Luka 15
1 Oko o Isus ćidape e but e carinikurja thaj e bare bezehale manuša te ašunen les sar sikavel.
众税吏和罪人都挨近耶稣，要听他讲道。
2 Zato e fariseja thaj sikavne e Mojsiješće zakonestar mrmljinas: “Družilpe e bezehalenca thaj još čak vi hal lenca!”
法利赛人和文士私下议论说：“这个人接待罪人，又同他们吃饭。”
3 Pe godova o Isus phendas lenđe akaja usporedba:
耶稣就用比喻说：
4 “Ko tumendar, ako si les šel bakhre thaj hasarel jećhe či mućela okolen injavardeš thaj inja ande divljina, thaj či đelosas te rodel godole jećhe dok či araćhel les?
“你们中间谁有一百只羊失去一只，不把这九十九只撇在旷野、去找那失去的羊，直到找着呢？
5 A kana araćhel les, pherdo bah čhol les pe dume
找着了，就欢欢喜喜地扛在肩上，回到家里，
6 thaj boldel les ćhere thaj čim aresel ćhere akharel pire komšijen thaj pire drugaren thaj phenel lenđe: ‘Raduin tumen manca! Arakhlem mungre hasarde bakhres.’
就请朋友邻舍来，对他们说：‘我失去的羊已经找着了，你们和我一同欢喜吧！’
7 Phenav tumenđe, gajda savora ando nebo avena majbahtale pale jek bezehalo manuš savo obratilpe e Devlešće nego pale injavardeš thaj inja save gndin kaj si pravednikurja thaj kaj či trubun te obratines ko Del.”
我告诉你们，一个罪人悔改，在天上也要这样为他欢喜，较比为九十九个不用悔改的义人欢喜更大。”
8 O Isus phendas lenđe: “Savi godoja manušnji, ako si lat deš rupa thaj jek hasarel, či del jag o stenko, lačhe šlavel o ćher thaj rodel dok či araćhel les?
“或是一个妇人有十块钱，若失落一块，岂不点上灯，打扫屋子，细细地找，直到找着吗？
9 A kana araćhel les, akharel pire komšinicen thaj pire drugaricen thaj phenel lenđe: ‘Raduin tumen manca! Arakhlem o rup savo hasardem.’
找着了，就请朋友邻舍来，对他们说：‘我失落的那块钱已经找着了，你们和我一同欢喜吧！’
10 Phenav tumenđe, kaj gajda e Devlešće anđelurja raduinape pele jek bezehalo savo obratilpe.”
我告诉你们，一个罪人悔改，在 神的使者面前也是这样为他欢喜。”
11 Thaj o Isus nastavisarda te ćerel svato: “Varesave manuše sas duj čhave.
耶稣又说：“一个人有两个儿子。
12 O majterno phenda pire dadešće: ‘Dade, deman akana mungro naslestvo savo pripadil manđe.’ Thaj o dad podelisarda o barvalipe.
小儿子对父亲说：‘父亲，请你把我应得的家业分给我。’他父亲就把产业分给他们。
13 Kana nakhline varesave đesa o majterno čhavo ćidas sa piro thaj otputuisarda ande dur phuv thaj okote potrošisarda sa piro barvalipe pire bilačhe trajosa.
过了不多几日，小儿子就把他一切所有的都收拾起来，往远方去了。在那里任意放荡，浪费资财。
14 Kana potrošisarda sa, dija e bari bok ande godoja phuv, thaj nas les so te hal.
既耗尽了一切所有的，又遇着那地方大遭饥荒，就穷苦起来。
15 Askal đelo thaj zaposlisajlo sago sluga ke jek manuš ande godoja phuv thaj čarjarelas lešće balen.
于是去投靠那地方的一个人；那人打发他到田里去放猪。
16 O čhavo sas gajda bokhalo kaj rado halasas vi e ljuske katar e maune save hanas e bale, ali khonikal či delas len lešće.
他恨不得拿猪所吃的豆荚充饥，也没有人给他。
17 Kana napokon avilo peste, phendas: Ke mungro dad e najamnikonen si habe gaći kaj uvek vi ačhel, a me akate merav bokhatar!
