Dud'uit Fefeu' a 35
1 Basa naa ma, Lamatualain olaꞌ no Yakob nae, “Au ia, Lamatualain fo mana utudꞌu ao ngga neu nggo, leleꞌ mela hela aꞌa ma Esau. Ia naa, ho lali Betel muu leo. Losa naa, muririi mei tutunu-hohotuꞌ fee Au. Ma leo muu naa leo.”
Bog reče Jakovu: “Ustani, idi gore u Betel te ondje ostani! Načini ondje žrtvenik Bogu koji ti se objavio kad si bježao od svoga brata Ezava!”
2 Basa ma, Yakob olaꞌ no basa ume isi nara nae, “Ia naa, basa hita tae lao Betel teu. Maꞌahulu na, au mia sususaꞌ rala, Lamatualain tulu-fali au mia naa. Au ae uririi mei tutunu-hohotuꞌ sia naa. Dadꞌi ia naa, nggari hendi basa paton sosonggoꞌ ra leo. Tao mimemeu ao mara, ma nggati bua-baꞌu mara, te ata tae beꞌutee neu Lamatualain.”
I Jakov reče svojoj obitelji i svima koji bijahu s njime: “Odbacite tuđe kumire koji se nalaze u vašoj sredini; očistite se i preobucite.
Idemo gore u Betel; ondje ću načiniti žrtvenik Bogu, koji me uslišao kad sam bio u nevolji i sa mnom bio na putu kojim sam hodio.”
4 Boe ma ara fee basa paton sosonggoꞌ ma basa aꞌandikiꞌ ra. De Yakob naꞌoi se sia hau huu ineꞌ esa raeꞌ, deka kambo Sikem.
Oni predaju Jakovu sve tuđe kumire što su ih imali i naušnice što su bile o njihovim ušima, pa ih Jakov zakopa pod hrast kod Šekema.
5 Yakob atahori nara lao mia Sikem ma, Lamatualain fee nemetaus neu atahori ndule nusaꞌ naa ra, de ara nda rambarani tao deꞌulaka Yakob se sa.
Kad su se zaputili, strah od Boga spopadne okolišna mjesta, tako da nisu išli u potjeru za Jakovljevim sinovima.
6 Naa de, Yakob no atahori nara, losa Betel sia rae Kanaꞌan no masodꞌaꞌ. (Feꞌesaꞌan, Betel, naran Lus).
Jakov stigne u Luz, to jest Betel, u zemlji kanaanskoj, i sav puk što je bio s njim.
7 Losa naa ma, Yakob lutu mbatu mei tutunu-hohotuꞌ. Ana babꞌae mamanaꞌ naa, El Betel, (sosoa na ‘Betel Lamatualain na’), huu maꞌahulu na Lamatualain natudꞌu Ao na neu e sia naa, leleꞌ ana nela mia aꞌa na.
Ondje sagradi žrtvenik i mjesto nazva El Betel, jer mu se ondje Bog objavio kad on bježaše pred svojim bratom Ezavom.
8 Deka no kambo Betel, hambu hau huu ineꞌ esa atahori rae Alon Bakut. Sosoa na ‘hau ngganggaet’. Ara babꞌae raꞌo naa, huu leleꞌ Ribka ina mana oꞌo na, naran Debora, mate, ara raꞌoi e sia hau huuꞌ naa raeꞌ.
Tada umre Rebekina dojilja Debora te je sahraniše pod Betelom, pod hrastom, koji se otad zove “Tužni hrast”.
9 Yakob baliꞌ mia Padan Aram ma, Lamatualain natudꞌu Ao na fai, ma fee ne papala-babꞌanggiꞌ.
Bog se opet objavi Jakovu kad je stigao iz Padan Arama, te ga blagoslovi.
10 Lamatualain olaꞌ nae, “Eniꞌ a mia ia nema, nara ma, nda Yakob sa ena. Te, Au fee nara feu ma, naeni, Israꞌel.
Bog mu reče: “Ime ti je Jakov, ali se odsad nećeš zvati Jakov nego će Izrael biti tvoje ime.” Tako ga prozva Izraelom.
11 Au ia, Lamatualain mana Koasa. De bꞌonggi mumuhefu leo! Mete te, nusa-nusaꞌ ra rema mia tititi-nonosi mara. Ma ho bꞌonggi mane-maneꞌ ra.
Onda mu Bog reče: “Ja sam El Šadaj - Bog Svesilni! Budi rodan i množi se! Od tebe poteći će narod, mnoštvo naroda, i kraljevi iz tvog će izaći krila.
12 Nusaꞌ fo Au fee neu baꞌi Abraham ma amam Isak, ia naa Au fee neu nggo mo tititi-nonosi mara.”
Zemlju što je dadoh Abrahamu i Izaku tebi predajem; i potomstvu tvojem poslije tebe zemlju ću ovu dati.”
