Luka 16
1 O Isus vaćarda pe sikadenđe kaja paramič: “Jekhe barvale manuše sasa jekh upravitelji savo vodila leso barvalipe. Le tužisade kaj xalja leso barvalipe.
А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2 Golese o barvalo akharda le thaj vaćarda lese: ‘So šunav kava tutar? Sikav manđe o đinipe tare ćiri bući pe mingro barvalipe, golese kaj našti vadži pe mingro barvalipe te ave upravitelji.’
И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3 Tegani o upravitelji vaćarda ane peste: ‘So ka ćerav? O barvalo gospodari mingro ka lol mandar i bući. Naj man zuralipe te hunav thaj ladžav te mangav.
А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4 Džanav so ka ćerav, te primin man savore ane pe čhera kana ka ačhav bizi bući.’
Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5 Thaj dija vika sa kolen save sesa lese gospodarese dužna thaj pučlja e prvone: ‘Kobor duguji mingre gospodarese?’
И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6 Vov phenda: ‘Šel bačve taro maslinsko ulje.’ Tegani o upravitelji vaćarda lese: ‘Le ćiro lil, beš thaj sigate pisi pinda.’
А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7 Pale gova pučlja e dujtone: ‘A tu, kobor duguji?’ Vov phenda: ‘Šel mere điv.’ Thaj vaćarda lese: ‘Le ćiro lil thaj pisi ohtovardeš.’
А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 Tegani o barvalo gospodari hvalisada pe bičačutne upravitelje, kobor si džanglo so gija ćerda. Čače, e manuša tare kava sveto po snalažljivo postupin premal kola save si slična lenđe thaj si po džangle, nego e manuša e svetlose. (aiōn g165)
И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. (aiōn g165)
9 Thaj me vaćarav tumenđe: so isi tumen barvalipe kale svetoso, upotrebin le te ćeren tumenđe amalen. Kana ni ka avol tumenđe više korisno o barvalipe kale svetoso, ka aven primime ane čhera sa e đivesenđe ano nebo. (aiōnios g166)
И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. (aiōnios g166)
10 Ko si verno ane cikne buća, vov ka avol verno i ane pobare buća; thaj ko naj verno ane cikne buća, vov ni ka avol verno ni ane pobare buća.
Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11 Gijate te naj sen verna ano barvalipe kale svetoso, ko ka dol tumen čačukano barvalipe?
Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12 Te naj sen verna ane avereso barvalipe, ko ka dol tumen tumaro?
И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13 Nijekh kandino našti kandol tari jekh drom duje gospodaren. Il jekhe ka mrzi, a dujtone ka manđe; il jekhe ka šune, a e dujtone ni ka šune. Našti kanden thaj e Devle thaj o barvalipe.”
Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14 Sa kava šunde i e fariseja, save sesa pohlepna parenđe, thaj marde muj e Isusesa.
А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15 O Isus phenda lenđe: “Tumen ćeren tumen pravedna angle manuša, al o Dol džanol tumare ile. So si vredno ane manušenđe jakha, si gadno ane Devlese jakha.”
И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16 Tegani o Isus vaćarda: “E Mojsijaso zakon thaj e lila save pisisade e prorokura, sikljona sa dži kaj o Jovane o Krstitelj ni avilo. Od tegani propovedil pe o Lačho Lafi taro Carstvo e Devleso thaj savore den zor te džan ane leste.
Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17 Al gova ni značil kaj o Zakon više ni vredil, golese so poločhe si te načhen o nebo thaj i phuv, nego jekh slovo andaro Zakon te perol.
Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18 Dži jekh savo mučhol pe romnja thaj lol avera, preljuba ćerol; thaj savo lol džuvlja sava lako rom mukhlja, preljuba ćerol.”
Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19 O Isus vaćarda vadži jekh paramič: “Sasa jekh barvalo manuš. Sasa urado ane barvale šeja thaj živisada ano barvalipe, but xalja thaj pilja svako đive.
Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20 Angle leso vudar pašljola jekh phumbalo – sasa le but čirura thaj čoro, saveso alav sasa Lazar.
А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21 Vov čeznila te čaljol e troškendar so perena tare barvaleso astali. Čak thaj e džukle avena thaj čarena lese phumba.
И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 Kana mulo o čoro, e melekura inđarde le ani angali e Avraamese. Thaj posle i o barvalo mulo thaj prahosade le.
А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23 Ano than kaj si e mule, ane bare muke, o barvalo vazdija pe jakha thaj odural dikhlja e Lazare ani angali e Avraamese. (Hadēs g86)
И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, (Hadēs g86)
24 Thaj dija vika: ‘Dade Avraame! Smilui tut pe mande thaj bičhal e Lazare te čhuvol piro naj ano paj, te šudarol mingri čhib, golese kaj sem but mučimo ane kaja jag.’
И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25 Al o Avraam phenda: ‘Čhaveja! De tut gođi kaj ane ćiro džuvdipe sasa tut sa šukar, a e Lazare sa bilačhipe. Akana lese kate šukar, a tu muči tut.
А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26 Thaj prekale sa gova maškare amende si bari provalija. Kola save manđen te načhen katar odori tumende, našti; ni gothar amende te načhen.’
И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27 Tegani vaćarda o barvalo manuš: ‘Moliv tut, dade Avraame, te bičhale e Lazare ano čher mingre dadeso.
Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28 Golese kaj isi man pandž phrala. Nek vaćarol lenđe te ne bi i von avena ke kava than e mučimaso.’
Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29 O Avraam phenda lese: ‘Len isi e Mojsijaso zakon thaj e lila save pisisade e prorokura. Len nek šunen.’
Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 Al o barvalo vaćarda lese: ‘Na, dade Avraame! Te avilo lenđe khoni tare mule, ka pokajin pe.’
А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31 O Avraam phenda lese: ‘Te ni šunde e Mojsija thaj e prorokuren, ni ka šunen ni te uštilo khoni tare mule.’”
А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
