне Бог”.

И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.

14 А как дети причастны плоти и крови, то и Он также воспринял оные, дабы смертью лишить силы имеющего державу смерти, то есть, диавола,

Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;

15 и избавить тех, которые от страха смерти всю жизнь были подвержены рабству.

И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.

16 Ибо не Ангелов восприемлет Он, но восприемлет семя Авраамово.

Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.

17 Посему Он должен был во всем уподобиться братиям, чтоб быть милостивым и верным Первосвященником пред Богом, для умилостивления за грехи народа,

Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.

18 Ибо, как Сам Он претерпел, быв искушен, то может и искушаемым помочь.

Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.