Luka 15
1 Pašo Isus ćidije pe pherdo carincura thaj but grešnikura te šunen so sikavol.
很多税吏和其他“罪人”经常来到耶稣那里，听他讲道。
2 Al e fariseja thaj e učitelja tare Mojsijaso zakon vaćarena maškar peste: “Kava primil e grešnikuren thaj xal lencar.”
于是法利赛人和宗教老师抱怨到：“这个人欢迎罪人，还和他们一起吃饭。”
3 Golese o Isus lenđe vaćarda kaja paramič:
耶稣就对他们讲了一个故事，说：
4 “Te khanika tumendar isi šel bakre thaj jekh lendar hasardol, so ka ćerol? Ka ačhavol e enjavardeš thaj enja ki pustinja thaj ka džal te rodol gola jekha so hasajli sa dok ni aračhol la.
“如果你有一百只羊，失去一只，是不是会把剩下的九十九只留在开阔牧场，然后去寻找那丢失的羊，直到找到为止？
5 Thaj kana aračhol la, čhuvol la radosno ke piro piko.
如果你找着了，就会高兴地把羊扛在肩上，
6 Kana avol čhere, dol vika pe amalen thaj e pašutnen vaćarindoj: ‘Radujin tumen mancar! Arakhljem mingra hasarde bakra!’
回到家后招呼朋友和邻居来，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的羊！’
7 Vaćarav tumenđe kaj ano nebo ka avol pobaro radost pašo jekh grešniko savo iril pe tare pe grehura nego paše enjavardeš thaj enja pravedna savenđe ni trubul pokajipe.”
告诉你们，一个罪人若能悔改，天堂就会获得更多欢乐，甚至超过九十九个不用悔改的良善之人。
8 O Isus vaćarda thaj kava: “Il, te nesavi džuvli isi la deš srebrenjakura thaj hasarol jekh, so ka ćerol? Ka phabarol i svetiljka thaj ka šulavol o čher thaj ka rodol šukar sa dok ni aračhol la?
假设一个女人有十枚银币，如果丢了一枚，是不是要点上灯，在整个屋子里细细寻找，直到找到？
9 Thaj kana aračhol la, akharol pe amalinjen thaj e pašutnen thaj phenol lenđe: ‘Radujin tumen mancar! Me arakhljem o srebrenjako so hasardem!’
当她找到那枚银币，就会叫来亲朋好友，对他们说：‘来和我一同庆祝吧，因为我找到了丢失的银币！’
10 Gija, vaćarav tumenđe kaj maškare melekura e Devlese ka avol pobaro radost pašo jekh grešniko savo iril pe tare pe grehura.”
我告诉你们，一个罪人若能悔改，上帝的天使也会感到欢乐。”
11 Thaj o Isus vaćarda: “Jekhe manuše sesa duj čhave.
耶稣解释道：“从前有个人有两个儿子。
12 O ciknjeder vaćarda e dadese: ‘Dade! De man kotor taro barvalipe so preperol manđe.’ Thaj o dad ulada lenđe o barvalipe.
小儿子对父亲说：‘爸爸，请把我应得的家产分给我。’于是父亲就把财产分给兄弟二人。
13 Pale nesavo đive, ćidija o ciknjeder čhavo sa piro, đelo ani durutni phuv, odori xalja sa o barvalipe thaj živisada dilikane.