13 Lamatualain olaꞌ basa ma, Yakob naririi rii fatuꞌ esa sia naa, dadꞌi nesenenedꞌaꞌ neu Lamatualain hehelu-fufuli na. Boe ma, ana mboꞌa oe anggor, no mina neu fatu a ata, de beꞌutee neu Lamatualain.
A onda Bog ode od njega gore.
Na mjestu gdje je Bog s njim govorio Jakov uspravi stup, stup od kamena; na njemu prinese žrtvu i izli ulja.
15 Ana babꞌae mamanaꞌ naa, Betel.
A mjesto gdje mu je Bog govorio Jakov nazva Betel.
16 Basa naa ma, Yakob se lao hela Betel. Ara feꞌe raꞌadꞌooꞌ ro Efrata (nara feaꞌ na, Betlehem), te Rahel naeꞌ a bꞌonggi ena. Te ana bꞌonggi susa.
Potom odu iz Betela. Još bijaše malo puta do Efrate, a Rahela se nađe pri porođaju. Napali je teški trudovi.
17 Ana feꞌe naꞌananasaꞌ ma, mana naꞌabꞌobꞌonggiꞌ a nafadꞌe e nae, “Ina Rahel! Tao manggatetee rala ma, huu inaꞌ hambu ana touꞌ esa fai!”
Kad su joj porođajni bolovi bili najteži, reče joj babica: “Ne boj se jer ti je i ovo sin!”
18 Rahel hahae na nae etu ma, ana babꞌae anaꞌ naa, Ben-Oni, (sosoa na ‘ana doidꞌosoꞌ’). Basa naa ma, ana mate boe. Te Yakob babꞌae anaꞌ naa, Benyamin, (sosoa na ‘ana lima onaꞌ’).
Kad se rastavljala s dušom - jer umiraše Rahela - nadjenu sinu ime Ben Oni; ali ga otac prozva Benjamin.
19 Basa ma, ara raꞌoi Rahel sia dalaꞌ mana nae nisiꞌ Efrata suu na (ia naa, Efrata naran Betlehem).
Tako umrije Rahela. Sahrane je na putu u Efratu, to jest Betlehem.
20 Boe ma Yakob naririi fatu rates esa sia naa. Rahel fatu rates na naa, feꞌe sia ia, losa faiꞌ ia.
A na njezinu grobu Jakov podigne spomenik - onaj što je na Rahelinu grobu do danas.
21 Basa naa ma, Yakob lali-laliꞌ nakandooꞌ a. Lao esa, ana naririi lalaat deka ume kanaru ineꞌ sa, naran Eder.
Izrael krenu dalje te razape svoj šator s onu stranu Migdal-Edera.
22 Ara feꞌe leo sia naa ma, Ruben sungguꞌ no ama na sao tias na, Bilha. Ma Yakob o bubꞌuluꞌ dalaꞌ naa boe. Yakob ana mone nara sanahulu rua. Naeni,
Dok je Izrael boravio u onom kraju, ode Ruben i legne s Bilhom, priležnicom svoga oca. Sazna za to Izrael. Izrael je imao dvanaest sinova.
23 Lea ana nara, Ruben (fo Yakob ana ulu na), Simeon, Lewi, Yahuda, Isaskar, ma Sebulon.
S Leom: Rubena, koji je Jakovljev prvorođenac, Šimuna, Levija, Judu, Jisakara i Zebuluna;
24 Rahel ana nara, Yusuf ma Benyamin.
s Rahelom: Josipa i Benjamina;
25 Rahel ate na Bilha ana nara, Dan ma Naftali.
s Bilhom, Rahelinom sluškinjom: Dana i Naftalija;
26 Ma Lea ate na Silpa ana nara, Gad, ma Aser. Ara bꞌonggi basa anaꞌ naa ra sia Padan Aram.
sa Zilpom, sluškinjom Leinom: Gada i Ašera. To su Jakovljevi sinovi što su mu se rodili u Padan Aramu.
27 Basa naa ma, Yakob neu seꞌu ama na Isak sia Mamre deka kambo Kiriat Arba (aleꞌ ia, naran Hebron). Maꞌahulu na, baꞌi Abraham o leo sia naa boe.
Jakov dođe k svome ocu Izaku u Mamru u Kirjat Arbu, to je Hebron - gdje su boravili Abraham i Izak kao pridošlice.
28 Isak nasodꞌa losa too natun esa falu nulu ma, ana mate. De ana na Yakob no Esau raꞌoi e.
Kad je Izaku bilo sto i osamdeset godina, umrije.
Izak izdahne i umre, starac i godinama zasićen, te bude pridružen svojim precima. Sahrane ga njegovi sinovi, Ezav i Jakov.
