1-е Коринфянам 11

1 Будьте подражателями мне, как я Христу.

Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

2 Хвалю вас, братия, что вы все мое помните и держите предания так, как я передал вам.

Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.

3 Хочу также, чтобы вы знали, что всякому мужу Глава Христос, жене Глава - муж, а Христу Глава - Бог.

Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

4 Всякий муж, молящийся или пророчествующий с покрытою головою, постыжает свою голову.

Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

5 И всякая жена, молящаяся или пророчествующая с открытою головою, постыжает свою голову, ибо это то же, как если бы она была обритая.

И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.

6 Ибо если жена не хочет покрываться, то пусть и стрижется; а если жене стыдно быть остриженной или обритой, пусть покрывается.

Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

7 Итак муж не должен покрывать голову, потому что он есть образ и слава Божия; а жена есть слава мужа.

Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

8 Ибо не муж от жены, но жена от мужа;

Јер није муж од жене него жена од мужа.

9 и не муж создан для жены, но жена для мужа.

Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

10 Посему жена и должна иметь на голове своей знак власти над нею, для Ангелов.

Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

11 Впрочем, ни муж без жены, ни жена без мужа, в Господе.

Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

12 Ибо как жена от мужа, так и муж через жену; все же - от Бога.

Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.

13 Рассудите сами, прилично ли жене молиться Богу с непокрытою головою?

Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?

14 Не сама ли природа учит вас, что если муж растит волосы, то это бесчестье для него,

Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

15 но если жена растит волосы, для нее это честь, так как волосы даны ей вместо покрывала?

А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.

16 А если бы кто захотел спорить, то мы не имеем такого обычая, ни церкви Божии.

Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.

17 Но, предлагая сие, не хвалю вас, что вы собираетесь не на лучшее, а на худшее.

Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

18 Ибо, во-первых, слышу, что, когда вы собираетесь в церковь, между вами бывают разделения, чему отчасти и верю.

Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.

19 Ибо надлежит быть и разномыслиям между вами, дабы открылись между вами искусные.

Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

20 Далее, вы собираетесь, так, что это не значит вкушать вечерю Господню;

А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.

21 ибо всякий поспешает прежде других есть свою пищу, так что иной бывает голоден, а иной упивается.

Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.

22 Разве у вас нет домов на то, чтобы есть и пить? Или пренебрегаете церковь Божию и унижаете неимущих? Что сказать вам? Похвалить ли вас за это? Не похвалю.

Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

23 Ибо я от Самого Господа принял то, что и вам передал, что Господь Иисус в ту ночь, в которую предан был, взял хлеб

Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.

24 и, возблагодарив, преломил и сказал: приимите, ядите, сие есть Тело Мое, за вас ломимое; сие творите в Мое воспоминание.

И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

25 Также и чашу после вечери, и сказал: сия чаша есть новый завет в Моей Крови; сие творите, когда только будете пить, в Мое воспоминание.

Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

26 Ибо всякий раз, когда вы едите хлеб сей и пьете чашу сию, смерть Господню возвещаете, доколе Он придет.

Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

27 Посему кто будет есть хлеб сей или пить чашу Господню недостойно, виновен будет против Тела и Крови Господней.

Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.

28 Да испытывает же себя человек, и таким образом пусть ест от хлеба сего и пьет из чаши сей.

Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;

29 Ибо кто ест и пьет недостойно, тот ест и пьет B осуждение себе, не рассуждая о Теле Господнем.

Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.

30 Оттого многие из вас немощны и больны и немало умирает.

Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

31 Ибо если бы мы судили сами себя, то не были бы судимы.

Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

32 Будучи же судимы, наказываемся от Господа, чтобы не быть осужденными с миром.

Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.

33 Посему, братия мои, собираясь на вечерю, друг друга ждите.

Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.

34 А если кто голоден, пусть ест дома, чтобы собираться вам не на осуждение. Прочее устрою, когда приду.

Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.