几天后，小儿子带上所有的家当去了远方，在那里过着放荡的生活，奢侈浪费。
14 Kana xalja sa e pare, sasa but baro bokhalipe ane goja phuv thaj ni sasa le so te xal.
他花光了所有钱财，又恰逢当地遇上严重饥荒，他穷得肚子都吃不饱。
15 Golese đelo ki jekh manuš te ćerol bući. Gova manuš bičhalda le ane piro polje te aračhol e balen.
于是他在当地一个农户那里找差事做。那人打发他到田里去放猪，
16 O čhavo sasa gija bokhalo kaj bi xala i gova so xan e bale, al khoni ni dija le ni gova.
他太饿了，甚至愿意吃猪食，但即使这样也没有人愿意给他食物。
17 Tegani avilo ane peste thaj vaćarda: ‘Kobor e bućarne ke mingro dad isi len so te xan, a me kate merav bokhalo!
他这时才幡然醒悟，于是对自己说：‘我父亲所有的工人都有丰盛的食物可以享用，为什么我却要在这里饿死？
18 Ka džav ke mingro dad thaj ka vaćarav lese: “Dade, grešisadem anglo Dol thaj angle tute.
我要回家，到我父亲那里去！对他说：父亲，我的罪违背了天堂，也违背了你，
19 Naj sem vadži dostojno te akhardivav ćiro čhavo. Le man sar jekhe tare ćire bućarne.”’
我不配再做你的儿子，请向对待雇工那样对待我吧。’
20 Tegani uštilo thaj đelo ke piro dad. A kana sasa vadži dur, dikhlja le leso dad thaj pelo lese žal. Prastija ke leste, zagrlisada le thaj čumidija le.
于是他动身回家去找他的父亲。 当他父亲看到他的身影，尽管还在远处，便动了恻隐之心，跑过去拥抱他，亲吻他。
21 Tegani o čhavo vaćarda lese: ‘Dade, grešisadem anglo Dol thaj angle tute! Naj sem vadži dostojno te akhardivav ćiro čhavo.’
儿子说：‘父亲，我违背了天堂也违背了你，不配再做你的儿子。’
22 Al o dad phenda pe kandinenđe: ‘Sig! Ikalen emlačho fostano thaj uraven le! Čhuven lese angrustik ko va thaj sandale ke pingre!
但父亲却吩咐仆人说：‘快把那最好的长袍拿来给他穿，给他戴上戒指，穿上鞋。
23 Anen e terne thule guruve thaj čhinen le, te xa thaj te raduji amen,
把我们养肥的牛犊宰了，我们要大吃一顿，
24 golese kaj mingro čhavo sasa mulo thaj džuvdilo; sasa hasardo thaj arakhadilo!’ Thaj lije te radujin pe.
因为这可是我死而复活、失而复得的儿子。’于是他们开始庆祝起来。
25 O phureder čhavo sasa ano polje. Kana avilo pašo čher, šunda čhelipe thaj bašalipe.
这时候大儿子正在田里干活。他朝着家的方向走去，听见音乐和跳舞的声音，
26 Tegani dija vika jekhe kandino thaj pučlja le: ‘So si gova?’
于是就找来一个仆人，询问发生了什么。
27 Vov phenda lese: ‘Ćiro phral avilo. Ćiro dad čhinda e terne thule guruve, golese so dikhlja le džuvde thaj saste.’
仆人说：‘你弟弟回来了，你父亲因为他平安归来，就宰了那头肥牛犊。’
28 Tegani o phureder phral holajlo thaj ni manglja te avol andre. Al iklilo leso dad thaj molisada le te dol ano čher.
大儿子很生气，不肯走进屋子里，于是父亲出来劝他。
29 Al vov vaćarda pe dadese: ‘Ak, kandav tut sar robo gaći berša thaj nikad ni phagljem ćiro lafi. Thaj manđe ni jekh drom ni dijan ni buzore te radujiv man mingre amalencar.
他对父亲说：‘你看，我照顾你这么多年，从来没有违背过你的命令，但你从未给我任何羊羔，让我可以和朋友们聚会。
30 Al kana avilo ćiro čhavo savo ćiro barvalipe čhorda e bludnicencar, čhindan lese terne thule guruve.’
但你这个儿子，把你的钱都浪费在妓女身上，他一回来，你反倒为他宰杀肥牛犊！’
31 A o dad phenda lese: ‘Mingro čhavo! Tu san uvek mancar thaj sa so si mingro, si ćiro.
父亲对他说：‘孩子，你总是跟我在一起，我的一切都是你的。
32 Al trubul te raduji amen thaj te ava baxtalo, golese kaj ćiro phral sasa mulo thaj džuvdilo; sasa hasardo thaj arakhadilo.’”
但你这个弟弟是死而复活、失而复得，所以我们应该高兴，应该庆祝！’”