他醒悟过来，就说：‘我父亲有多少的雇工，口粮有余，我倒在这里饿死吗？
18 Uštava, teljarava ke mungro dad thaj phenava lešće: ‘Dade, sagrešisardem protiv tute thaj protiv o Del ando nebo!
我要起来，到我父亲那里去，向他说：父亲！我得罪了天，又得罪了你；
19 Najsem majbut dostojno te akharama ćire čhavesa. Primima sago jećhe katar ćire najamnikurja.’
从今以后，我不配称为你的儿子，把我当作一个雇工吧！’
20 Uštilo thaj teljarda ke piro dad. Dok sas još dur katar piro ćher, lesko dad dikhla les dok sas još po drom thaj sažalisajlo pe leste thaj prastajas angle leste, dijales mrtiko thaj čumida les.
于是起来，往他父亲那里去。相离还远，他父亲看见，就动了慈心，跑去抱着他的颈项，连连与他亲嘴。
21 A o čhavo phendas lešće: ‘Dade, sagrešisardem protiv tute thaj protiv o Del! Najsem majbut dostojno te akharama ćire čhavesa.’
儿子说：‘父亲！我得罪了天，又得罪了你；从今以后，我不配称为你的儿子。’
22 A o dad phenda e slugenđe: ‘Brzo inkalen e majšukar haljina thaj den pe leste! Čhon lešće e angrušći po naj thaj e sandale pe lešće pungre!
父亲却吩咐仆人说：‘把那上好的袍子快拿出来给他穿；把戒指戴在他指头上；把鞋穿在他脚上；
23 Anen e majthule guruve thaj denle čhurjasa, pa te pogostime thaj te veselime.
把那肥牛犊牵来宰了，我们可以吃喝快乐；
24 Kaj, akava mungro čhavo sas mulo thaj akana boldape ando trajo, hasardo sas thaj akana arakhadilo!’ Thaj počnisardine te veselinpe.
因为我这个儿子是死而复活，失而又得的。’他们就快乐起来。
25 Pale godoja vrjama lesko majpurano čhavo ćerelas bući ande njive. A kana boldape thaj sas već paše, andar o ćher ašundolas e muzika thaj o ćhelipe.
那时，大儿子正在田里。他回来，离家不远，听见作乐跳舞的声音，
26 Pa akhardas jećhe slugo te phučel so si godova.
便叫过一个仆人来，问是什么事。
27 A o sluga phendas: ‘Boldape ćiro phral thaj ćiro dad dija čhurjasa e thule guruve te proslavil kaj lesko čhavo boldape džudo thaj sasto.’
仆人说：‘你兄弟来了；你父亲因为得他无灾无病地回来，把肥牛犊宰了。’
28 O majpurano phral holjajlo thaj či kamla te del andre. Askal o dad inkljisto thaj počnisarda te molil les te del andre.
大儿子却生气，不肯进去；他父亲就出来劝他。
29 A vo phendas pire dadešće: ‘Me ake gaći brš služiv sago robo tuće thaj nikada či obisardem te ćerav so phendan manđe, a tu nikada ni jarco či dijan man te proveselima mungre drugarenca.
他对父亲说：‘我服事你这多年，从来没有违背过你的命，你并没有给我一只山羊羔，叫我和朋友一同快乐。
30 A kana avilo kava ćiro čhavo savo e kurvenca haljarda sa ćiro barvalipe, tu dijan lešće čhurjasa majthule guruve.’
但你这个儿子和娼妓吞尽了你的产业，他一来了，你倒为他宰了肥牛犊。’
31 Pe godova o dad lesko phendas lešće: ‘Čhaveja, tu san uvek manca thaj sa mungro vi ćiro si.
父亲对他说：‘儿啊！你常和我同在，我一切所有的都是你的；
32 Ali trubul te radujimen thaj veselimen kaj akava ćiro phral sas mulo thaj akana bolda pes ando trajo, hasardo thaj arakhadilo!’”
只是你这个兄弟是死而复活、失而又得的，所以我们理当欢喜快乐。’”
